Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Đuro Tošić, direktor kompanije "TodyGH" - Život je kratak za loša vina
Ponedeljak, 14.02.2011.
12:40
Komentari
(Đuro Tošić)
Umesto morskim zaplovio je vinskim putevima. Umesto da stane za kormilo "bele lađe", ušao je u kožu menadžera. Ne žali što nije završio praktični deo Pomorstva u Kotoru i otisnuo se na pučinu. Možda zato što tako nikad ne bi postao somelijer, možda zato što tako nikada ne bi zavirio u evropske vinograde. Spojivši ljubav i posao, Đuro Tošić se već nekoliko godina nalazi na čelu "Tody GH", kompanije koja se bavi uvozom i distribucijom alkoholnih pića iz svih delova sveta.
Bevanda na plus 40
Kažu da od sudbine ne možete pobeći. Koreni Đure Tošića sežu u Kninsku krajinu, nedaleko od dalmatinskog primorja. U selo Đevrske, gde je vinogradarstvo glavna preokupacija većine stanovništva.
- Kada ste u vinogradu i na plus 40 vam donesu bevandu, ne hajući što imate samo 5-6 godina, to mora da ostane zapisano negde u glavi - priseća se za "eKapiju" Tošić dok sedimo u restoranu IN Hotela u Novom Beogradu.
Mirisi grožđa, bevande i dalmatinskog vazduha probudili su strast koja godinama kasnije nije mogla biti nadjačana.
Detinjstvo i mladost proveo je u Herceg Novom. Kaže da je ovaj primorski grad, iako sumoran posle letnje sezone, bio divan za odrastanje. Mesto susreta različitih kultura.
- Pamtim ga kao jako živo mesto, gde su hoteli i obala mora bili mesto naših izlazaka i druženja...
Na Fakultetu za pomorstvo u Kotoru, završio je teretski deo, a do diplome i polaganja "prakse" sprečile su ga sankcije i činjenica da nam je brodarstvo bilo zarobljeno u svetskim lukama, i primorje je na neki način zamrlo...
- Tada sam upoznao svoju sadašnju ljubav i suprugu koja me je "izvadila iz mora" i naterala da se snalazim u Beogradu...
Čuveni beogradski restoran "Franš" odigrao je možda najveću ulogu u njegovom poslovnom životu. Počeo je kao konobar, zatim postao "vine manager". Tošić ne voli reč menadžer, mnogo je zloupotrebljavaju . Kaže, samo je jedan menadžer "Franša", a to je vlasnik Nikola. Radeći tamo, imao je priliku da po prvi put ode u Burgundiju, (zahvaljujući Nikoli i vinskoj kući "Louis Max") gde se zaljubio u vinarstvo, vina i sve ono što sa njima dolazi.
U međuvremenu je završio školu za somelijere u Beogradu – kurs Srpske asocijacije somelijera, posle toga i Američke asocijacije somelijera koja ima svoju kancelariju u Beogradu. Ipak, najviše se obučavao sam.
Obišao je sve evropske vinograde osim onih na Pirinejskom poluostrvu... Šampanja, Loara, Bordo, Burgundija, Toskana, Pijemont, dolina Rajne, Friuli... pružili su mu novi pogled na život. Rasplamsali strast prema grožđu i vinima iz detinjstva.
Simbioza nemačke poslovnosti i srpskog duha
Od kako je osnovana 2004. godine, kompanija "TodyGH" menjala je odnos zastupljenosti alkoholnih pića i vina, i sada je to pola-pola. Kompanija je zajednički projekat srpskog distributera "Goty" i nemačkog duty free lidera "Gebruder Heineman". Kako kaže naš sagovornik, ona je simbioza nemačke poslovnosti i srpskog vedrog duha.
Od osnivanja kompanija neprekidno raste, a i u poslednje dve godine, iako krizne, beleži rast.
Distribuiraju piće svim kanalima u zemlji,a ove godine planiraju da uključe još neke proizvode osim pića. Kupci su hoteli, restorani, kafići, veletrgovine, loklani distributeri, a odnedavno su razvili i Internet trgovinu vinima. Cilj im je da se što bolje pozicioniraju i za par godina budu lideri u on-line trgovini vina.
- Pre par dana smo imali prvu porudžbinu, a do kraja 2011. očekujem da ćemo imati oko stotinak registovanih kupaca, ljubitelja vina. Beograd je veliki grad i ako hoćete da imate dobru vinoteku morate da budete u centru grada. U centru grada imate problem sa parkiranjem. Vi nemate gde da stanete kolima i da kupite dva paketa vina. Kupiti jednu bocu vina je po mom shvatanju besmilseno. Meni je jedna boca vina-samo dobar početak.
