Tijana Maljković, sekretarka Udruženja za turizam PKS - 2024. godina će srušiti rekorde u turizmu Srbije
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2023. godini u Srbiji je boravilo ukupno 4.192.797 turista, što je za 8% više u odnosu na 2022. godinu. Posetilo nas je 20% više stranaca u odnosu na prethodnu godinu i prvi put je premašen broj od dva miliona stranih gostiju, najviše iz Rusije, Turske, Nemačke i Kine.
Prema najnovijem izveštaju turističkog barometra Ujedinjenih nacija (UN), Srbija je u prošloj godini bila prva destinacija u svetu po stopi rasta prihoda od stranih turista u odnosu na 2019, godinu pre pandemije.
U 2023. godini je, prema preliminarnim podacima Narodne banke Srbije, ostvaren rekordan prihod od stranih turista u iznosu od 2,5 mlrd EUR, što je za oko 80% više u odnosu na 2019. godinu.
O svemu ovome, kao i mogućnostima za razvoj kongresnog i elitnog turizma, ali i o slabim tačkama srpskog turizma razgovarali smo sa Tijanom Maljković, sekretarkom Udruženja za turizam i Udruženja za trgovinu Privredne komore Srbije.
Prema njenim rečima, značajno povećanje broja turista u Srbiji rezultat je dugoročne promocije na brojnim stranim tržištima.
- Ponovni dolazak gostiju iz Kine u region je vidno uticao na te rezultate, čemu su posebno doprineli obnovljeni Sava Centar, direktne linije za Čikago i Njujork, Emirate i Kinu, ali i povećan broj direktnih letova po Evropi, zatim raznolika ponuda smeštaja, odlične ocene na društvenim mrežama gastronomske ponude Srbije, festivali, kao i dobro prezentovana kulturno istorijska baština naše zemlje – ističe Maljković.
Koje destinacije u Srbiji su prošle godine bile najposećenije? Da li je neka posebno iznenadila, bilo zbog neočekivano dobre ili loše posete?
- Najposećenija mesta u Srbiji po broju noćenja inostranih gostiju u prošloj godini su Beograd (2.970.336 noćenja ili 11% više u odnosu na 2022. godinu), zatim slede Novi Sad, Zlatibor, Subotica, Niš. Što se tiče domaćih gostiju, oni su najviše fokusirani na Zlatibor, koji beleži porast od 62% noćenja, Sokobanju, Vrnjačku banju i Kopaonik. Ove destinacije su potpuno očekivane i već godinama privlače pažnju stranih i domaćih gostiju.
Prošle godine prvi put je premašen broj od dva miliona stranih gostiju. Odakle nam strani turisti najviše dolaze, koliko ostaju, koliko godina imaju, koji je razlog posete, koje destinacije, osim Beograda, još posećuju?
- Kada je reč o inostranim gostima, najveći broj noćenja u 2023. godini ostvarili su gosti iz Rusije sa 12% porasta u poređenju sa 2022. godinom, zatim slede turisti iz Turske (+ 18%), Nemačke (+16 %), i Kine (+51%). Ako pričamo o prekookeanskim gostima, oni ostaju na destinaciji oko 10-14 dana, ali za to vreme obilaze ceo region tj. u našem slučaju nekoliko zemalja. Zbog dobre avionske konekcije, Beograd je prva tačka, i dalje se nastavlja ruta, uz oko 5 dana boravka u Srbiji, pa nastavljaju putovanje u okolnim zemljama. Kada je reč o "city break", tj. vikend gostima, oni najčešće borave do dve noći, i to su gosti iz Evrope ili regiona. Beogradski hoteli su najviše okupirani radnim danima, odnosno, beleže najveći broj poslovnih gostiju koji ostaju prosečno dve noći.
Ministarstvo turizma je najavilo da će 2024. budžet za turističku infrastrukturu biti za 33% veći nego u 2023. i iznositi blizu 2,5 mlrd RSD, od kojih je čak 1,5 mlrd RSD namenjeno za kapitalne projekte. U kojoj oblasti nam je najpotrebnije ulaganje?
