Rade Vučićević, vlasnik kompanije "Art-Ival" - čokoladni premijer

(Rade Vučićević)

Za neke je čokolada popuštanje sopstvenoj slabosti, za druge je sitni greh. Neki smatraju da ova slatka namirnica ima lekovito dejstvo ili da je afrodizijak. Ima i onih kojima je posao, a i onih kojima je i više od posla.

Vodeći se onom da "ako ne možemo da produžimo vreme, možemo da produžimo kvalitetno utrošeno vreme", Rade i Tatjana Vučićević su dvadeset godina posvetili stalnom unapređenju, istraživanjima i razvoju. Tako su koristeći stare, tradicionalne metode, birajući najkvalitetnije sastojke prvi u Srbiji pokrenuli ručnu proizvodnju čokoladnih dražeja. Ponosni nosioci titule "Dvorskog liferanta", posle više od decenije prerasli su u "srpski brend".

- Tokom posete jednog sajma u Nemačkoj imali smo organizovane susrete sa tamošnjim privrednicima. Objašnjavajući šta je sve potrebno za plasman proizvoda na njihovo tržište, govoreći o ambalaži pokazali su naše dražeje i rekli - Ovako treba da izgleda proizvod za naše tržište! - počinje priču Rade Vučićević, direktor preduzeća "Art-Ival", proizvođača dražeja, pralina i ostalih čokoladnih proizvoda premium kvaliteta, sa prepoznatljivom robnom markom "Premier".

Igra

Uvek na granici izvesnosti, odustati ili nastaviti, sve životne prilike začinio je energijom i estetikom, i u sve što je radio uložio je svoj maksimum. Iako je zagazio u šestu deceniju, i dalje se igra. A igrao se, kaže, celog života. I onda kada se uhvatio u kolo Kulturno umetničkog društva "Branko Cvetković", i kada je kao koreograf stao ispred ansambla, i onda kada je prodavao suvenire na Braču, i kokice u Beogradu, a i sada kada je "svoj na svome", ne staje već kreira nove poduhvate.

I posle svih tih prilika, jedine bore koje ima su od smeha.

Vernik je. Uvek na umu ima poslovicu "u dobru se ne ponesi, u zlu se ne ponizi". Ne zanimaju ga "kamioni ni avioni", ne živi da bi radio, već radi da bi živeo, napominje da kao vlasnik jedne uspešne manufakture nema mnogo novca, ali ima dovoljno za pristojan život.

Zdrava porodica, prijatelji, putovanja, koncerti i pozorište, kaže, čine život kvalitetnim.

- Mi imamo prijatelje, sa kojima se družimo godinama. Svi su sa folkolra i svi se bave različitim poslovima. Ja nemam društvo iz biznisa.

Rođen je u radničkoj porodici u Beogradu, gde su se on i sestra naučili disciplini, odgovornosti i radnim navikama. Završio je Saobraćajni fakultet u Beogradu – smer železnički. U toku studija je počeo da igra folklor, igru koja je obeležila ne samo njegov život, već i život njegove žene i dece.

- Ranije je bila "šema"- diplomiraš, zaposliš se u dobroj firmi i završio si posao za ceo život. Međutim, ja sam počeo da se bavim folklorom, pa sam malo produžio studije. Igrao sam u Kulturno-umetničkom društvu "Branko Cvetković". Kasnije sam stao ispred ansabla kao pomoćnik koreografa, pa koreograf, i tako sam se sve više udaljavao od saobraćaja, ali sam spoznao svoje dobre organizatorske sposobnosti. U tom folkloru sam sve naučio. Bio sam umetnički rukovodilac deset godina. Uz to sam napravio folklorni ansabl koji se zvao "Oro". Mi smo osam godina po tri meseca boravili u Bolu na Braču. Grupa od osam igrača i četiri-pet muzičara nastupala je u hotelima. Iako sam bio šef ansambla, ja sam u pauzama prodavao frulice, opančiće i ostale suvenire. I dobro je išlo.

Ćira estradni menadžer

Moja supruga Tatjana igrala je folklor u KUD Abrašević, tamo smo se i upoznali . Sina Aleksu smo dobili 1988. godine, a ćerku Ivanu 1990. Tih godina smo osnovali agenciju za organizovanje koncerata, pozorišnih predstava, i drugih kulturnih dešavanja i raznih zabavnih programa.

- Naša folklorna grupa je nastupala na televiziji, u domu JNA smo bili angažovani u estradnom ansamblu. Tada se u "Branku Cvetkoviću" pojavio neki lik i predstavio se kao estradni menadžer. Ja sam imao agenciju i on mi je predložio da zajedno radimo. Krenemo Ćira menadžer i ja da pravimo koncerte u selima oko Šapca i Koceljeve. Ćira je najavljivao koncerte lepeći plakate Cece, koja je tada bila devojčurak. Tog dana kada je trebalo da bude koncert, pitam ja Ćiru gde je Ceca, on kaže "ma to je fora"...Koncerti nisu baš bili uspešni, a i ja sam završio sa estradnom karijerom.

