Goran Pekez, direktor korporativnih poslova i komunikacija Japan Tobacco International - korporativni diplomata

Mladim kolegama govorim da ne treba tražiti posao isključivo u Beogradu, nego tamo gde ga ima. Ako neka jaka multinacionalna firma ima fabriku u Vojvodini ili na jugu Srbije, tamo treba ići. To su poslovi na kojima se počinje karijera, a ne odmah u Beogradu, gde je i konkurencija najžešća

Želeo je da bude diplomata.

Zamišljeno - učinjeno, doduše u nekonvencionalnom smislu. Na početku je izgledalo da ide uobičajenim putem. Diplomirao je prava u Beogradu, dogurao do kancelarije međunarodnog predstavnika u Bosni i Hercegovini, a onda zaokrenuo ka biznisu i preko Poslovne škole u Lidsu završio u japanskom duvanskom gigantu. Sad se bavi, kaže, korporativnom diplomatijom.

Priča o uspehu Gorana Pekeza ima jednu konstantu - nije propuštao prilike koje su mu nailazile.

Karijeru je počeo pre 10 godina u Bosni, u vreme kad je srpska diplomatija bila prilično nisko rangirana. Prvo je radio kao opštinski sekretar u Pelagićevu.

„U to vreme je u Bosni vladala glad za kvalifikovanim kadrom. Godinama nisu uspevali da nađu diplomiranog pravnika. Kad sam se prijavio na konkurs oberučke su me prihvatili“.

Posao u bosanskohercegovačkoj provinciji možda nije delovao atraktivno, ali plata jeste.

„U to vreme sam mogao da biram da li da počnem da stažiram u nekom od beogradskih sudova za 50 maraka ili da odem tamo i radim za 600 maraka. Naravno, nisam imao viziju da ostanem u opštini celu karijeru, ali sam tamo mogao da ispunim jedan od profesionalnih ciljeva, a to je da radim za platu od koje mogu samostalno da živim. S 50 maraka to nije bilo moguće“.

Iz Pelagićeva je brzo napredovao dalje. Zaposlio se kao pravnik u kancelariji međunarodnog predstavnika, u to vreme Volfganga Petriča. Radio je uporedne analize lokalnih zakona i propisa EU, usaglašavao bosanskohercegovačko i evropsko zakonodavstvo. Nije slutio da će prvi zakon na kom je radio, o sukobu interesa, i danas biti „popularan“.

„Kad sam pročitao da su u Srbiji nedavno usvojeni amandmani na taj zakon slatko sam se nasmejao. Diskusije su identične kao kad sam na tim propisima radio u BiH“. O „srpskom slučaju“ ne želi da se određuje, ali kaže da je u njegovoj pravničkoj viziji jasno postavljena granica između izvršne, zakonodavne i sudske grane vlasti.

„Jasno razgraničenje između grana vlasti je najzdravije za državu jer one jedne drugima služe, kako je to najbolje opisano u engleskom sistemu, kao ’checks and ballances’, provera i kočnica“.

OHR je bila i poslednja stanica njegove dosadašnje političko-pravničke karijere. „Ugrabio“ je stipendiju Evropske komisije, magistrirao menadžment na Poslovnoj školi u Lidsu u Engleskoj i ubrzo našao posao u Japan Tobacco Internationalu.

„Ide se tamo gde postoje prilike, veliko je pitanje da li bih sve to postigao da sam ostao u Srbiji. Mladim kolegama govorim da ne treba tražiti posao u Beogradu, nego tamo gde ga ima. Ako neka jaka multinacionalna firma ima fabriku u Vojvodini ili na jugu Srbije, tamo treba ići. To su poslovi na kojima se počinje karijera, a ne odmah u Beogradu, gde je i konkurencija najžešća“.

Pekez kaže da se danas, često, više para može zaraditi van Beograda.

„Kompanije danas reaguju tržišno pošto ne mogu lako da dovedu kvalifikovane ljude, moraju da im ponude bolje uslove, automobil, stan, visoku platu. Uprkos tome, ekstremno je teško dovesti ljude iz Beograda u unutrašnjost da rade. Ljudi propuštaju neverovatne prilike“.

Kad je došao u JTI, kompanija je u Srbiji imala malo predstavništvo, a iza sebe neuspešne pokušaje da kupi jednu od dve velike srpske fabrike cigareta, u Nišu i Vranju. Do treće pozicije na domaćem tržištu cigareta stigli su nekoliko godina kasnije, kroz kupovinu fabrike u Senti, osnivanje balkanskog sedišta u Beogradu i ulaganja veća od 100 miliona dolara. Kompanija, a time i njegov posao, se u međuvremenu proširio na ceo Balkan, pa sada Pekezov tim uključuje menadžere iz Albanije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine.

Među cigarete je „ušao“ dotad ne popušivši nijednu, ali i bez mnogo znanja o njima.