- Razvoj turizma je među prioritetima o čemu svedoči niz podsticajnih mera Vlade Srbije. Dodele podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u sektor usluga hotelskog smeštaja aktuelne su od 2016. godine. Prema podacima Ministarstva privrede, uspešno je realizovano 17 projekata čija je ukupna vrednost ulaganja 291.924.706,19 EUR, kojima se obezbeđuje zapošljavanje skoro 1.265 lica, a vrednost odobrenih sredstava podsticaja iznosi 52.053.620,99 EUR. Vlada je donela Uredbu o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja radi privlačenja direktnih ulaganja u sektoru usluga hotelskog smeštaja, prvenstveno u banjskim i klimatskim mestima, ali i beogradskom regionu.
Pored ove uredbe, Vlada Srbije usvojila je pre par dana i Uredbu o uslovima, načinu dodele i korišćenja sredstava podsticaja za razvoj i unapređenje ruralnog turizma, kojom se pokriva i drugi segment smeštaja tj. privatni smeštaj. Time se prvi put za ovu namenu bespovratno dodeljuje 150 mil RSD preko resornog Ministarstva turizma i omladine. Pravo na dodelu sredstava imaju seoska turistička domaćinstva, salaši i etno kuće, evidentirani u informacionom sistemu E-turista, za dogradnju, rekonstrukciju i dodatno opremanje postojećih ugostiteljskih objekata za smeštaj.
Kongresni turizam je ponovo u fokusu, pogotovo sa otvaranjem renoviranog Sava Centra, ali i najavom gradnje kongresnih centara van Beograda. Šta nam je još potrebno da bismo izvukli maksimum iz kongresnog turizma i koje naše destinacije imaju potencijal za razvoj ovog tipa turizma?
- Za kongresnu destinaciju od velikog značaja je infrastruktura u koju spada direktna povezanost aerodroma sa preko 100 destinacija, broj kvalitetnih smeštajnih jedinica tj. hotela sa 4*, konferencijskih i drugih prostora, kao i odnos cene i kvaliteta. Pored toga, reputacija stručnog kadra, udruženja koji se nadmeću (biduju) za kongrese, kao i tradicija udruženja u pojedinim oblastima, a koja negde dostižu i do 100 godina delovanja, što je u svetskim i evropskim okvirima retkost.
Za kongresnu industriju u Srbiji ključni događaj je bio otvaranje Sava Centra, ali i St. Regis hotela koji će upotpuniti ponudu smeštaja visoke kategorije u Beogradu. Pored glavnog grada, u Srbiji imamo još par kongresnih destinacija: Zlatibor, Kopaonik, Novi Sad, Vrnjačku Banju, Suboticu i Palić. Tokom kongresa, potrošnja po stručnom gostu dnevno iznosti u proseku oko 390 EUR, a zaradu imaju svi u lanci usluga i proizvodnje, kao što su restorani, trgovinski lanci, suvenirnice, taksisti, muzeji, noćni klubovi i hoteli.
Ima li Srbija dovoljno da ponudi gostima koji traže luksuz, od smeštaja, preko usluge, do ponude? Koje destinacije su u ovom pogledu najrazvijenije?
- Srbija u ponudi ima paletu različitih turističkih proizvoda u kojima gosti sa svih kontinenata mogu uživati. Luksuzne ture podrazumevaju tematski krojene tj. "tailor made" pakete koji su različiti, odnosno, mogu biti kulturne, verske, aktivne, gastronomske ture i one ističu lokalne specijalitete, kulturu, prirodne lepote tokom svih godišnjih doba, različitost manjina u Srbiji, kao i lokalne manifestacije. Hrana, ugostiteljstvo i noćni život su deo celog ambijenta jer smo poznati kao dobri domaćini.
Veći broj hotela ali i stranih hotelskih lanaca sa sobom nose određene svetske standarde i postulate poslovanja. U nameri afirmisanja prema visoko platežnoj stukturi turista, na East Mediterranean International Tourism & Travel Exhibition - EMITT-u od 6.-9.februara ove godine u Istanbulu su bili prisutni elitni beogradski hoteli St. Regis i Hilton, zatim, Viceroy Kopaonik, Movenpick Resort & Spa Fruške terme, ali i hoteli Mama Shelter Belgrade, Falkensteiner, Hotel Moxy, Nobel Palace, Putnik Inn Belgrade, Belgrade City Hotel, hoteli Fontana Vrnjačka banja i Vrbak Novi Pazar, novosadski Hotel Pupin kao i naše receptivne turističke agencije Balkan Holidays, Glob Metropoliten Tours, Omniturs.
