Filip Hiželan, predsednik Redpsher grupacije - Jedan od najvećih izazova za tržište premium transporta robe u Srbiji su carine i granice

Redspher je kompanija koja je već više od četiri decenije u Evropi i drugim delovima sveta specijalizovana za hitne isporuke, prilagođene različitim zahtevima i potrebama klijenata. Deo kompanije Redspher je i Flash, koji u Srbiji pruža uslugu premijum transporta robe, odnosno bavi se kritičnim isporukama, isporukama na zahtev. Reč je o kompaniji koja pruža logističke usluge koje nisu standarne već do detalja prilagođene potrebama klijenata, koje karakteriše brzina isporuke, veoma efikasna primena.

Flash, kao i partnere, dobavljače i klijente u Srbiji, nedavno je posetio i Filip Hiželan (Philippe Higelin), predsednik Redspher grupacije koji je već više od 20 godina u ovoj kompaniji i ovom sektoru transporta. Na pitanje kakav utisak, posle obilaska partnera i klijenata sa kojima Redsper sarađuje u Srbiji, ima u ovom sektoru logistike i transporta, Filip Hiželan ističe da ono što on može da primeti je da Srbija, ekonomski govoreći, budućnost Evrope.

- Posle posete našim klijentima uočio sam koliko je i na ovom tržištu jednako važna ova vrsta usluge, rukovođenje isporukama na zahtev, hitnim i kompleksinim isporukama. To postaje sve važnija tema. Ranije je postojala jedna transportna kompanija koja se bavila svačim, a sada klijenti očekuju više specifičnih rešenja u skladu sa njihovim potrebama. A, tržište u Srbiji, prema mom iskustvu, jeste deo tog momentuma. Išao sam i u Severnu Ameriku, u istočni deo Evrope (kao što su Poljska, Češka, Slovačka) i mogu to da prepoznam. Ali, nije samo to dovoljno jer naši klijeti danas traže i zahtevaju nešto više – ono što mi i donosimo. Zato smo u Srbiji partner sa Nebojšom Mandićem. On ima iskustva u logistici u Srbiji, mi imamo iskustvo na ovom tržištu u Evropi i severnoj Africi i ako udružimo naša iskustva mi ćemo biti u mogućnosti da unapredimo ovu vrstu usluga u Srbiji, odnosno u jugoistočnoj Evropi, na Balkanu.

- Nisam specijalista za sve vrste transporta, poznajem tržište na kojem mi poslujemo, našu nišu. Ne mogu davati lekcije velikim kompanijama. Ali ono što vidim ovde, možda kao jedan od najvećih izazova, to su carine i granice, zato što se mi bavimo kritičnim isporukama, gde ne može da se čeka. Dvadeset četiri sata u našem biznisu je mnogo, mnogo vremena. To je po mom mišljenju najveći izazov.

Drugi izazov je da približimo, promovišemo naše usluge, ukažemo na njihove prednosti klijentima i industrijama, onima koji još nisu svesni toga. Da ih naučimo šta su vrednosti našeg biznisa. Šta su razlozi zbog kojih je naša vrsta isporuke skuplja od regularne.

- Potencijal će biti vaš ekonomski razvoj, ukoliko se ne razvija i ne raste proizvodnja, neće se razvijati niti rasti transportni sektor. Jer, jasno je, mi transportujemo dobra, proizvode, a ne na primer putnike. Kad sam došao ovde, sticajem okolnosti u Srbiji je bila i nemačka delegacija, kao i Stelantisova, i to je svakako znak. Ja zaista verujem da je istočni deo Evrope budućnost ovog kontinenta, a Srbija je deo toga. Apsolutno sam ubeđen da će razvoj biti u ovom regionu Evrope, ne toliko u Francuskoj ili Portugalu, na primer, koliko ovde. Zato i investiramo u ovom delu Evrope, u Poljskoj, Rumuniji, Češkoj...

