Ksenija Karić, direktorka kompanije Schneider Electric Srbija i Crna Gora - Promena obrazaca potrošnje električne energije

(Ksenija Karić) Promena obrazaca potrošnje, uz želju za napretkom koji omogućavaju nove tehnologije, dovešće do formiranja ekonomije koja se bazira na ideji manje emisije ugljenika. Ono što nam je potrebno je, međutim, da ubrzamo ovaj trend pomeranjem fokusa sa infrastrukture na samog potrošača. Uz rešenja koja povezuju obnovljivu energiju i digitalizaciju, možemo da optimizujemo poslovanje i preuzmemo kontrolu nad budućnošću, smatra Ksenija Karić, direktorka kompanije Schneider Electric Srbija i Crna Gora

Cilj globalne borbe protiv klimatskih promena je jasan. Da se globalno zagrevanje ograniči na 1,5 stepen u poređenju sa predindustrijskim nivoima, emisija ugljen-dioksida mora biti na nuli do 2050. godine. Do 2030. nivo ispuštenog ugljen-dioksida treba da se smanji za 30-50%, dok emisije ostalih gasova staklene bašte moraju takođe biti značajno smanjene. Tranzicija ka zelenoj ekonomiji je ujedno i energetska tranzicija a tempo i obim ove tranzicije su bez presedana u istoriji: to mora da se desi u dvostruko kraćem vremenskom okviru nego što je bilo do sada, i to na globalnom nivou, smatra Ksenija Karić, direktorka kompanije Schneider Electric Srbija i Crna Gora.

- Glavno pitanje je kako se to realno može postići, i uprkos tome što imamo brojne scenarije koji bi trebalo da dovedu do tog cilja, zamaha još nema. Za vreme pandemije potražnja za energijom doživela je pad od 6%, zabeležen je i rekordan pad emisije ugljen-dioksida od skoro 8%. Ipak, 2021. godinu obeležiće veliki porast nivoa globalnih emisija, kako se ekonomija oporavlja od pandemije. Dakle, iako je bilo mnogo priče oko toga da je planeta počela da se oporavlja zbog zastoja privrede tokom ove skoro dve godine, ništa se značajno nije promenilo - upozorava Karić.

Kompanija Schneider Electric je veoma posvećena ciljevima održivosti i u skladu s tim, njen Schneider Electric TM Sustainability Research Institute izradio je istraživanje na temu redukcije emisija štetnih gasova i predstavio ga javnosti na samitu COP26.

- Zaključak istraživanja je jasan: najbolji način - da ne kažem jedini način da dođemo do nulte emisije do 2050. je brza modernizacija privrede, koja će se oslanjati na inovacije i promenu ponašanja. Uvek treba da imamo na umu da smo mi prva generacija koja je svesna situacije i jedina koja može da uradi nešto u vezi sa tim - kaže Ksenija Karić.

Kako bismo ostvarili taj, naizgled nedostižan cilj, potrebna je promena, sa fokusa na "infrastrukturu" na komplementarni fokus "potrošača". To, naravno, ne znači da se više nećemo baviti infrastrukturom, već će ona biti dopunjena ključnim merama koje će omogućiti brzu i inkluzivnu dekarbonizaciju ekonomije na strani potrošača. Kako bi se to ostvarilo, potrebno je narušiti inerciju sadašnjeg sistema: sve što se sada gradi mora da bude osmišljeno u skladu sa ciljem iz 2050. Pored toga, potrebno je popraviti i modernizovati postojeće zgrade, saobraćaj, industrijske objekte i mašine, brže nego što bi inače evoluirale. I, konačno, neophodno je izgraditi energetsku kičmu dvadeset prvog veka, što znači proširenje i jačanje postojeće infrastrukture elektroenergetskog sistema, posebno mreža. Ovo će biti naročito kritična tačka za nove ekonomije koje će u celini definisati globalnu putanju ka nultim emisijama posle 2030.

- Da li je neko 1990. godine (pre 30 godina) mogao i da zamisli da će danas polovina globalnog stanovništva hodati ulicama koje imaju 100.000 puta veći računarski kapacitet od sistema za navođenje koji je spustio Apolo 11 na Mesec 1969. godine? Na osnovu te razmere mi danas treba da zamislimo šta da od napretka nauke i tehnologije očekujemo 2050. (30 godina kasnije)? Da, 2050. godine živećemo u drugom svetu - zaključuje Karić.

Do sada smo dosta govorili o našim velikim i ambicioznim ciljevima - da ćemo do 2025. naše poslovanje biti karbon neutralno, da ćemo do te godine umanjiti emisiju štetnih gasova 1.000 naših dobavljača za 50% koristeći naša EcoStruxure rešenja, a da ćemo do 2040. imati nultu emisiju ugljen-dioksida duž celog proizvodnog i dobavljačkog lanca. Ono o čemu do sada nismo mnogo pričali je i važna aktivnost kojom se kompanija bavi na globalnom nivou, a to je edukacija ljudi u vezi sa upravljanjem energijom. Sa istim ciljem, uveli smo i usluge konsaltinga na temu održivosti, uključujući i na naučnim osnovama utemeljene načine za smanjenje emisije CO2. Danas je, zahvaljujući velikim naporima, čak 72% naših prihoda zeleno, a tu uključujem i sve tehnologije koje se mogu razviti sa ciljem energetske efikasnosti i smanjenja emisije štetnih gasova.

Kako se svet brzo digitalizuje i postaje sve složeniji, a izazovi održivosti sve veći, organizacije sve više udružuju snage. Tako i naša kompanija već 20 godina u Srbiji razvija mrežu partnera koja danas obuhvata više od 100 domaćih kompanija. Posebno se ponosimo našim licencnim partnerima koji proizvode opremu u skladu sa Schneider Electric tehnologijama.

Na globalnom nivou jedan od naših partnera je i Velux Group, kompanija sa kojom sprovodimo strategiju potpune dekarbonizacije do 2030. godine. Kako bismo im pomogli u tome, radimo na programu smanjenja energije koju koriste sve njihove fabrike, kao i na povećanju iskorišćenosti energije iz obnovljivih izvora. U Srbiji se ponosimo kompleksom Green Heart na Novom Beogradu, koji je pravi primer objekta u kome se uz pomoć naših rešenja ostvaruju značajne uštede.