Marija Mitrović, Trag fondacija - Srbija od početka pandemije prva po visini donacija u regionu

Razvoj filantropije prate brojni izazovi, ali se istovremeno otvaraju i nove mogućnosti. Nove tehnologije omogućile su inovativne načine organizovanja i sprovođenja filantropskih aktivnosti, čime se stvaraju uslovi za umnožavanje takvih inicijativa. Veoma je važno da i pravni okvir prati taj trend kako bi humane ideje, kako kompanija, malih i srednjih preduzeća, tako i pojedinaca, dobile širu društvenu podršku, izjavila je Marija Mitrović, direktorka za filantropiju i partnerstva u Trag fondaciji, koja ove godine jubilarni, petnaesti put dodeljuje VIRTUS nagradu za filantropiju.

Koji je glavni motiv poslovnog sektora da pokrene ili da se priključi filantropskim inicijativama?

- Sve je veći broj kompanija koje sprovode filantropske aktivnosti, a njihov osnovni motiv za davanja za opšte dobro je unapređenje kvaliteta života u zajednici u kojoj ta kompanija posluje, "vraćanje" zajednici, ali i izgradnja imidža i timskog duha unutar same kompanije. U mnogim kompanijama postoje posebni sektori koji se bave osmišljavanjem filantropskih aktivnosti, u kojima je obično zaposleno više ljudi. Ove kompanije uglavnom imaju definisanu višegodišnju strategiju davanja za opšte dobro, formulisanu kroz principe društveno odgovornog poslovanja i godišnje budžete usmerene na finansiranje inicijativa od opšteg javnog značaja. S druge strane, u manjim preduzećima, inicijativa za filantropskim delovanjem uglavnom potiče od samog vlasnika ili menadžera, koji zajedno sa zaposlenima redovno koordinišu različite vidove podrške, no one u većoj meri predstavljaju ad hoc odgovore na goruće probleme i potrebe u zajednici, nego pažljivo osmišljene i planirane višegodišnje programe za razvoj te zajednice. I jednima i drugima je jedno zajedničko, oni žele da ulože natrag u zajednicu u kojoj posluju, da se odnose prema svom okruženju kao "dobar komšija", ali i da svojim angažmanom pošalju poruku drugim kompanijama i preduzećima, i tako ih inspirišu da se i oni oprobaju u filantropskom delovanju.

Koja su najbolja sistemska rešenja, koja mogu da podstaknu veća izdvajanja kompanija za filantropske inicijative?

- Država može da pruži delotvorniju i snažniju podršku razvoju filantropije kroz stvaranje podsticajnog okruženja i dalje unapređenje zakonodavnog okvira za davanja. Neophodno je da država omogući izgradnju sveobuhvatnog, sistemskog pristupa kako bi se filantropija praktikovala, ne samo kroz sporadične akcije, već, prvenstveno, kroz svrsishodne, promišljene i strateške aktivnosti, da bi takav sistem postao dugoročno održiv. Uz rad na unapređivanju regulatornog okvira (uključujući i poresku politiku), važan je i rad na doslednijem poštovanju postojećih regulativa u praksi i striktnija primena aktuelnih propisa.

Pojavljuju se i novi načini prikupljanja sredstava, kao što je crowdfunding. U kojoj meri je on zaživeo u Srbiji?
Nakon analize deset relevantnih zakona u Srbiji za razvoj grupnog finansiranja i proučavanja primera iz drugih zemalja kao što su Hrvatska, Belgija, Finska, Ujedinjeno Kraljevstvo i druge, došli smo do zaključka da je teško izdvojiti neki jednoznačan primer dobre prakse, već da se treba fokusirati na pet zakona srednjoročno, od kojih se dva prioriteta mogu lako rešiti merama koje ne zahtevaju zakonske izmene, već unapređenu primenu. U situaciji kada brojni domaći neprofitni projekti i startapovi imaju priliku da prikupe podršku u inostranstvu preko globalnih crowdfunding platformi, prvi prioritet se odnosi na primenu Zakona o deviznom poslovanju, odnosno dopunu Šifarnika Narodne banke Srbije. Uvođenjem trenutno nepostojeće šifre plaćanja za priliv iz inostranstva po osnovu grupnog finansiranja, proces primanja sredstava bio bi olakšan i ubrzan, kako primaocima, tako i samim komercijalnim bankama.

- Prema podacima naših partnera iz Catalyst Balkans, tokom pandemije COVID-19, od marta 2020. godine do marta 2021. godine, filantropske zajednice u regionu Zapadnog Balkana pokrenule su gotovo 5.500 dobrotvornih akcija i donirale najmanje 72 mil EUR. Procenjuje se da je ukupna donirana suma dvostruko veća i da iznosi više od 140 mil EUR.

Podaci, koje je prikupio Catalyst Balkans, govore da su u tom periodu, kompanije i neprofitne organizacije u Srbiji donirale gotovo 22 mil EUR za saniranje posledica izazvanih ovom pandemijom, što našu zemlju svrstava na prvo mesto u regionu. Slede Hrvatska sa oko 17 mil EUR, i Bosna i Hercegovina sa oko 13 mil EUR. Srbija je sa sprovedenih gotovo 1.500 dobrotvornih akcija, takođe, na prvom mestu u regionu, a sledi je Bosna i Hercegovina sa blizu 1.200 akcija. Srbija se prema doniranom iznosu po glavi stanovnika nalazi na trećem mestu, odmah iza Crne Gore i Severne Makedonije. U poređenju sa zemljama regiona, Srbija ima donekle razvijeniju filantropsku infrastrukturu, što znači da je u davanje uključen širok dijapazon različitih društvenih aktera. Pre svega, uključene su vrlo aktivne neprofitne organizacije (kako udruženja, tako i fondacije) koje artikulišu potrebe zajednice, ali i velike kompanije, mala i srednja preduzeća, građani, mediji i institucije. Ono po čemu se još Srbija izdvaja od drugih zemalja u regionu jeste forma davanja. Naime, u svim zemljama podrška ublažavanju posledica pandemije je najviše upućivana u formi kratkoročnih davanja, dok je u Srbiji zabeležen rast strateških davanja, onih sa dugotrajnijim efektom od kojih korist ima veći broj građana. Trag fondacija dodeljujući VIRTUS nagradu za filantropiju upravo nastoji da istakne i podrži kompanije, mala i srednja preduzeća i pojedince, koji su tokom prethodne godine činili dobra dela, pokretali i podržavali filantropske inicijative i tako doprinosili razvoju zajednica u kojima žive i posluju. Prijave za VIRTUS nagradu se mogu dostaviti do 10. februara, a više informacija o propozicijama konkursa, načinima prijavljivanja i ovogodišnjem sastavu žirija može se naći na sajtu Trag fondacije i VIRTUS nagrade: www.tragfondacija.org/virtus-nagrada.

Trag fondacija

Catalyst Balkans

Marija Mitrović

VIRTUS nagrada

filantropija

crowdfunding

prikupljanje sredstava

pomoć