NavMenu

Hristos Cemberas, generalni direktor Grand Casino Beograd - (Ne)moguća misija u Srbiji

Izvor: Ekonomist magazin Utorak, 05.10.2010. 19:38
Komentari
Podeli


Lako je Grku navići se na život u Srbiji jer slične su to nacije: I jedni i drugi smo najpametniji i najbolji na svetu u svemu! Svi prave zavere protiv vas i nas. Ni vama, kao ni nama, nije jasno zašto nam drugi ne plaćaju samo zato što postojimo. E zato se osećam kao kod kuće

"Svojim mušterijama uvek morate priuštiti seks“, posavetovao je direktor Grand Casino Beograd sve svoje zaposlene na jednom sastanku.

Starije dame su se krišom kikotale. Njihove mlađe kolege su se nadale da ne misli ozbiljno. „Super ekstra servis, S.EK.S“, pojasnio je direktor skidajući crne naočare, dok se u pozadini čula muzika iz filma Nemoguća misija. „Naravno da je nemoguća misija kad jedan Grk mora da savetuje i disciplinuje Srbe“, šali se, stavljajući u kontekst tadašnji „nastup“ Hristos Cemberas, hotelijer koji godinu dana upravlja tim kazinom.


U Srbiji je već pet godina. Došao je tu slučajno, spakovao se da krene u Sofiju i dan pred polazak dobio preimenovanje, postao je generalni direktor Metropola u Beogradu. Dobar obrt, i dalje veruje. „Mnogo smo mi slične nacije. I jedni i drugi smo najpametniji i najbolji na svetu u svemu! Svi prave zavere protiv vas i nas. Ni vama, kao ni nama, nije jasno zašto nam drugi ne plaćaju samo zato što postojimo. E zato se osećam kao kod kuće“, priča ovaj Grk, koji za razliku od nekih svojih sunarodnika koji rade u Srbiji tačno u minut završava zakazane obaveze. U Grčkoj ima te nediscipline, ali nije toliko upadljiva, kaže.

Zakasniš ti, ali ti zakasni i sagovornik, tako da u principu niko nikog ne čeka. „Nekoliko meseci pre početka Olimpijskih igara koje su 2004. održane u Grčkoj, premijer je održao govor, a onda su novinari počeli da mu postavljaju pitanja: ‘Olimpijada je blizu, a putevi nisu završeni, aerodrom se još radi, stadioni nisu spremni’, kako misli da stigne sve… On se kratko posavetovao s ljudima iz svog tima, okrenuo se novinarima i pitao: ‘Kad tačno počinju Olimpijske igre?’ Oni su odgovorili: ‘14. avgusta.’ Opet se okrenuo savetnicima i posle kraće konsultacije izgovorio: ‘Da, ali popodne, stići ćemo!’ Dakle jesmo opuštena nacija, ali sad svi polako shvataju da je igra završena“.

Prebrojavanje briga

Za poslom je odlazio i živeo u Rusiji, Francuskoj, sad je u Srbiji, ali bez obzira na sve specifičnosti jezika, naroda, kulture, istorije, sve je to jedan svet. Kairo, Egipat, u kom je proveo dve godine vodeći projekat jedne kompanije iz Saudijske Arabije, sasvim je druga priča. „Divna je to zemlja, u kojoj kad hoćeš možeš da odeš i jašeš konja u pustinji. Jeste prljavo, ali da nije to bi bila Švajcarska. Ljudi su neverovatni, upoznao sam domara koji je izdržavao sedmoro dece i ženu s platom od dva dolara mesečno, ne znam kako. I nije se žalio što žive u garaži, bio je druželjubiv, prijatan, pozitivan. Kad je njegova trudna žena iznenada izgubila bebu, odveo ju je u bolnicu i kad su se vratili nisam im na licima video ni tugu, ni suze. Oni će za sve nesreće koje ih zadese u životu reći ’inšalah’, Bog je tako hteo, neko je drugi to uredio, nije to moja briga“, priseća se dok u ruci okreće brojanicu.

