Violeta Jovanović, izvršna direktorka NALED-a - Bezgotovinske transakcije pomažu suzbijanju sive ekonomije

Novi Program za suzbijanje sive ekonomije ima fokus na savremenim digitalnim rešenjima, elektronskim procedurama i transakcijama, i pažljivo odmerenim podsticajima za privredu. Privrednici su mišljenja da je sivo tržište najprisutnije u građevini, a najefikasniji način za otkrivanje nelegalnog poslovanja jeste upravo putem prijava građana ili privrede. Za sve nedoumice građanima je, osim telefonske linije i onlajn forme, na raspolaganju ChatBot IVA (Inspector Virtual Assistant) koja putem onlajn razgovora strankama pomaže da njihovi zahtevi budu adekvatno popunjeni, rekla je u razgovoru za eKapiju izvršna direktorka Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) Violeta Jovanović.

- Skoro čitavu deceniju NALED radi na suzbijanju sive ekonomije u Srbiji. Istraživanje o stavovima privrede koje je krajem jula predstavljeno samo je uvertira za opsežnu studiju o obimu sive ekonomije u Srbiji koju ćemo objaviti na jesen. Percepcija privrede je optimistična verujem zbog realizacije mnogih predloga iz prethodnih programa i akcionih planova za suzbijanje sive ekonomije. Ovi dokumenti ispunili su mnoga očekivanja i u potpunosti ili delimično je realizovano više od 70% mera i aktivnosti. Neke od najvažnijih reformi koje su sprovedene su regulisanje sezonskog rada u poljoprivredi, poresko oslobađanje početnika u poslovanju (program Startuj legalno), kao i unapređenje nadzora nad finansijskim tokovima kao što su digitalna fiskalizacija, uvođenje eFaktura i elektronskih nabavki, reforma paušalnog oporezivanja... Ostvareno je mnogo pomaka i kada je reč o reformi inspekcija. Na svest građana i privrede o sivoj ekonomiji verujem da je u velikoj meri uticala i nagradna igra Uzmi račun i pobedi koja je doživela veliki uspeh.

Ipak, dosta posla je pred nama pogotovu u trenutnim okolnostima gde usled krize može da dođe do ponovnog rasta sivog tržišta koje je trenutno kako privrednici ocenjuju najprisutnije u građevini, zatim zanatskim uslugama, dok smatraju da u pada u ugostiteljstvu i trgovini. Ono što valja istaći da je sad najbitnije da čim se formira nova Vlada Srbije bude usvojen novi Program za suzbijanje sive ekonomije do 2025.

- Novi Program za suzbijanje sive ekonomije ima fokus na savremenim digitalnim rešenjima, elektronskim procedurama i transakcijama, i pažljivo odmerenim podsticajima za privredu. Ključne stvari su dalje rasterćenje zarada, kao i formiranje registra neporeskih i parafiskalnih nameta. Među 24 predložene mere akcionog plana za sprovođenje ovog strateškog dokumenta, našli su se nastavak unapređenja transparentnosti finansijskih transakcija što znači punu primenu eFaktura i eFiskalizacije, kao i uspostavljanje pune funkcionalnosti sistema eInspektor, gde je ideja da njegova primena bude obavezna i da se umreže i preostale republičke inspekcije u taj sistem. Osim smanjenja fiskalnog i parafiskalnog opterećenja privrede, u oblasti poreza predlaže se i pojednostavljenje nekoliko administrativnih procedura kao što je obračun poreza na imovinu i uplata poreza na jedan račun za preduzetnike. Početnici u poslovanju mogu da očekuju nove podsticajne mera kako bi startovali legalno.

- Prema podacima Ministarstva za rad, u prošloj godini je ukupno 212 inspektora za rad u Srbiji obavilo oko 64.000 inspekcijskih nadzora rada na crno, na osnovu čega je usledilo 5.261 utuženje, što je 12% manje nego 2020. godine. Najefikasniji način za otkrivanje nelegalnog poslovanja jeste upravo putem prijava građana ili privrede. Kao što sam navela, Programom za suzbijanje sive ekonomije predviđena je dalja reforma inspecijskog nadzora. NALED je na tome radio pet godina zajedno sa Ministarstvom državne uprave i lokalne samouprave uz finansijsku i tehničku podršku Evropske banke za obnovu i razvoj. Cilj nam je da ubrzamo i olakšamo ceo sistem prijave, tako da građani ne moraju da razmišljaju koja inspekcija je nadležna za šta jer imaju jedinstveni kontakt centar. Za sve nedoumice građanima je, osim telefonske linije i onlajn forme, na raspolaganju ChatBot IVA (Inspector Virtual Assistant) koja putem onlajn razgovora strankama pomaže da njihovi zahtevi budu adekvatno popunjeni. To je jedinstveno mesto gde privrednici i građani mogu da prijave sivu ekonomiju, neregistrovane subjekte i nelojalnu konkurenciju, kao i nepravilnosti ili pritužbe na rad inspektora. Osim podrške u popunjavanju onlajn obrasca, pripremljena je i detaljna lista problema, odgovori na pitanja i moguća rešenja… Ono što ohrabruje je podatak iz našeg novog istraživanja da je gotovo polovina građana (49%) spremna da prijavi svog poslodavca zbog zapošljavanja na crno. To je značajan pomak u odnosu na period od pre pet godina, kada bi isto uradila tek trećina radnika.

