Sima Gušić, arhitekta i direktor biroa "Forma Antika" Život u kontekstu

(Sima Gušić)

U sudbinu i čuveno "biti na pravom mestu u pravo vreme" ne veruje. Smatra da se pravi momenat planira dugo unapred i da talenat bez rada u životu ništa ne predstavlja. Radoholičar koji retko koristi automobil, Sima Gušić, arhitekta i direktor biroa "Forma Antika" voli da kaže za sebe da je pravi Nišlija.

- Ja sam niško dete. Tu sam završio školu i fakultet. Oformio porodicu. I prijatelji i rođaci su mi tamo.

Dok razgovaramo u restoranu novobeogradskog "IN Hotela", Sima posmatra zgradu prekoputa. Pita se zašto je tu gde jeste i to baš takva sagrađena.

- Profesionalna deformcija jednog arhitekte - kaže.

Još na završnoj godini, pre nego što je stekao diplomu Arhitektonskog fakulteta zaposlio se u niškom Zavodu za zaštitu spomenika. Tada je imao ideju: tu će raditi 20 godina, a posle toga će se baviti savremenom arhitekturom.

Prevario se. U Zavodu je ostao gotovo 30 godina i iako je nedavno napunio 63 godine, posao u "Formi Antika" mu je zapravo drugo zaposlenje u životu. U vreme otkaza, nezapolsenosti i stalne potrage za boljim, ta činjenica deluje pomalo nerealno.

- Vreme provedeno u Zavodu za mene je dvostruko značajno – kaže za "eKapiju" Sima Gušić.

- Prvo, to je republička institucija koja se bavila vrlo značajnim projektima u kojima sam i sam učestvovao. Jedan od najznačajnijih projekata je spašavanje objekata u okviru izgradnje HE Đerdap 2. Drugo, Zavod mi je važan što sam tu stekao znanje o nekom kontekstu u kome nastaje arhitektura i u istorijskom i u prostornom smislu.

Savremena arhitektura – da ili ne?

Za njega savremena arhitektura je izgubila taj prostorno-istorijski kontekst. Malo "graditelja" razmišlja o tome da li će se kuća, zgrada ili hotel uklopiti u postojeći ambijent. Slaže se sa mišljenjem da savremene arhitekte ne grade ništa novo, već samo "dodaju kockicu" na već izgrađeno. Veruje da je stil u gradnji, prolazan kao i moda. Dođe i ode... Zato veruje da je najbolja građevina ona koja ne može biti nadograđena.

Gušić kaže da savremena arhitektura prelazi u konceptualistički trend koji je veoma magičan samo na onim mestima koji su pre toga definisali svoj prostorno-urbanistički prostor. Tako je na primer u Evropi... Iako je do sada nije posetio, opčinjen je arhitekturom Barselone. Kaže, uskoro će otići da se uveri.

U najjačem sećanju ostala mu je arhitektura Sicilije, u kojoj je boravio prošle godine. Mada ga je i "prolećni" Prag zadivio.

- Česi su jako brzo promenili ambijent starog i napravili savremeno uz zadržavanje čari istorijskog – primećuje sagovornik "eKapije".

Iako je vezan za istorijsko, prati trendove, jer je to neminovno. Treba sve znati i ići u korak sa svetom. Ali da mu ponude da bira da li će projektovati modernu zgradu na primer u Dubaiju (koji je sinonim za arhitektonski bum) ili u Evropi, ne bi se dvoumio ni sekundu.

- Evropa uvek. Sve je to lepo - neboderi, kule u Emiratima, ali upravo zbog razumevanja istorijskog koncepta o kome smo razgovarali, biram evropsko nasleđe.

- Pri tome – kaže - insistiranje na istorijskom nije lament nad prošlošću, samo shvatanje da savremeno ne može bez toga.

Ceni rad mnogih, ali izdvaja Fostera, koji radi potpuno drugačiju od njegovog shvatanja, ali to radi promišljeno i seriozno. Zatim tu su Venturi i Portogezi.

