NavMenu

Mateo Kolanđeli, direktor EBRD za Zapadni Balkan - Digitalizacija i energetska tranzicija ključni za razvoj Srbije, u ugalj i naftu više ne ulažemo

Izvor: eKapija Sreda, 07.07.2021. 09:03
Komentari
Podeli
(Foto: EBRD/Željko Sinobad)
Mateo Kolanđeli imenovan je aprila meseca ove godine za direktora EBRD za Zapadni Balkan. U kancelarije u Beogradu, iz kojih će upravljati regionalnim poslovanjem za čitavo područje (Srbija, Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora), Kolanđeli je došao sa vrlo ambicioznim planovima za unapređenje poslovnog ambijenta nakon pandemijske krize, kao i namerom da se u Srbiji unapredi proces energetske tranzicije ka obnovljivim izvorima energije.

Nedavno je EBRD u Londonu održao 30. godišnji sastanak (od 28.6. do 2.7.). Godišnji susreti predstavljaju jedan od ključnih događaja u poslovanju banke, a ove godine glavna tema je bila oporavak ekonomije posle zatvaranja zbog pandemije koronavirusa, kao i odluka da će EBRD sve svoje ciljeve do 2022. godine uskladiti sa ciljevima Pariskog sporazuma.

Ovaj veoma značajan događaj bio je povod da razgovaramo sa Mateom Kolanđelijem. Kako je rekao za eKapiju, Zapadni Balkan je vrlo važno područje za EBRD, a u narednom periodu fokus će biti na digitalizaciji i na obnovljivim izvorima energije, za koje će postojati podrška u vidu unapređenja infrastrukture kroz investicije i poboljšanje poslovnog ambijenta za rad malih i srednjih preduzeća.

eKapija: Već ste najavili podršku jačanju digitalizacije u srpskoj privredi. Da li u ovom trenutku imate neki konkretan plan kako bi taj proces mogao da izgleda i šta su prioriteti?

- Digitalizacija je suštinski sastojak ekonomskog rasta i konkurentnosti, a njen značaj je postao još istaknutiji tokom pandemije kovida. Naš pristup u Srbiji usredsređen je na dva ključna elementa.

Prvo, finansiramo infrastrukturu koja je potrebna za proširenje pristupa digitalnim uslugama. Prošle godine, Srbiji smo odobrili kredit od 18 mil EUR za uvođenje širokopojasne infrastrukture u ruralnim oblastima i digitalizaciju 80.000 domaćinstava i 600 škola. Radimo i na drugom projektu za jačanje digitalne infrastrukture u iznosu od 100 mil EUR, koji se nadamo da ćemo potpisati ove godine.

Drugo, radimo sa malim i srednjim preduzećima iz Srbije kako bismo im pomogli da pristupe finansiranju i veštinama koje su potrebne da se takmiče na tržištima, koja su sve više digitalizovana. Digitalne veštine činile su oko polovine naših savetodavnih projekata za MSP prošle godine. Sarađujemo sa preduzetnicima u svim sektorima privrede i pružamo im prilagođenu podršku koja će im pomoći da rastu i postanu konkurentniji kroz digitalizaciju svog poslovanja.

eKapija: EBRD je do sada investirala 1,3 mlrd EUR u čitav region. Pre pola godine odbreno je 77,6 mil EUR bespovratnih sredstava za poboljšanje vitalne infrastrukture. Da li planirate da nastavite ovakvu praksu?

- Zapadni Balkan je bitan region za EBRD i planiramo da nastavimo da intenziviramo svoje investicije, uključujući one u održivu infrastrukturu. Prošle godine smo značajan deo svog finansiranja usredsredili na podršku našim klijentima tokom pandemije. To je podrazumevalo i podršku javnim preduzećima koja pružaju vitalne usluge za građane i širu ekonomiju, kao što su, na primer, energetske i vodovodne kompanije. Sa oporavkom ekonomije ovog regiona, fokus će ponovo biti na pomaganju zemljama da planiraju i završe infrastrukturne projekte koji će im pomoći da pređu na održive energetske i transportne sisteme, kao i da poboljšaju ekološke standarde.

eKapija: Tokom karijere imali ste bogato iskustvo rada u najznačajnijim finansijskim centrima. Počeli ste u sedištu EBRD-a u Londonu, a potom nastavili da radite kao bankar u Ukrajini i Bugarskoj. Kako vi u ovom trenutku vidite svet i region posle pandemije koronavirusa?