- Cilj projekta je podrška većoj finansijskoj inkluziji građana i privrede, odnosno njihovom uključivanju u finansijske tokove, smanjenju sive ekonomije i bržem ekonomskom razvoju Srbije kroz podsticanje većeg korišćenja bezgotovinskih plaćanja. Slogan "Bolji način" ukazuje na prednosti bezgotovinskih plaćanja naspram gotovine kada je reč o efikasnosti, pouzdanosti i praktičnosti. Važna stvar je što bezgotovinska transakcija uvek bude zabeležena čak iako nije izdat račun dok to nije slučaj s plaćanjem u kešu, što pomaže transparentnosti finansijskih tokova i suzbijanju sive ekonomije. Želimo da podržimo razvoj svih vrsta bezgotovinskih plaćanja, od instant plaćanja, kartica, preko mobilnog novčanika i drugih plaćanja nove generacije, kako bismo građanima ponudili veću slobodu izbora kako će plaćati. To je zajednički projekat Nemačke organizacije za međunarodnu saradnju (GIZ) i kompanija Mastercard i VISA, koji se sprovodi pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ) u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija Republike Srbije. Kod nas na tržištu imamo tek 115.000 POS terminala što je oko 14.700 na milion stanovnika. U Severnoj Makedoniji je prosek nešto veći i iznosi 17.000 terminala, dok je u Hrvatskoj operativno 27.000 POS terminala na milion stanovnika. Još više zaostajemo u odnosu na EU, jer imamo čak 2,2 puta manje prodajnih mesta na kojima može da se plaća bezgotovinski.

Evidentno je da moramo da radimo na jačanju infrastrukture i zato je okosnica projekta POS program namenjen malim trgovcima i institucijama koji dosad nisu prihvatali kartična ili instant plaćanja, a među prioritetima su i unapređenje regulatornog okvira u ovoj oblasti, jačanje svesti građana i privrede o značaju razvoja bezgotovinskog društva. U okviru POS programa planiramo da se opremi 25.000 prodajnih mesta širom Srbije. Korisnici programa mogu da budu preduzetnici, mikro i mala preduzeća, ali i institucije javne uprave, koji nisu u proteklih godinu dana prihvatali bezgotovinska plaćanja. Time ih podržavamo da unaprede poslovanje i zadovoljstvo korisnika. U prvih godinu dana moći će besplatno da koriste POS terminal ili softversko rešenje uz najnižu trgovačku naknadu. Pozivamo ih da nas prate i da se prijave na naš javni poziv kada bude objavljen.

eKapija: Je li optimistično očekivati da uvođenje bezgotovinskog plaćanja na duže staze može da rezultuje smanjenjem državnih nameta za preduzetnike u smislu doprinosa i poreza? Na koji način motivisati privredu da pređe na bezgotovinsko plaćanje?

- Uvođenjem bezgotovinskih plaćanja, privrednici značajno povećavaju prilike za razvoj poslovanja, kroz uvođenje internet prodaje, povećanje broja kupaca, posebno onih koji manje koriste gotovinu i spadaju u platežno sposobnije, efikasnije vode poslovne knjige i prate transakcije, ali i sprečavaju eventualne sporove s dobavljačima i mušterijama. Internet prodaja im, zatim, daje mogućnost otvaranja novih tržišta i da tako ponude svoje proizvode i usluge značajno većem broju klijenata. Sa druge strane, kroz prihvatanje bezgotovinskog plaćanja privrednici značajno smanjuju troškove upravljanja gotovinom (brojanje, čuvanje, uplata u banku) dok istovremeno povećavaju bezbednost svog biznisa, jer umanjuju rizik od pljački. Ono što ih prema našem istraživanju sputava, jeste nezainteresovanost kupaca da plaćaju bezgotovinski, a osim toga i visoke troškove navode kao glavne razloge za takvu situaciju. S druge strane, 86% onih koji prihvataju kartice, instant i onlajn plaćanja navodi da im je to pozitivno uticalo na poslovanje.

