Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova - Oportunista

Ivica Dačić (Foto: Mc.rs)

Šta povezuje Vojislava Šešelja, Borisa Tadića, Uga Čavesa i Hilari Klinton? Ivica Dačić.

Ivica bi voleo da se Šešelj vrati u Srbiju. Sa Hilari ćaska o Borisu, svom prijatelju - preko ramena Uga Čavesa. Ugo i dalje veruje da je Ivica onaj Miloševićev pulen, da Miloševićeva Srbija i dalje postoji i da se bori protiv Amerike i NATO. I Hilari veruje da je Ivica sasvim OK. Obama deli mišljenje - Ivica je jeo kroasan kao prvi espeesovac kod američkog predsednika na molitvenom doručku 4. februara, kao da crna lista nepoželjnih u SAD nikada nije knjižila i njegovo ime. Ivica je naj Evropljanin Srbije 2010. I, prijatelj Rusije. Što se Ivice tiče, i njemu je sve to OK. Šta mi mislimo o tome, to šta rade Ivica i grupa na ćošku Knez Miloševe i šta će Ivica tamo? Neka ga i Ivica, svejedno je.

Može da ode, a možda i da ostane, može da bude i premijer kada i ako bude rekonstrukcije Vlade - Ivica kaže: "Povući ću se ako sam ja problem". Došao je na čelo stranke, ali je daleko od toga da izbaci Miloševićevu ideologiju iz sistema jer provereni kadrovi poput Milutina Mrkonjića i Petra Škundrića i dalje vedre i oblače socijalistima. Ivica je inače slatkorečiv, glagoljiv, ali ima meru. Ljut je i opasan kada poručuje dilerima droge da ih gvozdenom metlom čisti sa ulice i da im se crno piše. Ume da ćuti kada treba. kada ga pitaju kako je to njegov šef kabineta završio kao ambasador, je li to zbog unapređenja ili nešto drugo, zašto je Vlada mogla da padne zbog jednog šefa kabineta ministra policije i ko je to šurovao sa raznim klanovima, uključujući gang odgovoran za ubistvo premijera, ne progovara. Ostali trgovci iz Knez Miloševe solidarišu se. Ispeglali su što je trebalo i sada - tišina.

Odličan đak. Vukovac. Predsednik odeljenja. Briljantan student FPN-a, Ivica nikada ne zaboravlja da govori o svom poreklu, rođenju u Prizrenu 1. januara 1966. u porodici milicionera Desimira i domaćice Jelisave Dačić i dečačkim danima u Žitorađi kod Prokuplja. Kako su ti dani tekli ispričali su jednom novinaru Ivičini mama i tata: "Nije bilo lako, samo uz jednu platu, pa smo morali da se ispomažemo berući pečurke i šipurke. Ali, nije nam bilo žao jer deca su bila dobra. Ivica je bio najbolji đak u osnovnoj školi, a onda je upisao novinarski smer u niškoj gimnaziji Stevan Sremac, kada se i odvojio od kuće. Emica je prvo završila pedagogiju u Prištini, a zatim glumačku akademiju u Beogradu".

Bio je čudo od deteta u selu. Uveliko je pisao, čitao i računao pre škole, znao sve fudbalere i glumce. Kada je imao pet godina, novine su o njemu pisale pod naslovom "Enciklopedija u malim pantalonama". Prva i nepresušna strast između njega i politike rodila se onog trena kada je postao predsednik odeljenske zajednice. On ima političku strategiju i u ljubavi: "Procenio sam ko je najlepša devojka i vodio politiku da je osvojim. Najbolje je kod žena biti pažljiv, a naizgled nezainteresovan. To ih privlači. Tako sam i ja osvojio najlepšu".

Da je ipak korist ta strast koju nosi politika pokazale su tako brutalno devedesete. I da Ivica poput svakog dobrog političara nema osećaj za pravdu već da brine svoju brigu, dokazuje činjenica da je bio tako nem dok su njegovi partijski drugovi koje je zastupao pljačkali državu besomučno i da je taj model tako dobro razrađen u praksi da političari i tajkuni Srbije i danas crpe tajne planove pljačke države.

"Nemam ja mrlje na biografiji. Niti jednu krivičnu prijavu i nikada nisam gonjen", kaže Dačić. Njega niko ništa nikada ništa nije ni pitao, to oko pljačke. A mogli su, makar da li je znao i kako je bilo gledati to iz neposredne blizine. Pitanja je bilo, tu i tamo, oko luksuznog stana na Dedinju, koji su novinari procenili na oko 250.000 evra. "Stan sam dobio od partije 1997. godine i to je jedino što sam u politici dobio". Kada su ga novinari "Presa" Đ. O. i D. L. pitali: "Otkud baš Dedinje?". odgovorio je: "Nemam pojma... Što ste navalili?! A i što bih vam se pravdao?! Šta ste se na mene navrzli?! Nisam ja, valjda, najgori? Što se ne raspitate šta drugi imaju, šta imaju ove vaše demokrate?! Vi ste bezobrazni! Zdravo!"

Kasnije se pominjao neki kofer, umotan u celofan, sa parama s kojim je uhvaćen sa još dvoje ljudi, bilo je priče oko mita, korupcije i nešto pre toga oko druženja sa Arkanovom udovicom, spremnom da pruži alibi ubicama premijera Đinđića, zbog čega je dva meseca provela u zatvoru. To oko Cece, veze su iz detinjstva. Jednom je s njom nastupao na "Susretima sela". Bilo je to 1980. godine. Ceca je imala tek sedam godina i pevala je, a Ivica je učestvovao u kvizu znanja.

Ušao je u politiku 1989. Postao predsednik mladih socijalista Beograda godinu kasnije. U vreme kojeg bi se časni stideli, bio je portparol SPS-a. Od 1992. do 2000. i poslanik ta stranka i njegov šef, tako temeljno su uništili državu da ona i danas, deset godina kasnije, gotovo samo formalno postoji. Šta je to što mu je omogućilo da preživi invaziju osvete, neokrnjen i netaknut i deceniju i po nakon okončanja građanskih ratova vođenih u ime partije, i tu osvetu pretvori u svoj trijumf? Kolektivna amnezija ili hladnokrvnost protivnika, spremnog na trgovinu po svaku cenu u svoju korist?

(Napomena: tekst je u potpunsti preuzet iz lista "Blic" od 08.01.2011.)