- Ekonomski oporavak je već u toku na Zapadnom Balkanu. Krizu treba iskoristiti kao priliku za bolju izgradnju. Tranzicija ka zelenoj ekonomiji, posebno, treba da se ubrza, ne samo da bi građanima regiona pružila bolji životni standard, već i da bi ojačala njegovu ekonomsku konkurentnost. Ovo je posebno relevantno u smislu pojačavanja ambicija i primene strategija dekarbonizacije u zemljama koje se i dalje u velikoj meri oslanjaju na fosilna goriva.

Dostupnost zelenih izvora energije postaće sve važniji faktor za investitore kada odlučuju gde će locirati proizvodne pogone, a takođe zbog implikacija koje bi ovo moglo imati u pogledu održavanja povoljnog pristupa tržištu EU. Održivi turizam i poljoprivreda takođe su sektori u kojima zemlje zapadnog Balkana mogu biti konkurentne ako ih podržavaju prave politike i razvoj infrastrukture, uključujući i one na regionalnom nivou. I na kraju, cirkularna ekonomija, koja je i dalje u velikoj meri nerazvijena u regionu, biće sve više u fokusu naših aktivnosti.

eKapija: Kako ocenjujete ambijent za finansijsko investiranje u Srbiji u postojećim makroekonomskim uslovima na koje značajno utiče i pandemija?

- Ove godine vidimo snažan ekonomski oporavak, takođe podstaknut paketima pomoći koji su postavljeni tokom pandemije kovida. Nastavak strukturnih reformi biće važan za jačanje održivosti ovog ekonomskog rasta. Podsticanje ulaganja MSP trebalo bi da bude prioritet, kroz ciljane mere podrške i uz obezbeđivanje jednakih uslova. Razvoj tržišta kapitala i jačanje upravljanja i standarda u državnim preduzećima takođe su važne inicijative, koje EBRD aktivno podržava.

eKapija: Kakav projekat i investitor treba da budu, da bi zadovoljili kriterijume EBRD-a za investiranje? Kakve projekte ubuduće nećete finansirati?

- Aktivni smo u svim sektorima privrede i ocenjujemo svaki projekat pojedinačno, gledamo koristi koje će doneti i kako se uklapa u strateške prioritete Banke. Svakako očekujemo da pojačamo finansiranje u oblastima zelene ekonomije, digitalizacije i ekonomske inkluzije. I dalje ćemo se fokusirati na konkurentnost privatnog sektora, podržavajući velike investicije direktno i mala i srednja preduzeća kroz kreditne linije sa lokalnim bankama. Fosilna goriva su jedina oblast u kojoj ćemo zaustaviti svoje aktivnosti. Više ne finansiramo projekte uglja i nafte.

eKapija: EBRD pretenduje da bude "zelena" banka. Verujete li da će se Srbija otrgnuti zagrljaju uglja i okrenuti se zelenoj energiji?

- Videli smo da se tranzicija zelene energije dešava u drugim regionima i verujemo da se to može postići i u Srbiji. Ugalj nije jeftin, zahteva subvencije i generiše mnoge negativne posledice po društvo i ekonomiju. Obnovljiva energija već je postala visoko konkurentna, vođena brzim tehnološkim napretkom i biće snažno podstaknuta povećanjem poreza na ugljenik u godinama koje dolaze. To će učiniti slučaj dekarbonizacije još privlačnijim za Srbiju, s obzirom na implikacije koje će napredak na ovom dnevnom redu imati na sposobnost zemlje da pristupi izvoznim tržištima i da privuče industrijske investicije. Želimo da igramo veliku ulogu u ubrzavanju postepenog ukidanja uglja u Srbiji, pružajući znanje i finansije za obnovljive izvore energije, istovremeno održavajući energetsku bezbednost i pristupačnost, i ublažavajući socijalni uticaj u regionima koji su najviše pogođeni tranzicijom.
(Foto: EBRD/Željko Sinobad)
eKapija: Kako biste ocenili saradnju sa Elektroprivredom Srbije i kakvu podršku dajete u energetskoj tranziciji?

