Žužana Hargitai, direktorka EBRD za Zapadni Balkan - Podržavamo novu politiku državnog vlasništva u javnim preduzećima, vreme za "izlazak iz uglja"

Prema poslednjem izveštaju EBRD-a o tranziciji, Srbija je na 15. mestu među 38 zemalja u kojima EBRD posluje, kaže u razgovoru za eKapiju direktorka Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) za Zapadni Balkan Žužana Hargitai (Zsuzsanna Hargitai).

Ipak, iako Srbija, kako dodaje, ima bolje rezultate od većine drugih ekonomija Zapadnog Balkana i dalje zaostaje za novim državama članicama EU u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

Hargitai za eKapiju kaže da prostora za napredak ima, a da će fokus EBRD-a u 2021. biti na podsticanju zelenih investicija, povećanju veština kod mladih, a time i zapošljavanja, kao i na pružanju podrške ženama preduzetnicama.

- Ove godine planiramo da pokrenemo novi program posvećen mladim preduzetnicima uz podršku švedske vlade. Uz kombinaciju EBRD kredita i finansijskih garancija koje finansiraju donatori, poboljšaćemo pristup finansiranju i poslovnim savetima za mlade preduzetnike – kaže Hargitai.

- Ono što je najvažnije, želeli bismo da na agendi Srbije više istaknemo prelaz sa uglja u proizvodnji i potrošnji energije. Vreme je da se započne dugoročno planiranje "izlaska iz uglja" u narednih 15 do 20 godina – ističe regionalna direktorka.

U godini u kojoj se obeležava 20 godina članstva Srbije u EBRD, sa našom sagovornicom razgovarali smo o prioritetnim projektima za 2021. godinu, o podršci koju je EBRD dao našoj zemlji u reformi javnih preduzeća, kao i o potrebnim privatizacijama i o trenutnoj ekonomskoj situaciji u Srbiji.

eKapija: EBRD je u toku prethodne godine bio podrška privatnom sektoru. U pitanju su ulaganja za konkurentnost i oporavak privrede, u iznosu od 679 mil EUR. Kakvi su planovi za 2021. godinu, šta će biti prioriteti i najvažniji projekti?

- "Building back better economies" je strategija EBRD za 2021. godinu. To znači da ćemo ne samo nastaviti da podržavamo ekonomije u kojima ulažemo u oporavku od krize izazvane kovidom 19, već ćemo im pomoći da iz krize izađu bolje, otpornije, zelenije, inkluzivnije i bolje opremljene za tehnologije 21. veka. U 2020. najveći deo ulaganja EBRD bio je namenjen privatnom sektoru, malim i srednjim preduzećima ali i velikim kompanijama. Ovaj trend će se nastaviti i 2021. godine finansiranjem domaćih i stranih investitora i finansiranjem lokalnih MSP. Ove godine planiramo da pokrenemo novi program posvećen mladim preduzetnicima uz podršku švedske vlade. Uz kombinaciju kredita EBRD i finansijskih garancija koje finansiraju donatori, poboljšaćemo pristup finansiranju i poslovnim savetima za mlade preduzetnike

Što se tiče javne infrastrukture, EBRD radi na nekoliko prioriteta, uključujući projekat sa preduzećima za sisteme daljinskog grejanja, regionalni program upravljanja čvrstim otpadom i dalja ulaganja u sektor navodnjavanja u poljoprivredi. Sa našim partnerima, KfW Group, povećaćemo finansiranje energetske efikasnosti u javnim i stambenim zgradama i planiramo savetodavnu podršku Ministarstvu rudarstva i energetike za uspostavljanje nacionalnog fonda za energetsku efikasnost. Kako raste fokus na "zeleni" saobraćaj, tako će i modernizacija železnice takođe biti visoko na našoj agendi ulaganja i prioriteta za 2021. godinu.

eKapija: EBRD je objavio godišnji izveštaj na globalnom nivou. Šta su pokazali rezultati?

- EBRD je odgovorila na pandemiju koronavirusa rekordnim ulaganjem od 11 mlrd EUR 2020. godine kroz 411 projekata, rešavajući hitne potrebe 38 ekonomija u kojima ulaže, što predstavlja 10% povećanje godišnjeg ulaganja u odnosu na 2019. godinu, kada je Banka obezbedila 10,1 mlrd EUR za finansiranje 452 projekta. EBRD je bila prva međunarodna finansijska institucija koja je u martu prošle godine usvojila finansijski i savetodavni program kao odgovor na krizu u cilju rešavanja ekonomskog uticaja pandemije.

Banka se usredsredila na pružanje podrške postojećim klijentima obezbeđivanjem obrtnog kapitala, pružanjem finansijske podrške malim i srednjim preduzećima putem naših lokalnih partnerskih banaka, kao i finansiranjem ključnih projekata javne infrastrukture. U cilju normalnog funkcionisanja trgovinskih tokova, EBRD je podržala novi rekord od 2.090 transakcija finansiranja trgovine u vrednosti od 3,3 mlrd EUR u okviru svog Trade Facilitation Programme, koji uključuje 90 emisionih i 140 potvrdnih banaka u 40 zemalja širom sveta.

eKapija: Kada su u pitanju OIE, EBRD je i na tom polju prisutan. Na čemu će biti fokus u ovoj godini?

