Sanjin Grbić, arhitekta Specijalista za luksuz

(Sanjin Grbić)

Zemljak Nikole Tesle, graditelj vila na Dedinju i Senjaku, veliki poštovalac moderne, zaljubljenik u džez i sedmu umetnost, arhitekta i otac budućeg arhitekte - Sanjin Grbić davno je prestao da broji potpisane projekte. Skromno kaže "ima ih na stotine" i dodaje da će "pod hitno da sredi dokumentaciju". U više od dve decenije dugoj karijeri Grbić je radio poslovne i rezidencijalne komplekse, trgovinske centre, hotele, crkve, objekte kulturno-istorijskog značaja. Ostvario je svoje studentske i ambiciozne profesionalne snove, a među projektima na kojima bi voleo da jednoga dana stoji njegovo ime je restauracija zgrade "Bigza" u Beogradu. Do tada osmišljava luksuzne vile i sanatorijume u Rusiji i Crnoj Gori i sa timom arhitekata "Studija Romb" projektuje satelitsko naselje od oko 600 ha u blizini glavnog grada Gabona.

Iz Like, posle završene gimnazije u Gospiću, Grbića je 1981. godine u Beograd "doveo" talenat za crtanjem, a studije na Arhitektonskom fakultetu upisao je "kao od šale". Talenat je, najverovatnije nasledio od oca koji je bio nastavnik likovnog.

- Nisam išao na časove kod profesora, došao sam iz sredine u kojoj takva vrsta pripreme nije ni postojala. Sećam se da smo prijemni polagali dva dana i da sam bio kotiran veoma visoko na listi. Odmah po dobijanju indeksa, otišao sam na odsluženje vojnog roka na Aerodrom u Puli, tako da sam na studije krenuo sa generacijom 82/83. Studentske dane pamtim kao jedan od najlepštih perioda života, a neizmerna ljubav prema arhitekturi učinila je sve ispite lakim i bez imalo stresa - počinje priču za "eKapiju" arhitekta Sanjin Grbić.

Za diplomski rad Grbić je osim desetke, dobio i nagradu Fonda "Vladimir Lazić", koja se svake školske godine dodeljuje za najbolji diolomski rad iz projektovanja. Kada je počeo apsolventski staž radio je kao demonstrator kod profesora Petra Vulovića i bio najmlađi u studiju tog poznatog arhitekte.

– Učestvovali smo na dosta konkursa - za zgradu Beobanke na Slaviji, na mestu nekadašnjeg bioskopa, odmah pored hotela. Jedan od projekata bio je i "Dafiment centar".

Visok prosek tokom školovanja obezbedio mu je stipendiju "Energoprojekta" na četvrtoj godini, pa je po završetku studija otišao na pripravnički staž u tada najprestižniju domaću kompaniju, gde je proveo dve godine.

- Rad u "Energoprojektu" (OOUR Urbanizam i arhitektura) u to vreme bio je san skoro svakog studenta arhitekture. Kompanija je imala gradilišta od Afrike do Sibira. Imali su fantastičan kadar, odličnu organizaciju, zavidno iskustvo, prestižne projekte, ali i jake političke veze. Gradilo se u Zimbabveu, Harareu, Iraku, Kuvajtu, Čileu, Maleziji, širom Rusije - priseća se naš sagovornik.

Grbić je za vreme pripravničkog staža dodeljen grupi koja je sa timom "Energo date" razvijala CAD tehhnologiju, kompjuterski program, sličan današnjem "arhi cadu".

Po završetku staža u "Energoprojektu", Grbić je na poziv profesora Petra Vulovića, učestvovao na konkursu i dobio mesto asistenta na Arhitektonskom fakultetu.

- Kao asistent profesora Vulovića radio sam od 1989. do 1994. godine. Prve godine počeli su i prvi ozbiljni poslovi za mene kao mladog arhitektu. Sećam se da je fakultet u to vreme radio prostorni i detaljni plan Bosanske Dubice, pa smo dobili i dogradnju zgrade pošte. Za vreme akademske karijere paralelno sam radio u građevinskoj kompaniji "Koling" i tada sam potpisao najviše projekata. Radili smo vile na Dedinju, tržno-poslovni centar u Požeškoj preko puta "Mc Donalds-a", itd. Obaveze su svakim danom bivale sve veće tako da sam morao da se odlučim za jedan od tadašnja dva posla.