„Nisam bio specijalizovan za duvan. Ni kolege koje danas rade sa mnom u timu nisu bili gotovi stručnjaci, ali smo svi imali predispozicije da se razvijemo. Jako je bitno za svaku firmu da dovodi ljude koji su ’široki’ i onda ih puste da se specijalizuju“.

Pekez je u duvansku industriju ušao u pravom trenutku. Malo koja industrija je u Srbiji proteklih sedam godina bila tako dinamična. Od početnih pregovora s Vladom, kad su proizvođačima cigareta akciznom politikom „zaštićene“ investicije (bilo je predviđeno da nekoliko godina domaći proizvođači plaćaju niže akcize za svoje brendove od kompanija koje su u Srbiju izvozile), preko pregovora o CEFTA, kad su „zaštitne“ akcize neočekivano ukinute, do lanjskih „natezanja“ da država ne podigne naglo dažbine na duvan, već da to radi postepeno, kako cene cigareta ne bi naglo skočile, nego postepeno rasle.

Sastanci, pregovori, lobiranje - to su bili Pekezovi zadaci proteklih sedam godina.

„Teško je objasniti profesiju kojom se bavim. Moj posao je pravljenje regulatornih i korporativnih strategija. Predstavljam firmu u svim pregovorima sa ’spoljnom sredinom’ i stvaram strategije koje će poslovni ambijent unapređivati u interesu kompanije“.

Neko bi tu definiciju poredio sa anglosaksonskim lobiranjem (za šta Pekez kaže da je najpribližnija definicija), a neko s PR-om.

„Ne može se moj posao podvesti samo pod PR. To je pre kreiranje strategija, kredibiliteta i PR-a da biste postigli poslovni rezultat“.

On veruje da kompanije na taj način i u Srbiji mogu da utiču na Vladu.

„U Srbiji nije toliko teško sresti se s nekim ministrom. Kad je reč o prihvatanju sugestija, srećni smo što je na vlast došla mlađa generacija ministara, koji su spremniji, u odnosu na druge države, da saslušaju drugačije stavove i nisu birokratski ograničeni“.

Za to vreme „nadživeo“ je nekoliko ministara finansija. Kaže da pregovori nisu bili laki ni s jednim od njih.

„Teško je izdvojiti jednog i reći da je bio najprijemčiviji. Svako od njih ima poseban stil, ali svaki ministar će, ako je profesionalac, braniti javni interes. Izazov za svakog ko radi moj posao je da nađe sklad između javnog interesa i interesa korporacije. Oni koji su u tom poslu kreativni i mogu da nađu ’poklapanja’ jesu zapravo oni koji su uspešni“.

U „pauzama“ pregovaranja najviše voli da putuje. Uživa kad je na „točkovima“, odmor zamišlja „u pokretu“. Nekad odbojkaš u rodnom Obrenovcu, danas kaže da za sport nema mnogo vremena. Navijao je doskoro za Barselonu, danas osim Lionela Mesija ne poznaje nijednog igrača. Ništa čudno s obzirom na to da gotovo nema vremena da gleda televiziju.

Nema problem što radi u industriji koja slovi za „prljavu“.

„Možda imam sreće da radim u državi gde je izbalansiran odnos prema svim industrijama. Nisam sklon tome da prihvatim stigmatizaciju bilo čega. Mislim da je uopštavanje najopasnije što čovek može da radi“.

Sreću ima i što radi za firmu koja potiče iz države gde je, u odnosu na zapadnu Evropu i SAD, odnos prema pušenju mnogo sličniji „balkanskom“.

„U Japanu je kulturološki stav prema pušenju mnogo drugačiji nego na Zapadu, iako su Japanci prema svojim etičkim nazorima veoma visoko na globalnoj lestvici. Kod njih zabrane pušenja i stav prema pušačima generalno još nisu toliko isključivi. I ne postoji različiti odnos prema ljudima koji rade u duvanskoj i, na primer, prehrambenoj industriji“. Pekez dodaje da misli da je i za ugostitelje i za društvo najbolje rešenje da mogu deo restorana ili kafića da izdvoje za (ne)pušače.

Čuvena japanska lojalnost kompaniji ne širi se po svetu sa investicijama. Pekez, ipak, kaže da je rad u JTI više fokusiran nego u zapadnim firmama.

„Japanci drugačije doživljavaju planiranje u odnosu na firme sa Zapada. Japanske kompanije strategije prave i na 15 ili 20 godina, tako da nema ’jurnjave’ za profitom i bonusima od danas do sutra“.

O promeni karijere u budućnosti ne razmišlja. Kaže da mu je na poslu dovoljno dinamično svakog dana da ne mora da traži nove avanture.

Život će mu, uskoro, postati još dinamičniji, kad na jesen dobije prvo dete. Još, kaže, nije siguran kako će mu to promeniti život, ali šta god da se desi neće mu biti teško.

napomena : poziv na preplatu na - www.emportal.rs