Zoran Radojičić, arhitekta - Veleslalom do značajnih projekata srpske kulture

(Zoran Radojičić)

Četiri neprospavane noći pamtiće ceo život. Projekat koji je tada nastao odredio mu je profesionalni put. Objekat, građen šest godina, ucrtan je na mapi vrsne arhitekture.

Dok se 17. oktobra 1997. nad centrom prestonice dizao oblak dima, bio je u svojoj kancelariji na Novom Beogradu. Izgorelo je Jugoslovensko dramsko pozorište, ali ubrzo je planirana rekonstrukcija objekta čuvenog teatra. Stajao je na pločniku Srpskih vladara ...

- U momentu sam znao šta želim da napravim. Sve to je bio splet srećnih okolnosti. Rok za predaju konkursnog projekta je bio produžen za sedam dana. Završio sam prethodni rad i počeo da radim konkursni projekat Jugoslovenskog dramskog pozorišta. Imao sam četiri dana da uradim projekat i naravno četiri noći. Potpisao sam rad sa "Zoran Radojičić i prijatelji", jer bez njih ne bih uspeo da završim posao – počinje priču za "eKapiju" poznati beogradski arhitekta, autor projekta Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

Imao je tada 29 godina i razmišljao je da ode iz Srbije, ali je dobio priliku koja se retko pruža i dosta iskusnijim arhitektama.

(Jugoslovensko dramsko pozorište)

- Pobedu na konkursu za arhitektonsko rešenje JDP-a smatram svojim najvećim uspehom, koji je možda došao prerano. Ali, ta škola je nemerljiva. Rad na svim kasnijim projektima je dosta lakši. Kada sam završio taj posao već sam imao 35 godina, i nisam želeo da napuštam zemlju.

Projekat JDP-a je pobrao mnogobrojna priznanja - nagrada Saveza arhitekata Srbije, aprilska nagrada Grada Beograda za arhitekturu i urbanizam, nagrada kompanije "Novosti" za najbolje arhitektonsko ostvarenje, grand prix XXVI Salona arhitekture, BPB trophy 2003. godine za enterijer.

Sa Zoranom Radojičićem razgovaramo u kafe knjižari u Narodnoj biblioteci Srbije. Osim ovog dela zdanja, sagovornik "eKapije" je autor projekta rekonstrukcije enterijera biblioteke koja je pre nekoliko dana otvorena.

- Koncipirao sam ovaj deo objekta kao kafe knjižaru sa udobnim sedenjem, jer mi je u svakoj knjižari nedostajao prostor u kome mogu da na miru sednem, prelistam neku knjigu pre nego što je kupim. Rekonstruisano je 6.000 m2 Narodne biblioteke od ukupno 25.000 m2. To su prostori bilioteke namenjeni korisnicima - glavna čitaonica, čitaonica posebnih fondova, čitaonica naučnog dela, čitaonica periodike, medijateka, čitaonica za slabovide, elektronski katalog, ulazni hol, kafeterija…

Kaže da je imao sreću da radi na projektima značajnih kulturnih institucija.

- Takvi, programski složeni, objekti me veoma zanimaju i veliki su izazov. Neki od projekata sa kojima sam pobeđivao na konkursima su išli u realizaciju. Radio sam i projekte u timovima arhitekata, koji su osvajali nagrade ali nisu realizovani, kao što je interesantna priča knjižare između JDP-a i Studentskog kulturnog centra koja nije realizovana ni posle 15 godina. Takođe, značajni projekti su i Terazijska terasa, Narodni muzej, hotel u Rajićevoj koji su osvojili druge nagrade.

Pre rada na projektu Jugoslovenskog dramskog pozorišta, radnu knjižicu je imao u firmi "Energoprojekt".

- Zaposlio sam se u "Energoprojektu" 1994. godine. Tamo mi je bilo divno, projektovao sam mnogo, imao sam dobru poziciju i sjajne saradnike. Kada sam pobedio na konkursu za Jugoslovensko dramsko imao sam saglasnost u firmi da budem zaposlen kod njih a da radim JDP. Smatram da nije bilo korektno da ne dolazim na posao, napustio sam "Energoprojekt" i '99. osnovao biro "Archtic".

