Danijela Isailović, menadžerka OIE Srbija - Povezujemo ključne igrače u OIE sektoru u Srbiji i svetu
Šta su najveći izazovi sa kojima se investitori trenutno suočavaju u Srbiji, otkriva nam menadžerka Udruženja OIE Srbija Danijela Isailović. Kako kaže, aukcije su trenutno najsigurniji model za realizaciju projekata, a u budućnosti očekuje diskusiju u vezi sa obavezom skladištenja električne energije, pošto po trenutnom zakonskom rešenju, većina projekata koji pretenduju da se realizuju van aukcija, neće biti isplativa.
Razgovarali smo i o fantomskim projektima koji su opteretili rad operatora prenosnog i distributivnog sistema, o zainteresovanosti građana i privrede za status prozjumera, kao i o konferenciji "OIE Srbija 2024" koja će 23. i 24. septembra u Vrdniku okupiti najvažnije regionalne i evropske igrače u zelenoj industriji.
Otkako Udruženje OIE Srbija postoji, već više od tri godine, OIE sektor je značajno napredovao - toliko da je postavljen novi cilj da Srbija do 2030. godine dobija 45% električne energije iz obnovljivih izvora. Da li ste zadovoljni postignutim? Kako ocenjujete trenutno stanje u OIE industriji u Srbiji?
- Udruženje OIE SRBIJA uspešno postoji više od tri godine i za to vreme postiglo je impresivne rezultate. Startovali smo sa tri osnivača, a danas imamo više od 40 članova i kontinuiranu stabilnu podršku Evropske banke za obnovu i razvoj. Postali smo glas industrije, konstruktivan partner za razgovore i podršku državnim institucijama koji doprinosi kreiranju pozitivnog regulatornog okvira i povoljnog investicionog ambijenta. Stekli smo izuzetnu reputaciju, te smo jedino Udruženje u Evropi koje u svom članstvu ima EBRD, Evropsku investicionu banku i IFC grupaciju Svetske banke. Naš član je i Elektroprivreda Srbije, zatim najveći proizvođači električne energije iz vetra i sunca, izvođači radova i prodavci opreme, regionalni i svetski giganti.
Kao Udruženje, značajno smo doprineli unapređenju regulatornog okvira, održavanju prvih, veoma uspešnih aukcija, tako da smo zadovoljni značajnim pomacima. Inicirali smo promenu odluke o maksimalnoj ceni, te smo dobili atraktivnu visoku cenu koja je omogućila takmičenje i nisku otkupnu cenu.
Osim velikih projekata koji su vezani za velike kompanije i moćne banke, izuzetno nam je drago da je zelena energija ušla u mnoge kuće, škole, crkve, fabrike i to kroz koncept prozjumera. Drago nam je da je više od 3.000 kupaca proizvođača prepoznalo solarni potencijal na svojim krovovima i obezbedilo sebi sigurno snabdevanje čistom električnom energijom. Veoma je važno i da privreda prepoznaje koliko je energija iz obnovljivih izvora važna, pouzdana i jeftina.
Konačno, da odgovorim na Vaše pitanje o oceni stanja u sektoru OIE u Srbiji: ostvaren je značajan napredak, pozitivna investiciona klima i vrlo korektan regulatorni okvir. Znači, dosta dobro. Naravno, očekujemo da se konačno napravi red u sektoru priključenja i da fantomski projekti koji su opteretili rad operatora prenosnog i distributivnog sistema električne energije nestanu sa energetske mape. Takođe, očekujem diskusiju oko obaveze skladištenja električne energije, pošto projekcije naših članova kažu da, ukoliko na snazi ostane trenutno zakonsko rešenje, većina projekata koji pretenduju da se realizuju van aukcija, neće biti isplativa, pa se time neće ni realizovati. Čekamo detaljne analize i pravne inicijative, pa da pokrenemo dijalog koji će voditi rešenju dobrom za sve.
Šta sada najviše koči razvoj i izgradnju projekata iz oblasti OIE - zakonske prepreke, nedostaci prenosne i distributivne mreže, inflacija, poskupljenje opreme…?
- Kvalitetni projekti se razvijaju i grade, tako da ne možemo reći da postoji neka kočnica. Otežavajuća okolnost je pitanje priključenja za projekte koji su aplicirali posle usvajanja Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije, ali će i oni moći da se realizuju ukoliko studije operatora prenosnog sistema budu povoljne za njih. Naravno, ostaje pitanje skladištenja električne energije i to može biti kočnica za mnoge projekte, jer postaju neisplativi. Što se tiče regulative, dosta je pozitivna, ali svakako da postoji mogućnost dodatnog unapređenja u smislu uvođenja ishodovanja dokumentacije koja se odnosi na zaštitu životne sredine, kao i planske dokumentacije, u elektronsku proceduru. Time bi se unapredila transparentnost i efikasnost postupanja.