- Ja nisam vizionar. Ja se samo trudim da budem blizu našim klijentima, korisnicima naših usluga, gledajući šta oni rade, šta očekuju, šta su njihovi planovi. Logistika sve više i više postaje stresna, sve više globalna, pa se mi trudimo se da im budemo blizu, da ih podržimo u čemu god možemo. Mi smo u tome videli potencijal, ne na tržištu, već na strani naših klijenata. Uvek kažem, da bi bio šampion, izaberi jednog šampiona i samo ga prati. Slikovito, to je filozofija Tur de Fransa, taktika u biciklizmu. Pratiti šampiona, šta on radi, dajte sve od sebe prateći njega. To je moja taktika.

- Pre svega globalizacija. Između proizvođača automobila i snabdevača razdaljina je nekada bila nekoliko desetina do nekoliko stotina kilometara, bio je to vrlo regionalan biznis. Sada je, izvesno, lanac snabdevanja postao vrlo globalan. Osim globalizacije, poslednjih godina dosta toga se promenilo posle kovida, a uz to, na naš sektor, svakako su uticala i globalna politička dešavanja. To su dva faktora koja i te kako imaju uticaja i na budućnost sektora logistike. Neke zemlje, kao što su severnoameričke, počele su da sele fabrike bliže, na primer u Meksiko, vodeći se time da im je to manje rizično nego da te fabrike budu u Aziji. Jer šta ako se desi ponovo nešto kao pandemija? Zato žele da im te fabrike budu bliže kako bi izbegli takve potencijalne nevolje. Na primer, tu mislim na proizvođače automobila.

U Evropi sa druge strane imamo sankcije Rusiji, nafta i gas su veoma skupi, zbog toga rastu i drugi troškovi koji su vezani za sektor logistike. Zato se, na prmer, deo poslovanja prebacuje u zemlje kao što su Srbija ili Turska.

Nije najjasnije kako se situacija odvija u Evropi, Za ostatak sveta je jasnije. Neke fabrike se vraćaju u Severnu Ameriku, neke, zbog političih rizika, odlaze iz Kine u Vijetnam i na Tajland. U Evropi je nejasno zbog sankcija Rusiji i ne mogu sa sigurnošću reći kako će se situacija odvijati. Ali, to je trenutna realnost. Ako pogledate samo nemačko tržište, najindustrijalizovniju zemlju u Evropi, vidimo da njena proizvodnja usporava, proizvodnja se seli van Nemačke...

- Kao što sam rekao, trudimo se da budemo uz naše klijente, imamo svoju definiciju klijenta. To je po mom mišljenju ta prekretnica. Šta je naša definicija? Najpre, benefit za oboje, želimo zadovoljne klijente, ali i da mi budemo zadovoljni. A ako koristi imaju obe strane, onda to, samo po sebi, mora biti i profitabilan posao za oboje – mi klijentu omogućujemo vrednost za koju je on spreman da plati. U suprotnom, neprofitabilan posao nije dobar posao već to postaje sponzorstvo. Uvek težimo razvoju ali i profitabilnom poslovanju. Tu mislim na razmunu profitabilnost, da klijenti prepoznaju naše vrednosti i da su istovremeno spremni da za to plate. Jer, ako toga nema, onda u suprotnom to vodi ka bankrotu.

- Tu bih mogao da dam više odgovora, ali ne bih da toliko idem u širinu. Ali, rekao bih da je jedna od ključnih stvari to što digitalizacija nudi dobra rešenja formirana na osnovu zahteva i potreba naših klijenata, rešenja koja omogućavaju brzo i lako ispunjavanje njihovih zahteva. U našem poslu danas nije ključno to da radimo isporuke nego da klijentima ponudimo rešenja koja su najbolje prilagođena njihovim zahtevima. Ako klijent ima pitanje ili problem, na nama je da nađemo rešenje na osnovu tih njihovih zahteva, da napravimo ponudu i da to što smo uradili i ponudimo klijentu.

Digitalizacija je velika prekretnica u ovom poslu, jer možemo da ponudimo brojna rešenja i da pritom klijentima pomognemo da donesu pravu odluku. Uostalom, 75% svih zahteva naših klijenata sada su u digitalnoj formi, oni više ne zovu niti šalju mejlove, nego su sa nama povezani preko naših digitalnih alata. Jedan od njih je Easy4Pro, digitalni alat koji pomaže našim klijentima da organizuju, aktivno upravljaju i neprekidno unapređuju svoje logističke procese sa veoma visokom efikasnošću.