Dilema da li da "zida" akademsku ili graditeljsku karijeru Grbić je razrešio napuštanjem pozicije asistena na fakultetu. Na odluku da se posveti radu u "Kolingu" umnogome je uticalo stanje u zemlji devedesetih godina.

- Sa platom asistenta mogao sam da se počastim jednom čokoladom, dok je "Koling" imao neverovatan uzlet. Radili smo rezidencijalne komplekse u elitnim naseljima i mnogobrojne projekte po gradu, o kojima sam do tada samo mogao da maštam. Nisam se ni u jednom trenutku pokajao što sam otišao sa fakulteta, a u "Kolingu" sam proveo 13 godina. Najveći izazov ali i zadovoljstvo mi je projektovanje vila. One poseduju raskoš već u svom imenu i dozvoljavaju vam da se razmahnete. Ali, sa druge strane ograničeni ste željama klijenta jer stvarate njegov prostor za život.

Iz bogatog opusa realizovanih projekata, Grbić je posebno ponosan na rezidenciju u Lackovićevoj ulici na Dedinju, iz 1993. godine.

- Ta vila je uvrštena u zbornike arhitetkure, kao značajan rezidencijalna objekat građen od 90-ih do danas. Dobio sam pozitivne kritike i najstrožih kolega. Ideja mi je bila da pružim lični otpor prema postmodernoj, eklektičnoj arhitekturi tog vremena. Pokazao sam da se može graditi drugačije u vremenu kvazi klasicističnih objekata sa sa primitivnom ornamentikom. Zato sam izabrao objekat projektovan u jeziku beogradske moderne između dva svetska rata. To je vreme kada su stvarali Dragiša Brašovan, braća Krstić, Milan Zloković. Pomislio sam- ako su 30-ih godina prošlog veka mogli da rade takve kuće, koje su bile egal sa evropskom i svetskom praksom, hajde da danas napravimo nešto slično, otklon od tadašnjeg lošeg ukusa- kaže Grbić.

Grbić je dobitnik i nagrade Grada Beograda 2006. godine za naselje "Panorama Dedinje". Od elitnih rezidencija projektovao je i nekoliko elitnih kuća na Mačkovom kamenu na Dedinju, a poznat je i po objektima u Tolstojevoj, Bulevaru mira, Ulici Vladete Kovačevića itd.

Iz biroa "Artekon" u kom radio kao konsultant, nedeljno izađu i po dva tri idejna rešenja.

- Angažovani smo na mnogobrojnim projektima- hotelima, stambenim i poslovnim objektima. Hotel je takođe veoma izazovan zadatak, jer zapravo stvarate mali grad, sa mnoštvom različitih, a opet kompatibilnih sadržaja. Od aktuelnih projekata radim i šestospratnu vilu u Budvi, a jedan od većih zadataka u Crnoj Gori bio je hotelski kompleks "Savina" u Herceg Novom.

Od atrkativnih projekata u Beogradu, Grbić je potpisnik rekonstrukcije zgrade Starog mlina, u koji bi uskoro trebalo da postane kuća nekom od poznatih svetskih hotelskih lanaca. Taj projekat Grbić je radio u "Kolingu".

Strane arhitekte se dive zgradi SIV-a

Mesto za svoj dom Grbić je u srpskoj prestonici našao na novobeogradskoj strani. Stari deo grada, kaže naš sagovornik, postao je pretrpan, zgusnut, tesan za život.

- Ja volim Novi Beograd, posebno deo od Brankovog mosta do zgarde Opštine Novi Beograd. Na tom potezu se nalazi zgrada nekadašnjeg Saveznog izvršnog veća, a taj objekat je po mom mišljenju jedno od lepših arhitekstonskih rešenja u gradu.

