Ognjen Koroman, fudbaler Crvene zvezde - planina uspomena

(Foto: mozzart sport)

Na Palama, podno Jahorine, već skoro dva veka ušuškan leži dom Koromanovih. Ognjen ga je napustio kad mu je bilo 13 godina i došao u Beograd, a zatim i u beli svet. Gde god da je bio i šta god da je radio, u porodičnu kuću donosio je sa sobom uspomene, a kako mu je bog dao plodnu karijeru, imao je i šta da ponese

Priča o Ognjenu Koromanu, fudbaleru Crvene zvezde i njegovom učešću u rubrici "Stvari lagane" ima interesantan uvod, koji bi mogao da se podvede i pod kategoriju – putopisna reportaža. Da za ekipu časopisa MOZZART Sport koja realizuje ovu rubriku nema prepreka znali smo praktično od početka rada, međutim, tek tog četvrtka, 16. decembra, dobili smo potvrdu o snazi naše želje da budemo jedinstveni.

Te sedmice kompletan region bio je zavejan. Sneg je nemilosrdno padao, uslovi za vožnju bili su daleko od idealnih, pa bi se samo grupa istinskih entuzijasta odlučila za poduhvat odlaska iz Beograda, preko Romanije, do Jahorine, odnosno Pala, i povratak u istom danu. Sve to izvedeno je u nameri da s Koromanom uradimo intervju u gradu u kojem je rođen i na obroncima planine gde je kao mališan podjednako dobro baratao skijama i fudbalskom loptom.

Ako po najgorem mogućem vremenu krenete iz Beograda ka Jahorini i pri tom negde na Romaniji, oko Han Pijeska, imate nesreću da vam sneg konstantno bije u šoferšajbnu, pa ne možete da terate brzinom većom od 40 kilometara na čas, na odredište, planinsku lepoticu Republike Srpske, stići ćete u najboljem slučaju za šest sati. Ekipa MOZZART Sporta našla se na Palama oko 11 časova, a sačekale su nas dve vesti. Kao po običaju, dobra i loša. Loša je bila da Koroman i dalje spava i da će ga, ukoliko to već nije uspeo telefon, probuditi jedino kum Slobo, a dobra je bila da se u kafiću VBC, jednom od najboljih na Palama, služi verovatno najbolji espreso u regionu. Loša vest je neutralizovana upravo zahvaljujući toj kafi, a ubrzo je i Slobo odradio svoj deo posla, pa smo se uputili ka desetak kilometara udaljenoj Jahorini.

Čim je došao sebi posle čaja, a zatim i ceđene pomorandže, Ognjen nas je poveo u obilazak planine koja je, između ostalog, poznata i po tome što je 1984. godine ugostila skijašice koje su se takmičile na Zimskim olimpijskim igrama. I tamo je padao sneg, bilo je oko minus deset stepeni. Logično, nije bilo smisla da se zadržavamo napolju. Otežavajuću okolnost predstavljali su i prolaznici, oni koji su želeli da razmene bar po dve-tri rečenice s Ognjenom. Ipak, uspeli smo u nameri da slikamo Koromana pored žičare i na najpopularnijoj stazi na Jahorini, odakle smo se uputili ka njegovoj porodičnoj kući na Palama. Usledilo je srdačno gostoprimstvo Ognjenove majke i degustiranje fenomenalnih domaćih specijaliteta, karakterističnih za taj kraj, a zatim i razgledanje enterijera Koromanove kuće, odnosno onoga što se nalazi na zidovima i što predstavlja autentični dokaz da junak ove priče nije samo svedok, već i jedan od pisaca moderne istorije srpskog fudbala.

- Ovo što sada gledate su uspomene za ceo život. Ne bih da izdvajam koji predmet mi je najdraži, ali krenućemo od ovog dresa reprezentacije Srbije. To je dres u kojem sam 16. avgusta 2006. godine u Češkoj igrao za prvu reprezentaciju Srbije. Tu je i Zvezdin dres iz iste godine, kada sam sa saigračima osvojio duplu krunu, odnosno prvo prvenstvo i prvi kup samostalne Srbije. Tu je i dres tima Srbije i Crne Gore sa Svetskog prvenstva 2006, a slika Maradone na Marakani, napravljena kad je Argentinac snimao film s Kusturicom, toliko mi se svidela da sam morao da je uramim i okačim na zid – objasnio nam je Koroman na početku razgovora.

(Foto: mozzart sport)

Pre nego što je ostvario uspehe o kojima maštaju svi klinci koji jurcaju za fudbalskom loptom, i Koroman je morao da preturi mnogo toga preko glave. U njegovom slučaju put ka velikoj sceni bio je specifičan, s obzirom na to da je tokom njegovog odrastanja besneo rat.

- Moja porodica živi već maltene dva veka na Palama, ali ja nisam proveo ovde mnogo vremena. Već u trinaestoj godini otišao sam u Beograd i prešao u Zvezdu. A prve fudbalske korake napravio sam u Željezničaru, zaista imam lepe uspomene iz tog perioda. I danas pratim rezultate Želje. Pored Zvezde, to je jedini klub za koji navijam, uprkos političkoj situaciji u Bosni. Jednostavno, čovek ta prva druženja pamti s najviše nostalgije, pa ni ja nisam izuzetak. Zato se ovde uvek rado vraćam, kako zbog porodice, tako i zbog mnogobrojnih prijatelja. Uvek kad dođem spustim se i do Sarajeva… I dole postoji dosta ljudi s kojima sam u dobrim odnosima.