Šta nam je u oblasti turizma i dalje slaba tačka?
- Veliki potencijal imaju projekti koji u svom sklopu imaju zabavne parkove, i oni su najčešće porodično orijentisani i nalaze se na odmorišnim destinacijama, van gradskog jezgra. Agencija za upravljanje lukama se može pohvaliti sjajnim projektima koji oživljavaju mnoga mesta duž Dunava uz nove marine, pristane i luke namenjene kako velikim kruzerima, tako i manjim rečnim privatnim brodovima. Sve te lokacije gde su planirana pristaništa i marine, zahtevaju kvalitetnu ponudu hotelskog i privatnog smeštaja, kao i dodatnu kulturno istorijsku, ali i zabavnu ponudu. Ovim lokacijama se nudi novi nautički vid turizma, ali i pokreće veliki broj porodica na lokalu koje počinju da nude svoje lokalne delikatese, suvenire, registruju privatan smeštaj i postaju pravi promoteri same destinacije.
Poštujući prirodu, kulturna dobra, životnu sredinu ali i potražnju na tržištu, u Srbiji ima dosta regiona koji mogu biti turistička atrakcija, ali ih treba razvijati samo uz vrlo blisku saradnju sa lokalnim institucijama i stanovništvom.
Nove tehnologije i veštačka inteligencija menjaju turizam, pojavljuju se hoteli bez osoblja, u ponudi su različite aplikacije koje organizuju personalizovan boravak gosta na destinaciji. Koliko srpski turizam prati ove promene?
- U gotovo svim segmentima turizma AI je implementiran u poslednjih par godina i umnogome pomaže u samom procesu poslovanja, od rezervacije letova i smeštaja, do pružanja personalizovanih usluga. Funkcije kao što su pametna personalizacija, automatizacija, prepoznavanje glasa i lica, i virtuelna stvarnost, uskoro će postati sve prisutniji. U svim hotelima preko 3*, a pogotovo u vlasništvu internacionalnih lanaca, AI je zastupljen već par godina, a zaposleni edukovani da koriste maksimum od podataka i usluga.
Avio kompanije su takođe u potpunosti prilagodile i društvene mreže, sajtove i rezervacione sisteme tako da koriste veštačku inteligenciju.
Primeri iz sveta su "barmen robot", barovi potpuno digitalizovani i bez zaposlenih, dok je kod nas karakterističan prisan i domaćinski odnos zaposlenih prema gostima. Različite destinacije i kulture zahtevaju drugačiji pristup ali i tempo razvoja. Zemlje poput Japana, Kine i Koreje imaju potpuno drugačiji pristup i komunikaciju sa klijentima u odnosu na Evropu ili Ameriku.
Očekujete li da 2024. godina sruši neke rekorde u turizmu Srbije?
- Svakako. Posebno zato što se kao država pripremamo i promovišemo kao domaćini specijalizovane izložbe "BEOGRAD EKSPO 2027/EXPO BELGRADE 2027" sa temom "Igra(j) za čovečanstvo – sport i muzika za sve"/"Play for Humanity – Sport and Music for All". Ovo će biti najveći događaj organizovan u Beogradu, u periodu od 15. maja do 15. avgusta 2027. godine, a procenjuje se da će izložbu posetiti više od 2,6 miliona ljudi, što će imati pozitivan uticaj na turističku industriju. Povećana poseta turista će generisati prihod od smeštaja, hrane, transporta i drugih turističkih usluga. Očekuje se da godine pre samo izložbe, ali i nakon nje, pozicioniraju Srbiju kao potpuno novu i izuzetno atraktivnu turističku destinaciju.
M. Dedić
Pogledajte kompletan sadržaj tematskog biltena
"Turizam i ugostiteljstvo – U susret novim trendovima"