- Podržavanje energetske tranzicije za nas je glavni prioritet i aktivni smo na svim nivoima u ovoj oblasti. Vlastima stavljamo na raspolaganje stručnost koja će im pomoći da planiraju i primene ambiciozne strategije za dekarbonizaciju srpske privrede, a posebno energetskog sektora. Pomažemo u razvoju obnovljivih izvora i pojačamo ulaganja u energetsku efikasnost. I naravno, spremni smo da finansiramo nadogradnje infrastrukture potrebne za podršku budućnosti u kojoj će električna energija zameniti fosilna goriva kao primarni izvor energije i gde će se ta električna energija sve više proizvoditi iz obnovljivih izvora. Pametne energetske mreže su neophodan sastojak za ovo i ovo je obrazloženje za našu blisku saradnju sa Elektrodistribucijom Srbije. Očekujemo da ćemo do kraja godine potpisati paket finansiranja za pametna brojila u iznosu od 40 mil EUR i da ćemo nastaviti da pojačavamo podršku za jačanje srpskog distributivnog sistema energije u godinama koje dolaze.

eKapija: Vaša banka je u Srbiji omogućila izgradnju vetroparkova Čibuk 1 i Kovačica. Da li ste zainteresovani da finansirate nove, jednako velike i značajne objekte?

- Posvećeni smo nastavku finansiranja rasta obnovljivih izvora energije u Srbiji i zapravo doprinosimo stvaranju regulatornog okruženja za razvoj ovog tržišta u skladu sa najboljom međunarodnom praksom. To radimo podržavajući Ministarstvo rudarstva i energetike u pripremi i izvođenju aukcija za dodelu investitorima kapaciteta za proizvodnju obnovljivih izvora. Verujemo da ovaj pristup maksimizira konkurenciju i transparentnost, privlačeći na taj način kvalitetne investitore i pružajući povoljne cene za srpske korisnike energije. Takođe pruža fleksibilnost Vladi da na najefikasniji način iskoristi apetit postojećih jakih investitora za projekte vetra i sunca. Nadamo se da će prva aukcija biti pokrenuta pre kraja godine. I, naravno, spremni smo da razmotrimo finansiranje projekata koji će proizaći iz ovih aukcija.

Iako je naš primarni fokus na privatnom sektoru, takođe ćemo pojačati finansiranje obnovljivih izvora sa javnim entitetima. Daljinsko grejanje biće prioritetna oblast. Pripremićemo i finansirati projekte za podršku prelazu sa uglja na solarne i druge obnovljive izvore.

eKapija: EBRD je podržao osnivanje udruženja Obnovljivi izvori energije Srbije, koje je za kratko vreme postiglo značajnu voidljivost i uticaj. Da li ste zadovoljni i da li ćete nastaviti to partnerstvo?

- Drago nam je što smo podržali osnivanje tako važnog udruženja koje se brzo uspostavlja kao bitan akter u srpskom sektoru obnovljivih izvora energije. Verujemo da je dijalog između poslovne zajednice i vlade važan za razvijanje povoljnog regulatornog okvira za ovu rastuću novu industriju. A udruženje koje okuplja ključne investitore u sektoru je najbolji način da se osigura da se ovaj dijalog odvija na transparentan i obostrano koristan način.

eKapija: Kada ste imenovani na mesto direktora EBRD za Zapadni Balkan i Srbiju, najavaili ste i zalaganje za izgradnju inkluzivnijih privreda u čitavom regionu. Šta pod time podrazumevate?

- Inkluzivne ekonomije su one u kojima sve grupe stanovništva - bez obzira na karakteristike kao što su pol, starost ili geografski položaj - imaju jednak pristup poslovima, veštinama, finansijama i ključnim uslugama, a samim tim i ekonomskim mogućnostima.

Naš pristup ekonomskom uključivanju zasniva se prvenstveno na pružanju podrške klijentima iz privatnog sektora koji povezuju ugrožene grupe sa poslovima, finansijama i uslugama. Na Zapadnom Balkanu, jedan od ključnih proizvoda EBRD-a za promociju inkluzije je program Women in business, koji promoviše žensko preduzetništvo i ekonomsko uključivanje, poboljšavajući pristup finansijama i pristup znanjima za MSP koja vode žene. Takođe promovišemo inkluziju u procesima javnih nabavki u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Albaniji i uskoro u Severnoj Makedoniji, kako bismo podstakli zapošljavanje mladih. U praksi smo pružili i tehničku pomoć kako bismo podstakli dobavljače iz privatnog sektora da nude mogućnosti obuke na licu mesta za nezaposlene mlade ljude.

Takođe, podržavamo vlade da se bave strukturalnim, regulatornim i pravnim izazovima u vezi sa pitanjem ekonomske inkluzije. U Srbiji blisko sarađujemo sa Ministarstvom privrede, Ministarstvom prosvete, nauke i tehnološkog razvoja s ciljem usklađivanja obrazovnih programa sa potrebama tržišta rada. Slično tome, podržavamo osnivanje Veća za veštine turističkog i ugostiteljskog sektora u Albaniji i pristupe dualnog obrazovanja u Bosni i Hercegovini.

Nikola Ignjatović
Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.