Radojičić u svom birou "Archtic" radi projekte i za stambeno-poslovne objekte, za koje kaže da su takođe izazov jer se trudi da svakom da neku specifičnost. Jedan od takvih objekata je "Vila T" na Dedinju za koju je dobio nagradu "Novosti" za ahitekturu.

Beograđanin

Narodna biblioteka Srbije (Foto: Saint-Gobain Rigips Trophy Srbija i Crna Gora)

Sve škole je završio u Beogradu, od kojih je najvažnija ona u Bulevaru kralja Aleksandra odakle je poneo diplomu inženjera arhitekture.

- Rođen sam na Dedinju gde sam odrastao i išao u školu. Tada je tamo bila zelena oaza. Godinu dana sam išao u Četvrtu beogradsku gimnaziju pa onda u Arhitektonsko-tehničku školu. Već tada sam imao nameru da studiram arhitekturu tako da srednja škola bila odlična priprema. Od roditelja, koji su iz iste struke, sam imao svu podršku i stručnu pomoć.

Bavio se rekreativno tenisom i skijanjem ali je sportove napustio kada je počeo da studira. Za vreme studija je i radio "kako bi prikupljao znanje".

- Prelomni trenutak se desio kada smo Dejan Miljković i ja, koji smo bili nerazdvojni tokom studiranja i dugi niz godina posle toga, upoznali Branu Mitrovića i Vaska Milunović. Sa njima smo prošli kroz mnogobrojne projekte i konkurse što nam je dalo dodatno obrazovanje. Njih dvojica su mi uzori, a naš odnos je od saradničkog vremenom prerastao u prijateljski.

U profesiji ga najviše raduju dva trenutka – proces projektovanja do nastanka dobrog koncepta određenog projekta i, posle mnogo rada i vremena, kada objekat bude realizovan.

Uživanje u slobodnom vremenu i projektovanju

Profesija mu je donela i dosta putovanja. Njujork je na njega ostavio najveći utisak.

- Svaki put se rado vraćam u Njujork, koji sam prvi put posetio još 1990. Tamo mi žive divni prijatelji, ceo grad kao da pulsira i tada je sve radilo non stop. Arhitektura je, naravno, ono što prvo zapažam. Gradove pamtim po određenim iskustvima koje ponesem sa sobom. U tom aspektu su mi bili interesantni Pariz, Lenjingrad, mnogi nemački, italijanski gradovi…

U srpske kafane i restorane je odlazio zbog dobre hrane, a u radničku menzu na gradilištu u Maleziji je svratio zbog znatiželje

- Bio sam četiri meseca u Maleziji. Preko puta hotela gde sam odseo je bila menza na gradilištu koja je delovala veoma neugledno. Pred sam kraj mog boravka, morao sam da probam njihovu radničku hranu. Ne znam šta sam tačno jeo, jer oni nisu pričali engleski a ja nisam znao njihov jezik, ali je bilo divno. Da nisam probao bilo bi mi žao.

Dobro se provodio u klubovima gde se slušao "tvrđi" zvuk kao što je "Akademija".

- Dobar provod je izaći na druženje sa prijateljima, šetati se sa suprugom Melitom i decom po šumi… Pre tri godine sam dobio sina, pa odmah zatim i kćerku i sa njima najviše volim da provodim slobodno vreme.

Nema vremena da se bavi sportom ali je posle 20 godina stao na skije i planira da nastavi, kako bi uživao na snegu sa decom.

Naredni izazov Zorana Radojičića je da uradi drugu fazu "Legata Čolaković" koja podrazumeva završetak izložbene galerije.

- Voleo bih da uradim još nekoliko interesantnih projekata ali, pre svega, da uživam u arhitekturi i projektovanju.

S.O.