Osnivanjem kompanije "Art-Ival" agencija je postala njen deo. Tokom godina rada najviše aktivnosti bilo je posvećeno organizovanju zabavnih programa - maturskih i apsolventskih večeri, novogodišnjeg dečjeg programa.

- Od 1991. godine organizujemo maturske večeri u hotelu "Hyatt". Da sam znao da će naša saradnja biti tako uspešna i da će toliko dugo trajati, verovatno bi se samo time bavio.

Kad žena preseče

- Stalno smo bili u nekoj frci, uvek u poteri za novcem. Žena je preuzela ulogu i naterala me da razmišljam o tome šta ćemo da radimo. Ona je "presekla" jednog trenutka. Konkurisao sam za mesto za kiosk, i potpuno neočekivano smo dobili tu lokaciju. U međuvremenu smo radili i kokice. Imali sam dve lokacije za naše "Kokice", čiji logo je podsećao na logo "Coca Cole", bili su brendirani i prodavci, i kolica i ambalaža.

- Kada smo napravili kiosk nismo znali šta ćemo tu da prodajemo. Odlučili smo da sami napravimo nameštaj i da otvorimo pržionicu kafe, ali smo uz kafu odlučili da prodajemo i slatkiše. Krenuli smo od robe koju smo pazarili uz čekove. Kafa je dobro išla.

Rade se priseća da su se oko pržionice formirali redovi po deset-dvadeset metara.

- Kasnije se pojavila konkurencija, a i trgovina mi je uvek nekako bila "prosta". Moja želja je bila da počnemo proizvodnju. Kada smo shvatili da nam prodaja dražeja odlično "ide" počeli smo da razmišljamo u tom pravcu.

Sreta Banković

Kada su odlučili da pokrenu proizvodnju čokoladnih dražeja, u jedno su bili sigurni - da neće eksperimantisati sa kvalitetom. Ta prva bombona mora biti vrhunskog ukusa, a to se jedino moglo postići angažovanjem stručnjaka u toj oblasti.

Glavni majstor za ručno rađene dražeje i praline bio je Sreta Banković, tehnolog sa velikim iskustvom. Sumnjičav i nepoverljiv, u posao je ušao sa "rezervom". Vremenom se toliko "srodio" sa proizvodnjom da je postao najvažniji šraf.

Početak u beogradskom naselju Braće Jerković bio je skroman, jer su proizvodnju finansirali sopstvenim sredstvima bez bankarskih kredita. Posle najave rušenja tog objekta adaptiran je restoran "C marketa" na Konjarniku, a posle privatizacije "C marketa", "Art-Ival" se usidrio u Zemunu u svoje prostorije.

Galerija čokolade

Dražeje i praline "Premier" od najfinije čokolade i razne druge čokoladne đakonije "Art-Ivala" danas se mogu naći u svim većim prodavnicama u Srbiji, a uprkos velikoj konkurenciji, našli su se na tržištima SAD, Češke, Italije, Malte, kao i Makedonije, Slovenije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Hrvatske.

Rade i Tatjana Vučićević ponosni su na to što je "Art Ival" proizvodima vrhunskog kvaliteta stranim kupcima skrenuo pažnju. Praline iz "srpske kuhinje" predstavljane su na sajmovima "Golfood" u Dubiju, "Fancy food" u Njujorku, "Anuga" u Kelnu, "Zelenoj nedelji" u Berlinu, zatim na nacionalnim izložbama u Beču, Frankfurtu i Minsku.

Za sladokusce u Beogradu pokrenut je lanac specijalizovanih radnji "Galerija čokolade".

- Shvatio sam da se naši proizvodi najbolje prodaju u specijalizovanim prodavnicama. Pokrenuli smo lanac radnji "Galerija čokolade", gde osim standradne ponude nudimo i više od 80 novih proizvoda - praline, trufle, čokolade, domaće keksiće - navodi naš sagovornik.

Ja ne stajem i uvek znam šta ću sledeće da radim, kaže, i najavljuje da će uz prodavnicu otvoriti i kafeteriju "Galerija čokolade", gde će uz razne vrste kafe služiti i najfiniju čokoladu.

- To je eksperiment u koji će biti uključena cela porodica. Moja deca studiraju menadžment i ovo im je idealna prilika da na terenu pokažu šta su naučili.

Zato kaže:

- Izvolite gospodo upravljajte sada!

M.K.