- Pomenuli ste klijente iz oblasti autoindustrije, a u njoj je jedan od glavnih zahteva da se ne poremeti proizvodni proces, da se ispoštuje dinamika isporuke neophodnih delova. A, ukoliko nešto krene kako ne valja, onda, jasno je, neophodna je brza i efikasna isporuka od tačke A do tačke B jer je to važno kako se ne bi poremetila proizvodnja i proizvodna linija.

Dosta posla imamo i kada je reč o poljoprivrednoj mehanizaciji, kada je naš zadatak da se organizuje hitna isporuka. Na primer, desi se u sred sezone žetve da se pokvari važan segment te mehanizacije. Kome se desi nešto tako, ne može danima da čeka se taj kvar popravi, već mora odmah to da reši kako bi posao bio što pre nastavljen. Skladišta tih specifičnih delova nemate u svim delovima Evrope, možda postoje dva velika takva na kontinentu. I onda, na primer, mašina se pokvarila u Srbiji, rezervni deo se može naći u Nemačkoj, a vi imate 24 sata da isporučite da bi lokalni mehaničari što pre popravili i da bi mogao farmer da nastavi sa žetvom. Ako deo tog lanca zakaže, onda dolazi do gubitaka.

- Imamo tri grupe klijenata. Pre svega, tu su svi poslovi vezani za autoindustriju – od proizvođača automobila do proizvođača kablova. Onda su tu i druge industrije, kao što su agroindustrija, avijacija, sektor odbrane... Kada je reč o ovom poslednjem, tu možda ne dolazi toliko do izražaja potreba za urgentnom isporukom, koliko za zahtevima isporuke osetljive robe, dobara... Treća grupa je ona koja se odnosi na maloprodaju, kada kupac neke robe želi da mu ona što pre bude isporučena, naročito kada je reč o velikim gradovima, kao što su Pariz ili London.

- Tu pre svega vidim oblast proizvodnje električnih automobila, električnih vozila. To je nešto potpuno novo, za sada ne znamo u potpunosti kako to funkcioniše, a jedan bitan segment proizvodnje tih vozila jeste i proizvodnja baterija za njih. Mnogo više pitanja je nego odgovora, jer isporuka tih baterija nije klasičan prevoz, tu mora da se ispoštuju i određeni zakoni i pravila koja se tiču te specifične vrste prevoza. Drugi biznis koji će možda rasti ili biti nov tiče se svega vezanog za reciklažu.

- Nisam vizionar, ali ono što sam mogao da uočim od kovida, to je da postoje periodični ciklusi u poslovanju, usponi i padovi koji su se dešavali na svakih pet do sedam godina. Sada se taj period skratio, tržište se menja na svakih šest meseci. Jedan period imate mnogo zahteva i nedostatak ponuda, a onda se to iznenada promeni, pa imate više ponuda nego zahteva. Poslovne okolnosti su postale nestabilnije, ekonomska dinamika je nestabilnija nego ranije. Ključno za kompanije kao što je naša je da ostanu "oškrinute", da se prilagođavaju svemu tome, jer ako toga nema, nestaćete.

Na pitanje o prvim utiscima i slici koja se tiče ovog sektora transporta robe u Srbiji, Filip Hiželan je uz osmeh napravio digresiju.

- Ja sam veliki fan Novaka Đokovića, to je moj prvi utisak. Zahvaljujući Nebojši, posetio sam restoran "Novak" i imao sam priliku i čast da posetim njegovu sobu sa trofejima – ističe Hiželan.

Kako dodaje, njegov drugi utisak je to što u Srbiji, ne samo kada je reč o poslovnoj komunikaciji sa partnerima i klijentima, nego na svakom koraku, može sa lakoćom sa ljudima da se sporazumeva na engleskom jeziku.

- Doslovno svuda, u restoranima, kafeima... To je bilo iznenađenje za mene, nisam to očekivao – naglašava Hiželan.