Poskupljenje opreme i problemi u lancu snabdevanja su globalni problemi. Na isporuku transformatora se čeka više od godinu dana, a ni druga oprema nije lako dostupna. Što se tiče mreže, i to je opšti problem. Gotovo čitava Evropa ima problem integracije obnovljivih izvora energije u svoj sistem, tako da svi moraju da rade na izgradnji kapaciteta. Mislim da sistem u Srbiji može da izdrži i prihvati dobre projekte investitora koji su zaista spremni da grade u narednih nekoliko godina.
Članovi udruženja bili su među pobednicima prošlogodišnjih aukcija za dodelu tržišnih premija za obnovljive izvore energije. Da li su najavili učešće i na aukcijama čije se raspisivanje očekuje ove godine? Očekujete li niže ponuđene cene i veću konkurenciju?
- Naši članovi su ostvarili fantastične rezultate na aukcijama i popunili tri od četiri mesta na aukcijama za energiju vetra, te isto tako i za solar. Interno se šalimo "da od naših nije pobedio samo ko nije učestvovao". Izuzetno nam je drago da, bez obzira na primamljive tržišne ponude, naši članovi se opredeljuju za EPS (naš član takođe) kao kupca električne energije koji će pružiti uslugu balansiranja, zatim da projekte finansira naš član EBRD i banke koje su pokrovitelji naših konferencija, da se najviše kupuju vetrogeneratori i oprema naših članova, da su projektanti i izvođači radova naši članovi, kao i konsultanti, brokeri, advokati. Skoro sve ostaje u kući i to je jedna posebna networking dimenzija i vrednost Udruženja.
Što se tiče drugog kruga aukcija, verujem da će naši članovi, ukoliko imaju spremne projekte u pogledu projektno-tehničke dokumentacije i neophodnih dozvola, vrlo rado učestvovati na aukcijama, jer je to trenutno najsigurniji model za realizaciju projekata.
Raduje nas podatak da smo prošle godine, prema podacima WindEurope, bili sedmi u Evropi po kriterijumu kapaciteta uspešno održanih aukcija. Evropa će, inače, dobiti 27 novih GW električne energije samo iz aukcija održanih prošle godine. Očekujemo da cena bude i dalje atraktivna, ali svakako će odluku doneti Vlada Srbije. Što se tiče konkurencije, mislim da će biti slabija, odnosno da su se najspremniji i najbolji okušali u prvom krugu.
EMS je nedavno doneo odluku da se odlažu postupci priključenja novih OIE elektrana usled utvrđenog postojanja rizika po siguran rad elektroenergetskog sistema zbog nedostatka rezerve za balansiranje sistema. Na koga će ova odluka uticati negativno, a ko će profitirati?
- Elementi Plana razvoja prenosnog sistema koji je nedavno usvojila Agencija za energetiku, a koji se tiču odlaganja priključenja novih OIE kapaciteta usled ugroženosti sistema, za nas nisu nikakva novost, niti senzacija. Upoznati smo sa tim, jednostavno do toga je moralo doći usled hiperprodukcije projekata i opsade znanih i neznanih investitora zahtevima za priključenje na prenosni i distributivni sistem električne energije.
Međutim, radi realnog sagledavanja situacije, prevencije negativnih komentara i širenja panike, treba sagledati i tumačiti Zakon o korišćenju obnovljivih izvora energije čiji član 67b kaže da se odlaganje priključenja na prenosni sistem ne odnosi na OIE elektrane ako podnosilac zahteva za izradu Studiju priključenja obezbedi novi kapacitet za pružanje pomoćne usluge sekundarne rezerve koja će biti ponuđena EMS-u, iz postojećih sopstvenih proizvodnih kapaciteta izdvoji kapacitet za pružanje pomoćne usluge ili nađe učesnika na tržištu koji će to učiniti umesto njega.
Naravno, postoji Pravilnik koji reguliše ispunjenost uslova. Da uprostimo, svaki investitor koji predvidi, obezbedi baterijsko skladištenje, može da razvija i gradi projekte. Prema tome, nema novog zastoja, ovo je svima bilo jasno nakon izmena Zakona o korišćenju obnovljivih izvora energije i, u skladu sa tim, igrači na tržištu apliciraju za Studije priključenja. Naravno, pitanje isplativosti takvih projekata biće predmet posebne analize i diskusije. Ali, formalno pravne kočnice nema.