Kao menadžer Tošić kod zaposlenih ceni ambicioznost, voli ljude koji sebi postavlju planove, ciljeve, koji se ne plaše konkurencije bez obzira koliko ona jaka bila. Poštuje one kojii radi i gledaju na sebe, a ne na druge.
- Smatram da je moj posao da gledam šta konkurencija radi.
Život je kratak za loša vina
Ušavši u svet vina, razbio je mnoge predrasude, za koje su i mnogi novopečeni somelijeri krivi. Da je vino kvalitetnije što je starije, tačno je samo za manje od 5% svih svetskih vina. Ta vina, koja dobijaju na kvalitetu sa godinama, prepoznaćete tako što teško da prosečna osoba u Srbiji može da ih kupi.
- Ako platite vino nekoliko stotina evra po boci, to vino će biti bolje "kad ostari".
Tošić preporučuje da nikada ne kupujete vina da ih čuvate, pogotovu ne u dnevnoj sobi, pored televizora, onako "da svi vide".
Kaže - vino kupujte da ga popijete.
Na pitanje za koje vino se on lično odlučuje, kao iz topa kaže: šampanjac. Da može pio bi ga za doručak, uz ručak i večeru. Smatra ga božjim pićem.
- Koju vrstu šampanjca biram, zavisi od trenutka, sećanja. I to je lepo kod vina, što čak i ako imate omiljeno vino, ono vam brzo dosadi. Ne možete reći na primer, da pijete samo "Širaz" iz Australije, jer shvatite da ste posle pet boca upoznali to vino i želite dalje.
Kaže da je jedan život kratak da bi stigli da probamo samo ona vina iznad proseka.
- Zašto onda da trošimo svoje vreme pijući uvek ista, ako su pred nama lepeze od oko 10.000 vina čiji je kvalitet iznad proseka – hedonistički kaže naš sagovornik.
Kaže da je još jedna od zabluda da se crveno vino služi na sobnoj temperaturi.
- To je tačno samo ako znate odakle potiče pojam sobne temperature. Iz XVIII veka u Engleskoj, kada sobna temperatura sigurno nije bila 25 stepeni, već 16-17. Ako ne ulazimo detaljnije u služenje po sortama, nećete pogrešiti ako sva crvena vina poslužite na 15 stepeni. Tu temperaturu postići ćete ako bocu stavite oko pola sata u frižider.
I Šarac je pio vino
Ako mu neko kaže da vino nije srpsko nacionalno piće, direktor kompanije "TodyGH" mu odgovara da se vrati na Boj na Kosovu i pogleda šta je pio car Lazar i podseti ga da Marko Kraljević Šarcu sigurno nije davao rakiju.
Smatra da srpsko vinarstvo zaslužuje mnogo bolje mesto nego što sada ima. Naime, podaci pokazuju da je pre Drugog svetskog rata Srbija imala oko 40.000 ha pod vinogradima, a danas manje od 10.000.
Majstor, sportista i hedonista
Petak popodne je vreme kada Tošića možete videti pod obručem. Tada sa prijateljima, već tradicionalno, odigra nekoliko partija košarke. U šali kaže da voli da igra sa starijima, kako bi lakše pobeđivao.
U slobodno vreme svoje ideje i kreativnost deli sa čitaocima časopisa "Vine&Style". Zadovoljstvo mu predstavlja i majstorisanje po kući. Sve je počelo kada mu je majstor za izradu gazeba u dvorištu tražio mnogo novca i odugovlačio sa početkom radova. Tada je preuzeo stvar u svoje ruke i sam ga sagradio.
Uz dobra vina, pasionirani je obožavalac cigara. I veliki gurman. Voli hranu iz celog sveta, posebno poštuje francusku kuhinju i njihov način obedovanja - više jela i apsolutno uživanje za stolom.
Smatra da čovek ne treba da juri za hranom kao fiziološkom potrebom. Razmišljanje nekih naših ljudi po kome "karađorđeva šnicla" nije dovoljno velika ako ne prelazi preko tanjira nikada neće shvatiti. Veruje da kada odete u restoran, nije sve u zlatu, belim stolnjacima, mesingu, već onom što dobijete...
Đuro Tošić izlazi iz klišea, ne bežeći od okruženja gde je, šta je i odakle je.
- Ako treba da se peče jagnje, ok peći ću, ali ću pokazati da uz njega može da se služi i šampanjac i da bude fantastično.
J.Đ.
TODY GH Beograd
IN Hotel Novi Beograd