- Nakon finansiranja dva najveća vetroparka u Srbiji, Čibuk 1 i Kovačica, cilj nam je da pomognemo da se otvori novo poglavlje za proširenje investicija u Srbiji u OIE koji su znatno pojeftinili tokom poslednjih godina. Počeli smo da savetujemo Ministarstvo rudarstva i energetike s ciljem pokretanja prve aukcije za dodelu kapaciteta u prvoj polovini ove godine. EBRD podržava i osnivanje Udruženja proizvođača obnovljivih izvora energije u Srbiji, koje će okupiti postojeće i potencijalne investitore za dalji razvoj sektora i predstavljati investitore u relevantnim konsultacijama sa Vladom. Ovu godinu započinjemo sa finansiranjem investicija preduzeća za sisteme daljinskog grejanja, podržavajući ubrzani prelazak sa uglja, širenjem mreže i uvodeći solarne i druge OIE energije u sisteme grejanja – u partnerstvu i uz podršku naših izvrsnih partnera, vlada Austrije i Švajcarske.

Ono što je najvažnije, želeli bismo da na agendi Srbije više istaknemo prelaz sa uglja u proizvodnji i potrošnju energije. Ugalj nije jeftin: zahteva subvencije iz državnog budžeta i biće skuplji za ekonomiju, jer se očekuje uvođenje "carbon border tax" (porez na proizvode koji su proizvedeni u zemljama i industrijama gde je velika emisija ugljen-dioksida) i sve veći broj velikih kompanija – koje posluju sa firmama i dobavljačima u Srbiji - posvećen je dostizanju neto nulte emisije. Vreme je da se započne dugoročno planiranje "izlaska iz uglja" u narednih 15-20 godina. Spremni smo da pomognemo savetima i finansiranjem, tako da to bude "pravedna tranzicija" u smislu uticaja na društvo, da Srbija nastavi da ima energetsku sigurnost, a potrošači imaju pristup pristupačnoj energiji.

eKapija: Rekli smo da je EBRD dao značajnu podršku što velikim, tako i srednjim i malim preduzećima. Koje su to onda prednosti i uslovi zbog kojih bi poslodavac odabrao EBRD a ne neku komercijalnu banku i kako zainteresovani poslodavci da dođu do Vaših kredita?

- Strategija EBRD je da podržava sektor malih i srednjih preduzeća indirektno kroz saradnju sa komercijalnim bankama i lizing kucama kojima plasira sredstva, a koja ista prosleđuju svojim klijentima u skladu sa svojom komercijalnom politikom. Na sajtu EBRD-a se može naći spisak projekata i finansijskih institucija sa kojima imamo saradnju uz opis svakog programa i njihovih prednosti, pa bi to bio dobar početak za svaku kompaniju zainteresovanu da koristi sredstva koja EBRD plasira kroz svoju mrežu partnerskih finansijskih institucija.

eKapija: Prema najavama, Srbija bi trebalo da sklopi novi aranžman sa MMF-om. Kako gledate na ovaj sporazum, brine li Vas mogući uticaj ovog aranžmana na javni dug zemlje?

- Aranžmani MMF-a mogu biti i finansijski i nefinansijski, pri čemu ovi drugi ne utiču na nivo duga. Prethodni aranžman koji je Srbija imala, a koji ističe ovog meseca, bio je nefinansijski instrument (nazvan "instrument za koordinaciju politike") namenjen za podršku reformskom programu države. Sledeći aranžman će verovatno biti sličan, usredsređen na reforme i mogao bi, kao i prethodni, da pomogne Vladi u pripremi prioriteta za sledeći niz ključnih strukturnih reformi.

eKapija: Srbija je u 2020. imala manji pad BDP-a u odnosu na pad BDP-a u evropskim zemljama? Je li takav rezultat Srbije proizašao iz naše nerazvijene privrede, dobrih poteza države ili nečeg trećeg?

- Prema našoj prognozi za septembar 2020. godine, očekivalo se da će BDP pasti za 3,5% u 2020, međutim, kako su novi pokazatelji pristizali, naša procena je bila da bi pad mogao biti i umereniji. Iako na ekonomiju Srbije utiče nekoliko faktora (mere karantina, poremećaj u lancima snabdevanja, manji priliv stranih direktnih investicija i doznaka iz inostranstva), kontrakcija u 2020. godini je manja nego u mnogim susednim zemljama jer je struktura privrede, sa proizvodnjom osnovnih proizvoda koji čine važan udeo, manje osetljiva na efekte pandemije. Osim toga, vlada je nastavila kapitalne investicije tokom čitavog kriznog perioda.

eKapija: Ove godine Srbija obeležava 20 godina od članstva u EBRD. Kako biste ocenili razvoj Srbije od jedan do deset kada su u pitanju strukturne reforme - Kako Srbija u tom pogledu stoji kada se uporedi sa drugim zemljama koje su prošle kroz tranziciju?