- Uvođenje novog sistema nije bilo lak posao. Zakon o fiskalizaciji donet je pre dve godine, 2021. doneti su podzakonski akti i sve je bilo spremno za prelazak na novi sistem. Ipak, s tim se moralo sačekati do ove godine baš zbog informisanja preduzetnika. Tako da sigurno da nije bilo lako, ali verujem da će privreda benefite ovog sistema tek videti. Istraživanje koje smo sproveli pokazalo je da polovina privrednika pozitivno ocenilo novu e-fiskalizaciju, dok je gotovo svaki četvrti imao negatiavan stav o njoj. Dve petine privrednika smatra da će u prvih godinu dana primene novi sistem eFiskalizacije dovesti do dodatnih troškova, dok 4% smatra da će se troškovi smanjiti u odnosu na stari sistem. Kada je pitanju percepcija troškova novog sistema na duži rok, očekivanja o dodatnim troškovima su nešto manja (26%), dok je nešto veći broj onih koji smatraju da će na duži rok eFiskalizacija dovesti do smanjenja troškova.

Ono što treba istaći je da je novi sistem omogućio efikasniju borbu protiv sive ekonomije, smanjenje troškova na duži rok, što će privrednici tek osetiti, a ukinuto je i nepotrebno administriranje. Sličan oblik fiskalizacije koristi se u mnogim evropskim zemljama, pa i u našem okruženju, recimo u Hrvatskoj je uveden pre skoro deset godina. Kod njih su pre nego što su uveli ovakav sistem, izlasci na teren PU utvrđivali nepravilnosti u procentu od 10%, a po uvođenju modernijeg sistema, taj procenat je uvećan na 60%.

- Trenutno imamo preliminarne rezultate, a planirano je da na jesen objavimo finalne kada će biti poznata i rang lista lokalnih samouprava. Ovo istraživanje je prvi put rađeno i sprovedeno je uz podršku Evropske unije. Rezultati su pokazali da je lokalnim samoupravama potrebna još snažnija pomoć u razvoju elektronskih usluga i zaštiti podataka o ličnosti, unapređenju kadrovskih kapaciteta i infrastrukture za elektronsko poslovanje. Gradovi i opštine dosad su uspeli da digitalizuju 20% postupaka u svojoj nadležnosti, a kada se iz računice izuzme mali broj posebno uspešnih, prosek pada na tek 5%. Samo 10% lokalnih samouprava ima više od 90% digitalizovanih postupaka. Upitna je i bezbednost podataka koji su pohranjeni u njihovim bazama, budući da polovina njih nema licence za sve programe, dok 14% nema licencu ni za jedan program koji koristi. Putem obuka i Vodiča najboljih praksi pomoćićemo onim opštinama koje su zabeležile slabije rezultate.

eKapija: StarTech kao najbolja ideja u oblasti promocije preduzetništa ove godine u novembru takmičiće se sa 39 drugih ekonomija u Pragu. Postoji li priprema za taj događaj, da li se projekat dorađuje, usavršava i šta očekujete od predstojećeg takmičenja?

- To je ogroman uspeh za nas i veoma smo ponosni što će StarTech predstavljati Srbiju na finalu u Pragu zajedno sa "Ja, Preduzetnik". Boje naše zemlje branićemo u velikoj konkurenciji projekata iz zemalja članica EU, Zapadnog Balkana, kao i Islanda, Turske, Jermenije, Moldavije, Ukrajine i Ujedinjenog Kraljevstva.

Ova pobeda za nas nije bila iznenadna,m jer je StarTech ušao na velika vrata na scenu Srbije kao najveći program podrške inovacijama i startap ekosistemu koji finansira jedna kompanija. Ovaj program sprovodimo sa Philip Morris International (PMI), a u saradnji sa Vladom Srbije i niškom organizacijom Eneca. Ukupno je uloženo pet miliona dolara. Od toga, više od tri miliona za bespovratna sredstva i druge direktne oblike podrške za startap timove i mala i srednja preduzeća. Verujemo da će nakon našeg uspeha i druge kompanije da slede ovaj primer sinergije države, nauke i privrede. Da je ovo neophodno pokazala je i naša Siva knjiga inovacija koju smo objavili ove godine baš u sklopu StarTecha.