Ognjen nam je saopštio zanimljiv podatak za koji nismo znali: pre rata na Palama nije bilo više od pet hiljada stanovnika. Sad ih ima oko četrdeset. Normalno, mesto se iz godine u godinu menjalo.

- Stalno se gradi, dobilo je crtu pravog grada. Tu je i univerzitet, pa su Pale zbog toga najveći studentski grad u srpskom delu istočne Bosne.

I to malo vremena što smo s Ognjenom proveli na Jahorini i Palama bilo nam je dovoljno da vidimo da ga prolaznici vrlo rado pozdravljaju. O tretmanu koji ima u rodnom gradu, Koroman govori prilično skromno.

- Biću iskren, mislim da me mlađe generacije slabo prepoznaju i pamte. Naravno, moja generacija zna ko sam. Sigurno da me svi na neki način gledaju kao zvezdu, ali zaista nisam time opterećen, niti se tako osećam. Već godinama nosim breme specifično za ljude koji su na ovaj ili onaj način u žiži intersovanja sportske javnosti i navikao sam se na to. Ponekad mi bude i malo neprijatno. Dogodi mi se da ne prepoznam nekog ko mi se javi, a ne bih voleo da zbog toga pomisle da sam se uobrazio. Pokušavam da svima izađem u susret što se tiče razgovora. Postoji još transparentnih sportista koji su rodom s Pala, kao što je Goran Trobok. Tu je i Ranko Golijanin, sad igra u Americi. Ima dosta poznatih skijaša koji su predstavljali Srbiju na velikim takmičenjima, kao sestre Jelena i Mirjana Granzov, onda Vlada Lučić, Mirjana Lolović… Sve su to deca s Pala.

Skijanje nije strano ni Koromanu. Medalje i pehari podsećaju ga na dane kada se uspešno bavio tim sportom. Bio je izuzetno talentovan za skijanje, ali je ljubav prema fudbalu bila jača.

- Od desete godine uporedo sam igrao fudbal u Želji i skijao. Posle izvesnog vremena morao sam da se opredelim. Nije se moglo izdržati. Kažu da sam bio jedan od najboljih skijaša u regionu, na nekim takmičenjima u Sloveniji ostvarivao sam dobre rezultate u slalomu i u veleslalomu. Sad mi profesija ne dozvoljava da često stajem na skije. Ali što kažu, vožnja bicikla, plivanje i skijanje nikad ne može da se zaboravi. Dobro, ponekad dam sebi malo slobode i učinim dušu zadovoljnom.

Na Palama najčešće vreme provodi u društvu roditelja, s prijateljima iz detinjstva i već pomenutim kumom Slobom. O njemu Koroman priča koristeći isključivo superlative.

- Sloba je jedini s kojim sam sve ove godine ostao u bliskim odnosima. Veliki smo prijatelji. Nerazdvojni. Što bi se reklo, u kontatku smo dvadeset četiri sata.

Kad bi sutra odlučio da podvuče crtu i završi karijeru, Ognjen bi imao čime da se pohvali. Bogata biografija omogućila mu je i dobru materijalnu potporu, pogotovo angažmani u inostranstvu...

- Posle potpisivanja prvog jačeg ugovora, na Palama sam proširio porodičnu kuću. Za sebe, roditelje... To je bila moja prva investicija i obaveza prema mojima. Kao sin jedinac imao sam želju da učinim tako nešto.

Koroman misli i na budućnost, odnosno na ono čime bi mogao da se bavi posle fudbala. Prilikom obilaska Jahorine videli smo njegov plac na kojem su postavljeni temelji, a saznali smo koji će se tu objekat pojaviti za nekoliko meseci.

- Uvek sam imao u planu da investiram na Jahorini, ali verovatno zbog mog prijateljstva s predsednikom Republike Srpske Miloradom Dodikom ovdašnja lokalna vlast nije dozvoljavala da započnem neki posao. Ne znam zaista konkretan razlog. Ipak, spletom srećnih okolnosti uspeo sam da na jednoj od atraktivnijih lokacija kupim zemljište, gde planiram da sagradim apartmane s restoranom. Možda ću dodati i noćni klub jer smatram da to nedostaje Jahorini. U Crnoj Gori već imam sličnu investiciju, nameravam da se bavim ugostiteljstvom i u zimskoj i u letnjoj sezoni kad završim karijeru. Nije da me to preterano zanima, jednostavno su se ukazale prilike za takav biznis. Jahorina ima veliki potencijal, ali se i dalje nedovoljno ulaže. Kopaonik je otišao mnogo ispred, kao i Zlatibor. Jahorina se razvija polako i na nekom je procepu zbog brojnih političkih struja. U poslednjih godinu-dve uložena su određena sredstva, na tome je insistirao i Dodik. Sagrađeni su dvosed i četvorosed, pričam o žičarama, naravno. Tu je uloženo mnogo novca, razvoj je neminovan. Videćemo kojom brzinom će stvari teći – završio je Ognjen Koroman.

Pišu: Bojan Đurić i Milan Vuković

Foto: Branko Starčević

izvor :