Bojan Žirović, glumac - predstava u kući

Poželeo je treće dete i dobio trojke. Sa petoro dece ne manjka mu predstava ni kod kuće. Na najzanimljivije pitanje svih koji nemaju decu, koliko ga mesečno koštaju, ne može da odgovori jer nikad nije napravio računicu. Pokušavao je, kaže, ali nekako nije išlo, izgubi ritam upisivanja svih potrepština

Kad je bio treća godina faksa glumio je Racu, u antologijskom prvom delu filma Mi nismo anđeli, i zapamćen je po simpatičnoj završnoj sceni kako beži kad mu Branka Katić (Buba) saopštava da je u drugom stanju.

A onda ga ona doziva tonom koji govori da joj ne može umaći: “Gde si ti pošao”?

U realnom životu, nije pobegao od supruge kad mu je pokazala pozitivan test, nego je poželeo i treće dete. I dobio trojke. Sa petoro dece, tri sina i dve kćerke, glumcu Bojanu Žiroviću, kako se često za njega kaže, ne manjka predstava ni kod kuće. Kako se oženio mlad, sa 24 godine najstariji sin je petnaestogodišnjak, kćerka ima trinaest, a trojke devet godina.

Kad su bili manji, priskakali su bake i deke jer je, kako kaže, fizički bilo neizvodljivo sustići ih. Kad se rastrče, tutnjava po stanu, svako u svojoj akcionoj roli. “Jednom su izgubili daljinski, nismo mogli da ga nađemo dve nedelje”, dok je danas već drugačije, poveliki su i često znaju da pomognu u kućnim poslovima, priča Bojan.

Na najzanimljivije pitanje svih koji nemaju decu, koliko ga mesečno koštaju, ne može da odgovori jer nikad nije napravio računicu. Pokušavao je, kaže, ali nekako nije išlo, izgubi strpljenje i ritam upisivanja. Treba se setiti svega na šta odu pare.

“Živimo skromno, relativno štedljivo. Oboje primamo platu, a nekad ispadne i neka tezga sa strane. Neki ljudi prave proračune, planiraju finansije, pa tako uspevaju i da ušparaju koji dinar. Ono što je sigurno plata je nedovoljna”, kaže pozorišni glumac. Kad bi ugrubo sabrao godišnje rashode, koliko ode na garderobu, školski pribor, porodična letovanja, zimovanja, rezultat je veći od hiljadu evra mesečno. Vozi karavan Mondeo, a da bi deci bilo komotnije moraće uskoro da ga zameni prostranijim mini kombijem.

Više puta laureatKao i Raca u Anđelima koji se već odlučio za Elektrotehnički fakultet, posle završene srednje škole upisao je ETF u Novom Sadu, ali je ubrzo batalio.

Ljubitelji pozorišta, najčešće ga mogu videti u predstavi Čekaonica koja je dosad odigrana 50 puta. Nastala je tako što su reditelj i dramaturg Boris Lješević i Branko Dimitrijević zanimljive životne priče koje su čuli od početka tranzicije, o različitim sudbinama, kako su ljudi ostajali bez posla, pretvorili u neobičan komad u kojem se glumci direktno obraćaju publici, pričajući im neku priču. Njegova je o preduzetniku koji je biznis započeo 90-ih godina prošlog veka i dobro mu krenulo, malo kasnije posao procvetao, kad odjednom izgubi sve i počinje iznova, na nekom drugom radnom mestu. Potom se pojavljuje u ulozi jednog direktora fabrike koja je dobro poslovala pre svetske krize.

Trema je, kaže, uvek prisutna ali je našao mehanizme kako da je kanališe. “Sarađivali smo u pozorištu sa nekim rediteljima koji su nas naučili da ne ignorišemo bilo kakav osećaj koji imamo za taj nastup, nego da ga prihvatimo i iskoristimo tu energiju. Ako je nastala zbog velike zabrinutosti kako ću odglumeti, onda pokušam da ne pravim šizofreniju između tog lika i svog osećaja, nego izvedem da se i onaj kojeg glumim iz nekog razloga oseti uplašeno, zabrinuto”, kaže on.

Trenutno je na repertoaru Proslava na sceni Ateljea 212, u kojoj igra Kristijana, i za tu rolu prošle godine dobio je Nagradu Miloš Žutić. “To mi je jedna od najdražih uloga, radnja se odigrava za vreme porodičnog ručka, slavi se rođendan i odjednom se otkrivaju neke pikanterije, mračne strane te porodice”, priča Bojan.

Nagrađen je, takođe, za glumu u drami Nevinost, i to dva puta. Da proceni uloge koje mu ponude pomaže mu supruga dramaturg koja iščitava i analizira tekstove.

Filmovi i crtaći

Iako se ponekad pojavljuje u filmovima, više je pozorišni glumac i to “ateljeovac”. Mimo Anđela, glumio je i u drugim filmovima Srđana Dragojevića - Lepa sela lepo gore, zatim lik Žoja u Sveti Georgije ubiva aždahu premijerno prikazanom prošle godine. Čulo se mnogo kritika, između ostalih, što je prema nekim podacima najskuplji film srpske produkcije do sada, sa budžetom od oko pet miliona evra, izneverio očekivanja, jer je sa tolikom sumom novca trebalo da bude spektakularan.

“Nisam se bavio produkcijom i ne znam koliko snimanje košta. Bilo je puno ljudi, pirotehnike, produkcijski je delovalo skupo, to je neosporno”, kaže Bojan.

Ima kritičara koji smatraju da je ratna melodrama “iskrivila srpsku istoriju”, misleći na scenu kada vojskovođe pošalju invalide među kojima je Žoja, u prve redove Cerske bitke. On kaže “ko zna, svašta se događalo, ali istina je da je scenarista Dušan Kovačević objasnio da je napisao priču po svedočenju svog dede koji je učestvovao u Prvom svetskom ratu. Pre filma, u Ateljeu je istoimena predstava igrana sa velikim uspehom, kaže.

Veliku prednost Beograda vidi u tome što s vremena na vreme naleti neki dodatni posao - snimanje, radio drama ili crtaći koje sinhronizuje. Glas je pozajmio i trenutno najpopularnijim junacima među najmlađim, policajcu Gegavom u crtanom Nody, narator je u poznatoj Tomas – lokomotivi, a sinhronizovao je i neke Diznijeve likove kao što je Herkules.

Angažovan je i tražen, mesečno odigra između deset i petnaest predstava. Ponekad, kako kaže, pozavidi svima koji imaju fiksno radno vreme, deluju mu organizovano, dok on, jedno vreme ima posla, a nekad se dešava da sedi kod kuće bez obaveza, te onda izmišlja šta bi mogao raditi. Ipak, ne može mu biti dosadno, deci uvek treba objasniti matematiku ili fiziku.

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs

Atelje 212 Beograd

Bojan Žirović

glumac

Raca

Mi nismo anđeli

Branka Katić

pozorišni glumac

Čekaonica

Boris Lješević

Branko Dimitrijević

Proslava

Nagrada Miloš Žutić

Nevinost

Srđan Dragojević

Lepa sela lepo gore

Žoja

Sveti Georgije ubiva aždahu

sinhronizacije

crtani filmovi

policiajac Gegavi

Nody

narator

Tomas lokomotiva

Herkules