Tomislav Nikolić, političar - Broj dva

Tomislav Nikolić (Foto: ToskanaINC/shutterstock.com)

Bivši je šef tima za odbranu Vojislava Šešelja u Hagu. Šešeljev četnički vojvoda. Kum i kolega iz ćelije koju su delili tri meseca 1995. godine u Gnjilanu, nakon održavanja zabranjenog mitinga. Šešeljev zdušni zagovornik granica Srbije na liniji Karlobag - Virovitica - Ogulin, u čije ime su stradale mnogobrojne žrtve. Neko je ko je poručio Zoranu Đinđiću, neposredno pred atentat: "I Tito je pred smrt imao problema s nogom." Isti taj čovek sada je Evropejac. I pokretna meta kuma iz Sheveningena.

Perfidnost, prevrtljivost, spremnost na promene, ili samo pitanje opstanka - enigma je koju je zadao koketirajući sa demokratama. Kako god, Tomislav Nikolić, lider SNS i poslanik republičke skupštine sa petnaestogodišnjim stažom, trči politički maraton od 1990. godine. Sa startne pozicije lokalnog funkcionera u tom maratonu, ma gde se on odigravao, osvaja večito drugo mesto.

Bio je senka Vojislava Šešelja. I to je njegov lični izbor. Od kada mu je naprasno okrenuo leđa, njegove političke ambicije su narasle. Želi da bude predsednik vlade, a lična ambicija mu je da pobedi Borisa Tadića, "pa makar ga pobedio i u trci za predsednika mesne zajednice", kako sam kaže.

Osim što konačno zauzima poziciju broj jedan, vodeći svoju Srpsku naprednu stranku, ovaj bivši radikalni ultranacionalista koji je dva meseca proveo u hrvatskom selu Antin kao dobrovoljac posle pada Vukovara, ume i da kaže: "Izvinite, pogrešio sam."

Tako drastična promena, neutrališe delovanje Šešeljeve Srpske radikalne stranke kojom i dalje haški dogmatista dominira iz ćelije. Ali, lider nove partije, koji nekadašnji cinični osmeh, menja u šarmantne dosetke, povremeno izaziva pravu paniku među demokratama. Možda zato transformacija i beg iz sene opasnog haškog optuženika Šešelja, u tako jasnog evrozagovornika, posle svega otvora prostor demokratama da ispipaju toleranciju javnog mnjenja na buduće, do skoro nezamislivo političko savezništvo. Upravo s njim, u nekoj novoj vladi.

Promućurna igra građevinskog tehničara u prljavom plesu zvanom politika? ("Nisam dovršio studije na Pravnom fakultetu. Valjda u ovoj skupštini treba neko da predstavlja i one koji nisu završili fakultet, a nisam završio zato što nije valjao Zakon o univerzitetu.") Počeo je kao Toma Grobar, a od 1991. godine poslanik je u svim sazivima Skupštine Srbije. Obavljao je i funkciju potpredsednika Vlade Srbije 1999. Tada je Šešelj govorio: "Tomu Nikolića smatram, jednostavno, delom svog tela i ličnosti". On je uzvraćao: "Imam vere samo u Boga i u vas."

Ali nije imao milosti za političke protivnike i njegov vokabular postajao je brutalno sočan kada izgubi nerve: "E, ovakvo govno ste vi izabrali za ministra", rekao je povodom izbora Vuka Draškovića za šefa di-plomatije. Čak i sada kada je uljudan i fin, proleti eho doskorašnjih dana, kao kada je nedavno u Skupštini Dinkiću, doduše sebi u bradu, promrmljao: "J… ti ja mater na replici."Čak i Koštunicu, sa kojim povremeno učvršćuje političke odnose, časti izrazima tipa: "Mlitavi i metiljavi."

Neprimereno za nekoga kome je omiljena knjiga Šolohovljev "Tihi Don", ko se bavio atletikom i ide u crkvu, a da od toga ne pravi reklamu. Za nekoga kome je porodica na prvom mestu i ko ne može da zamisli nedeljni ručak bez nje.

U ovo ne treba sumnjati. Danas je porodica, supruga Dragica i sinovi Radomir i Branislav njegov čvrst oslonac, a i on njima. I mora se priznati da njegov put, ma kako vodio pogrešnim političkim stazama - bio je potpredsednik vlade kada je donet zakon o ukidanju autonomije Kosova, ali i Univerziteta - nije bio nimalo lak. Rano je ostao bez majke i brata, a vrlo brzo i bez oca. I nema sumnje da se slažemo s njim kada kaže: "Mislim, nije to bilo fer, da baš moram na takav način da prolazim kroz život. Ali, to vam je, kao kad biste neko dete bacili u reku i... i ono nauči da pliva, ali uvek ostane neka žalost da je morao baš na taj način… Ja sam... ja plivam u toj reci, ja sam isplivao. Ali, jeste to bilo jako teško. Sve to vreme posmatrao sam drugu decu koja su odrastala normalno. Moja ambicija je bila gimnazija i pravo ili režija. Ali je vreme bilo takvo da nije bilo novaca za školovanje koje je bilo neizvesno u pogledu zaposlenja."

Po struci građevinski tehničar, 1971. godine (napustio studije na Pravnom fakultetu), zapošljava se u Građevinskom preduzeću "Žegrap". Bio je šef izgradnje na pruzi Beograd - Bar, radio širom bivše SFRJ. U kragujevačkoj firmi "22. decembar" bio je šef investicija 12 godina. Dve godine je bio i tehnički direktor Javnog komunalnog preduzeća u Kragujevcu.

Uspostavljanjem višestranačkog sistema u Srbiji, postaje funkcioner Narodne radikalne stranke, koja se, na njegovu inicijativu, ujedinjuje sa Srpskim četničkim pokretom u Srpsku radikalnu stranku, čiji je član od 1991. godine. Izabran je za njenog potpredsednika, a potom i za zamenika. SRS se usprotivila potpisivanju Kumanovskog sporazuma, juna 1999, kojim je okončana agresija NATO na SR Jugoslaviju. Na Šešeljev predlog stranka donosi odluku da Nikolića kandiduje za predsednika Srbije 2004. Gubi tada, kao i 2008. Iako osvaja naveći broj glasova u prvom krugu, u drugom gubi od Borisa Tadića. Hoće li mu Tadić biti opsesija ili koalicioni partner, pokazaće budućnost.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 25.9.2010.)