Među zgradama koje Grbića inspirišu su i dela arhitekte Dragiše Brašavana- zgrada Vazduhopolovstva u Zemunu, zgrada "Bigza", vila u Bulevaru mira u kojoj je sada Ambasada Izraela. Takođe volim i rad profesora Milana Zlokovića, zatim Dom zdravlja Novi Beograd, preko puta nekadašnjeg hotela "Putnik", kod bioskopa "Jugoslavija".

- Posebno ističem zdanja Generalštaba i Ministarstva vojske u Ulici kneza Miloša rađena po projektu profesora Nikole Dobrovića. Ti objekti predstavljaju manifest modernizma i odlikuje ih fantastična kompozicija sa jasno razloženim planovima nosećeg i nošenog. Nadam se da će se te fasade vratiti u prvobitno stanje pre bombardovanja. Čini mi se da su objekti rađeni 60-ih i 70-ih godina prošlog veka najvredniji u arhitekuti današnjeg Beograda i upravi tim rešenjima su oduševljeni gosti iz inostranstva, moje kolege, investitori. Sveprisutni kič tokom 90-ih godina usmerio je arhitekturu ka neveštoj deokraciji, višku ukrasa, nepotrebnog detaljisanja - kaže Grbić, dodajući da on najviše voli prirodne materjale- kamen, staklo i čiste, svedene forme.

Od evropskih gradova najviše mu se dopadaju Roterdam i Barselona, ali ne one zgrade ispred kojih stoje redovi turista.

- Jedan od neverovatnih objekata u Barseloni je nemački paviljon projektovan za Svetsku izložbu 1930. koji je delo arhitekte Mies Van de Rohe. Roterdam je bio u velikoj meri uništen bombardovanjem za vreme Drugog svetskog rata, sa avremeni objekti koji su izgrađeni na mestu porušenih su objekti jasnih, svedenih geometrijskih formi, bliski mom shvatanju arhitekture.

Grbić slobodno vreme provodi sa porodicom- suprugom, koja je građevinska inženjerka i sinom, koji je ove godine upisao Arhitektonski fakultet. Zavisnik je od dobrog filma i muzike, posebno džeza, a gitaru svira "za svoju dušu".

- Diskove sa muzikom i filmovima donosim sa svih putovanja. Jedan od omiljenih filmova mi je "Varljivo leto" Nikite Mihalkova, a poslednje ostvarenje koje me je oduševilo je film "Manolete" o španskom toreadoru. Veoma cenim evropsku i južnokoresjku produkciju, i sada već klasična domaća ostvarenja po delima Dušana Kovačevića, filmove Živojina Pavlovića, prve filmove Kusturice i Srđana Dragojevića - nabraja sagovornik "eKapije".

Sanjin Grbić živi za umetnost od umetnosti. Neizmerna ljubav prema arhitekturi, "rođena" negde podno Velebita pre više decenija, motiviše ga da svaki put stvara sa žarom početnika i pomera granice svoje originalnosti.

T.S.

Atelje Grbić Beograd

BIGZ KTP a.d. Beograd

Studio Romb d.o.o. Beograd

Arhitektonski fakultet Beograd

Energoprojekt Holding a.d. Beograd

Energoprojekt Energodata a.d. Beograd

Ambasada Izraela Beograd

Putnik a.d. Novi Sad

Koling a.d. Beograd

Dom zdravlja Novi Beograd

Sanjin Grbić

Nikola Tesla

Dedinje

Senjak

moderna

džez

LIka

Aerodrom Pula

Fond Vladimir Lazić

Petar Vulović

Beobanka

arhitekta

arhitektura

Slavija

Dafiment centar

Zimbabve

Harare

Energo data

CAD tehnologija

arhi cad

Bosanska Dubica

Dragiša Brašovan

braća Krstić

Milan Zloković

Mačkov kamen

Artekon

hotel Savina herceg Novi

bisokop Jugoslavija

Nikola Dobrović

Generalštab

Ministarstvo vojske

Roterdam

Barselona

Mies Van de Rohe

Drugi svetski rad

Varljivo leto

Nikita Mihalkov

Manolete

toreador

Dušan Kovačević

Živojin Pavlović

Kusturica

Srđan Dragojević