Grci imaju običaj da prebrojavaju svoje brige prebirajući jedno po jedno zrno brojanice. Počnu da ih koriste često kako bi prestali da puše, da imaju šta da drže u ruci umesto cigarete. Završe obično tako što u jednoj ruci drže brojanicu, a u drugoj cigaretu jer i to prebrajanje postane zavisnost, kaže Cemberas, koji poseduje kolekciju brojanica i prebira po njima kad god nema šta pametnije da radi rukama.

Jaje od 1.000 godinaOsim brojanice, uživa kad u rukama ima nož i viljušku. I profesija i hobi mu je da proba hranu i vino gde god se zatekne. Kao menadžer, dosad je otvorio 32 restorana, jeo na ulicama Egipta i Maroka, probao sve i svašta (osim karfiola i artičoka), ali ništa odvratnije u životu nije pojeo od „1.000 godina starog jajeta“. „To je delikates u Kini. Pačije ili guščije jaje stave u magnezijumski rastvor i što duže stoji to je skuplje i važi za bolje. Kad se razbije kora, belance je žuto-zeleno, providno, a žumance tamnozelene boje. Ne možete zamisliti koliko to smrdi, a ukus je podjednako neprijatan kao i miris“.

Na srpsku kuhinju se, kaže, nije teško navići. Nešto je teže sa srpskom porcijom. Nije to dobro za ekonomiju jer pošto se savlada toliki obrok i sav kiseonik iz mozga se spusti u želudac da bi vario ručak, ko je još sposoban da radi?

To prejedanje može prerasti u porok, kao i alkoholizam, kao i patološko kockanje, smatra. U svom kazinu, danas ne iskušava sreću jer je svim zaposlenima to zabranjeno, ali je ranije imao običaj da svrati. „To je pravi miks adrenalina, zabave i iščekivanja, dok god se igra umereno. Mora se znati granica, mora se znati da se u kazinu niko ne može obogatiti. Zavisnost je stanje uma. Lako je svaliti krivicu na druge, ali ako ti ne možeš da kontrolišeš svoj karakter ne može ni niko drugi. Pušenje je zabranjeno svuda, ali se cigarete i dalje proizvode, da ne bi bilo ilegalne proizvodnje i šverca. Tako i ovo, ako se ukine legalni kazino, igrači će preći u one koji rade mimo zakona“, objašnjava dok naručuje kafu bez mleka. Na srpskom.

Mito bekrijo

Dobro mu, kaže, idu jezici. Govori engleski, francuski, italijanski, ali srpski još ne. Makar ne dovoljno dobro da bi se upustio u komunikaciju, iako je gramatiku uglavnom savladao. Malo mu je problematično bilo da zapamti da li je kafa „s mlekom i bez mlekom“ ili obrnuto, ali polako uči. Bio je, kaže jedan strani fudbalski trener u Grčkoj, koji posle 10 godina u toj zemlji nije naučio nijednu reč grčkog. „Nije to normalno, ne možeš živeti u izolaciji. Ja jedem srpsku hranu, gledam televiziju, slušam šta ljudi pričaju, kako se raduju, kako tuguju, idem na fudbalske utakmice domaćeg prvenstva“. U Grčkoj navija za crveno-beli Olimpijakos, pa ni ovde ne može sebi da dozvoli da bodri crno-bele, već njihove rivale.

Oduševljava ga ta srpska horizontalna i vertikalna ljubav prema sportu, i muškarci i žene, i stari i mladi, znaju ko je koga dobio u Dejvis kupu. „I mi smo tek 1987. otkrili košarku, kad je Grčka čudom, ničim izazvana, postala prvak Evrope. Posle toga svi su igrali košarku i svaka baba je znala imena reprezentativaca. Onda smo, opet nekim čudom, osvojili Evropsko prvenstvo u fudbalu, pa se većina preorijentisala na fudbal“, priča Cemberas, pa se vraća nabrajanju svega što u Srbiji voli i što ga čini bližim ljudima s kojima radi i druži se. „Omiljene pesme su mi ’Ti si mi u krvi’, ’April u Beogradu’ i ‘Mito bekrijo’. Zašto se svi smeju kad kažem ovu poslednju pesmu? Znam ja šta znači bekrija, isto se kaže i na grčkom“.

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs




Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.