Specijalističke studije, koje je završio na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu, slušao je kod profesora Ranka Radovića, koga donekle vidi kao uzora.

- Njegova predavanja uverila su me da sam u pravu. Bio je to period ’80-tih, kada sam sticao zrelost. On mi je tada bio oslonac.

Kad zaposleni nose isto prezime

(Projekat hotela u Niškoj banji)

U "Formu Antika", koja je osnovana 1993. godine, zvanično je iz Zavoda prešao da radi 2002. godine. Saradnici su mu supruga Gordana, sinovi, bratanci i snaja. I svi oni su arhitekte.

- Pitam se nekada kako na ljude deluje to što svi nosimo isto prezime – kaže Gušić i napominje da je zbog toga njegova odgovornost kao menadžera veća.

- Ja sam svoje ime izgradio u vremenu koje je nekako, to lakše dozvoljavalo. Na mojim saradnicima i naslednicima je vreme da se dokažu.

Koncept biroa "Forma Antika" zasniva se na projektovanju i građenju u ambijentu.

- I kao da naručioci znaju, i kao da nas prati sreća, projekti koje radimo uvek su u vezi sa gradskim jezgrom – kaže naš sagovornik i dodaje da se često sa svojim projektima "oslanjaju" na spomenike kulture.

Od brojnih priznanja izdvaja nagradu na salonu Niških dana arhitekture za projekat hotela u Kazandžijskom sokačetu, kao mešavini ambijentalne i starovaroške arhitekture. Osim toga, ako bude realizovan do kraja, ponosan će biti i što je stavio potpis na projekat hotela u Niškoj banji, stambeno-poslovnog objekta Turskog konzulata, kao i nekoliko stambenih objekata.

Želim da me odmor umori

Razgovarajući o putovanjima i načinu provođenja godišnjih odmora, Gušić je rekao da "i jeste i nije putovao". Kako se uzme – kaže u šali.

Po sopstvenoj definiciji, letuje "komotno". Dok su mu deca bila mlađa kampovali su. Danas se opredeljuje za apartmane, gde odlazi sa suprugom Gordanom. Voli da ga putovanja umore, da obiđe i vidi što više. More i plaže, hoteli i restorani nisu njegovo viđenje idealnog odmora.

Brak sa Gordanom, sa kojom deli dobro i loše još od studentskih dana, i danas vidi kao na početku.

- Naša veza je nakon svih ovih godina ista kao i tada, jaka i iskrena. Može se reći da je to bila ljubav na prvi pogled - nesvakidašnje je iskren Gušić.

Slobodno vreme provodi u krugu porodice. Retko kada koristi automobil. Pešači kad god može. Pored Nišave zna da pređe i po 5-6 kilometara.

U ono malo slobodnog vremena što preostane voli da čita. Voli kada su rečenica i misao jasne. Zato bira Andrića, Crnjanskog, Remarka. I dok nabraja savremene pisce i knjige koje je nedavno pročitao, kaže kako se klasici uvek vraća.

U društvu prijatelja, kada se malo opuste, zna i da zapeva. Kao i svaki Nišlija voli kafane. U životu se teško ljuti. Po sopstvenom priznanju jeste plahovit, ali i kada se iznervira, pričaće sa vama posle 10 minuta.

Smatra da je objektivna skromnost ono čemu u životu vredi stremiti. Iako je dan uoči razgovora, na svoj rođendan, dobio drugu unuku, u sudbinu ne veruje.

- Možda su neka životna dešavanja slučajna ali možda i nekako kanalisana...ko to zna.

I dok ponosno govori o proširenju porodice, novim projektima u kojima "Forma Antika" učestvuje i idejama koje bi mogao da realizuje tek kada ode u penziju, Sima Gušić zaključuje samo jedno:

- Ja sam generalno srećan čovek.

J.Đ.