- Kada je reč o upoređivanju napretka u tranziciji, EBRD identifikuje šest kriterijuma održivih tržišnih ekonomija. Naime, održiva tržišna ekonomija je konkurentna, sa dobrim upravljanjem, zelena, inkluzivna, elastična i integrisana. Napredak u svakom kvalitetu meri se na skali od 1 do 10. Prema poslednjem izveštaju EBRD-a o tranziciji, Srbija ima najbolje ocene za kriterijum integrisanosti, dok najviše prostora za napredak ima u oblastima konkurentnosti i upravljanja. Prosečni rezultat zemlje za svih šest kvaliteta je blizu 6, što je svrstava na 15. mesto među 38 zemalja u kojima EBRD posluje. Iako Srbija ima bolje rezultate od većine drugih ekonomija Zapadnog Balkana, i dalje zaostaje za novim državama članicama EU u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.

eKapija: EBRD je dao podršku Srbiji u reformi javnih preduzeća. Šta je najveći problem u upravljanju ovih preduzeća, prema Vašem mišljenju?

- Sektor državnih preduzeća u Srbiji je relativno velik i obično ima lošiji učinak nego u drugim evropskim zemljama ili kada se poredi sa privatnim sektorom. EBRD je podržao srpsku vladu u razvoju nove politike državnog vlasništva, koja bi trebalo da doprinese boljem korporativnom upravljanju u državnim preduzećima - ali ovo nije jedini problem u sektoru državnih preduzeća. U skladu sa programom MMF-a i uz savete EBRD-a, vlada se saglasila da usvoji, u februaru-martu 2021, Politiku državnog vlasništva i akcioni plan za pružanje strateške vizije državnog vlasništva, uključujući ciljeve vlasništva, finansijske i ciljeve javne politike, smernice za izveštavanje i praćenje i proceduralne smernice za izbor i rad odbora direktora.

eKapija: Privatizacija je i dalje jedna od bolnih tema za državu. Iako smo rešili problem nekih velikih gubitaša, poput RTB Bora, Železare... na listi je još dosta preduzeća. Razgovarate li na ovu temu sa predstavnicima vlasti?

- Efikasniji sektor državnih preduzeća je važna tema i u interesu je vlada. Veća efikasnost se može postići ili promenom vlasništva ili unapređenjem korporativnog upravljanja. EBRD je spremna da podrži vladu Srbije na bilo koji način da odluči da učini javna preduzeća efikasnijim. Kao što je prethodno pomenuto, trenutno pomažemo vladi da razvije politiku državnog vlasništva u skladu sa najboljim standardima.

Prioritet u BiH završetak koridora 5C

- Prethodna godina je bila odlična godina u BiH sa 187 mil EUR investicija u 23 projekta, pri čemu je 50% našeg finansiranja bilo namenjeno privatnom sektoru, kako bi se podržalo kreditiranje MMSP. U javnom sektoru, postoji niz ključnih prioriteta u okviru Ekonomskog investicionog plana za BiH koje će EBRD podržati. Pre svega, želimo da nastavimo naš angažman i zajedno s partnerima dovršiti finansiranje Koridora 5C vodećeg transportnog koridora za BiH koji će zemlju bolje povezati sa ključnim trgovinskim partnerima. Takođe bismo želeli da investiramo u poboljšanje železničke infrastrukture i nastavićemo sa kreditiranjem za održiva infrastrukturna ulaganja u opštinama i kantonima koji direktno poboljšavaju usluge za građane. U isto vreme naš fokus ostaje privatni sektor. Već razgovaramo o finansiranju nekoliko domaćih i stranih investitora koji se nadaju da će investirati u BiH - i nameravamo pružiti podršku novoosnovanom Fondu za kreditne garancije koji bi trebao pomoći lokalnim kompanijama da prevaziđu posledice pandemije.

U pripremi petogodišnji plan za CG

- U Crnoj Gori smo imali rekordnu 2020. godinu sa više od 160 mil EUR investicija kroz naš program podrške klijentima iz privatnog sektora. godini. Pružili smo direktno finansiranje, ali i putem kreditnih linija u saradnji sa finansijskim institucijama. Kada je reč o infrastrukturi, obezbedili smo kredit od 26 mil EUR za završetak puta Jezerine-Ljubice. Trenutno pripremamo novu strategiju za naredni petogodišnji period i započeli smo razgovore sa novom vladom radi dogovora o našim prioritetima za ekonomski razvoj. Prioriteti će i dalje biti ozelenjavanje ekonomije kroz ulaganja u obnovljive izvore, veći razvoj infrastrukture za povezivanje Crne Gore sa tržištima u regionu i EU i konkurentnost privatnog sektora.

Sandra Petrović