Kako gledate na zelenu transformaciju EPS-a koji je takođe vaš član? Da li se ona događa dovoljno brzo?
- Elektroprivreda Srbije je najveći proizvođač električne energije i zahvaljujući zelenom portfoliju EPS-a koji leži u velikim hidroelektranama, mi smo država koja ima vrlo visok udeo OIE u energetskom bilansu i to na evropskom nivou. Raduje nas što EPS gradi VE Kostolac, solarnu elektranu Petka, zatim veliku solarnu elektranu i još mnogo projekata. Od posebnog značaja je RHE Bistrica koja će značajno olakšati integraciju obnovljivih izvora energije, razgovara se i o Đerdapu 3. Takođe, radi se na tome da i aktivni termo kapaciteti postanu ekološki prihvatljivi. Bez EPS-a, kao nosioca procesa, nema energetske tranzicije, to mi govorimo od osnivanja. Moram da podsetim da smo prošle godine na Dan Elektroprivrede Srbije, kao Udruženje dobili nagradu "Đorđe Stanojević" od EPS-a, upravo za doprinos energetskoj tranziciji. Sve ovo ukazuje da se EPS transformiše u skladu sa planovima i mogućnostima. Ja to vidim kao pozitivan proces.
Objavili ste opsežno istraživanje o prozjumerima u Srbiji kojih sada već ima 3.000. Ko je najviše zainteresovan za status kupaca-proizvođača električne energije?
- Naše istraživanje je pokazalo da najveći deo prozjumera čine domaćinstva koja sve više shvataju prednosti proizvodnje električne energije iz sopstvenih kapaciteta. Očekujemo da će taj broj još više rasti kako se budu širila pozitivna iskustva pionira u ovoj oblasti. Nije nas iznenadilo ni da su na ubedljivom prvom mestu po instalisanoj snazi - 30,5 MW - pravna lica, među kojima dominiraju telekomunikacioni i industrijski objekti. Zanimljivo je da su među prozjumerima i manastiri, vrtići, škole što je simbolično značajno jer se tako širi svest o solarnoj energiji od najranijih dana. I dalje imamo veoma malo stambenih zajednica prozjumera, samo tri, pa to vidimo kao polje na kom bi se moglo raditi, i u pogledu informisanja građana, ali i olakšanja čitavog procesa koji je za zgrade trenutno komplikovan.
Drago nam je da istraživanje koje je zahtevalo puno pešačkog posla i analitičkog rada citiraju svi - od Ministarstva energetike do različitih portala, što ukazuje da smo zainteresovali najširu javnost. To i jeste cilj - da svako ko ispunjava uslove razmisli o mogućnosti da proizvodi električnu energiju na svom krovu.
Konferencija "OIE Srbija 2024" održava se 23. i 24. septembra u Vrdniku. Koje teme će biti u fokusu konferencije koja sada već tradicionalno okuplja najvažnije regionalne i evropske igrače u zelenoj industriji?
- U pravu ste, konferencija OIE Srbija je događaj koji se u našoj zajednici ne propušta. Već tri godine, pokrećemo teme o kojima se kasnije govori, okupljamo investitore, predstavnike države, bankare, proizvođače opreme koji sučeljavaju mišljenja, sklapaju nova poznanstva i poslove i šire dobru energiju. I ove godine će biti tako, dolazi nam 500 učesnika iz 20 zemalja i imaćemo čak 40 govornika. O interesovanju dovoljno govori podatak da smo odlučili da ove godine konferencija traje dva dana tokom kojih ćemo organizovati veći broj panel diskusija. Biće to prilika da čujemo dokle su stigli pobednici prvih aukcija u izgradnji projekata, šta se dešava sa drugim aukcijama ukoliko do tada budu raspisane, razgovaraćemo o prozjumerima, trendovima u Evropi, pitanju priključenja, balansiranja, skladištenja električne energije, tržištu električne energije na kom ima mnogo novosti. Ovog puta, na zahtev publike i partnera iz automobilske industrije ubacujemo temu elektromobilnosti, ESG standarda i još mnogo toga. Vidimo se u Vrdniku!
Mirko Radonjić
Pogledajte kompletan sadržaj tematskog biltena
"Zelena (r)evolucija - Budućnost je počela"