Miloš Hamović, potpredsednik EFT grupacije - Investicije moguće tek posle liberalizacije tržišta električne energije

(Miloš Hamović)

Da su energetske kompanije i dalje te koje gospodare Centralnom Evropom, pokazala je nedavno objavljena lista 500 najvećih kompanija po prihodu, revizorske kuće "Deloitte". Naš predstavnik među gigantima, grupacija EFT, sa 1,35 mlrd EUR prihoda u 2010. godini, zauzela je 118. mesto, beležeći rast prihoda od čak 36,5%.

Kompanija trenutno realizuje dva projekta ukupne vrednosti oko 560 mili EUR, a da li je moguće očekivati i nove investicije, veruju li u najavljenu liberalizacuju tržišta električne energije u ekskluzivnom intervjuu za "eKapiju" govori Miloš Hamović, potpredsednik EFT grupacije.

eKapija: Gde će biti usmerena ulaganja EFT grupacije u narednom periodu?

- EFT trenutno razvija dva projekta u Bosni i Hercegovini, termoelektranu Stanari i hidroelektranu Ulog. Projekat izgradnje termoelektrane Stanari smo započeli 2005. godine kupovinom rudnika lignita u mestu Stanari kod Doboja. Za izgradnju ove termoelektrane od 300 MW potrebna je investicija od 500 mil EUR, a početak rada elektrane očekuje se krajem 2014. godine.

Drugi naš projekat je izgradnja hidroelektrane Ulog na gornjem toku reke Neretve. To je hidroenergetski objekat instalisane snage 35MW, što je svrstava u hidroelektarne srednje veličine. Vrednost investicije je procenjena na 60 mil EUR. Upravo su završeni istražni radovi i počela je izgradnja pristupnih puteva do samog mesta brane.

Finansiranje u današnjim uslovima nije lako za ovakve objekte, što objašnjava i zašto ih je toliko malo u našem regionu. Da bi EFT realizovao ova dva projekta ukupne vrednosti od 560 mil EUR, potrebno je da uloži oko 150 mil EUR iz sopstvenih sredstava, što je otprilike kapital kojim EFT trenuto raspolaže za potrebe investicija. Nema nikakvog smisla da ulazimo u projekte koje finansijski ne možemo da iznesemo, naročito za vreme finasijske krize koja, praćena rizicima koje nosi naš region, zahteva velike finansijske rezerve. EFT je, naravno, analizirao i pronašao više projekata koji imaju veliki potencijal, ali za njihovo razvijanje moraćemo da sačekamo da finasijski zatvorimo navedene projekte ili da nađemo partnerske firme sa kojima bi ih razvijali.

eKapija: Da li planirate eventualno neka ulaganja na tržištu Srbije?

- Razmatrali smo termoenergetski objekat Čukara u centralnoj Srbiji za koji smo završili sve istražne radove i studiju izvodljivosti. Čukara je još neiskorišćen rudonosni basen. Sa dolaskom krize i drastičnim padom cena energije ovaj projekat je postao ekonomski neisplativ. Verujem da će se cene energije oporaviti i da će i ovaj projekat u bližoj budućnosti opet postati profitabilan.

U druge projekte u Srbiji zasada nismo investirali osim što smo učestvovali na tenderu privatizcije podvodnog kopa Kovin. Naravno EFT ima različite investicione ideje i u Srbiji, ali trenutna finansijska situacija i kriza čine da ovi projekti nisu na našoj listi prioriteta. Da podsetim, za razliku od nekih drugih investicija, za veće energetske investicije je često potrebno i više od 10 godina da bi se realizovale.

eKapija: Pominjete eventualne partnere. Koji vid partnerstva bi EFT- u odgovarao?

- EFT je u zadnjih 10 godina stekao veliko iskutvo u energetici, u regionu i šire. Ponosni smo da kažemo da imamo odličan i unikatan tim sa izuzetnom analitikom i višegodišnjim odnosima sa klijentima. Mi bismo tražili partnera koji bi prvenstveno prihvatio da deli naš način odgovornom pristupu radu u zemljama u koje ulažemo. Zatim da deli viziju u potencijal ulaganja u proizvodnju električne energije. Od njega bi se očekivalo da ima sredstva da zajedno sa nama uđe u investicije, a da se osloni na EFT da reši probleme specifične regionu i "utrži" tu energiju na najprofitabilniji način. Verujem da bi se na taj način napravila sinergija i samim tim fantastičan rezultat.

eKapija: Kako predviđate da će se kretati cena struje?

- Električna energija kojom mi trgujemo je energija na visokonaponskoj mreži. Cena te električne energije se razvija u skladu sa tržišnim okolnostima (viškovima ili manjkovima u zemljama regiona), a zbog međusobne povezanosti elektroenergetskih sistema, referentna cena je najčešće najbliže likvidno tržište na zapadu, u Nemačkoj. Ono što potrošači unutar zemalja plaćaju, bilo domaćinstva bilo industrijski potrošači, je vrlo različita cena. Naime ta cena bi trebalo da uključi i tehničke gubitke i održavanje elektroenergetskog sistema i troškove distribucije, kao i investicije u razvoj postojećeg sistema za povećane potrebe u budućnosti. Ta cena je danas kod nas oko 7 dinara po kilovat satu za stanovništvo i oko 5 dinara za privredu, a u zapadnim zemljama, koje imaju mnogo efikasniji sistem, dostiže i 25 dinara po kilovat satu za stanovnistvo i 12 dinara po kilovat satu za privredu. To znači da nažalost naša realna cena bi trebalo da bude i veća.

Od države zavisi da li će cena struje ostati u domenu socijalne kategorije ili će barem donekle pratiti kretanja na tržištu. Ukoliko cena dobije tu tržišnu komponentu, kao što postoje planovi, onda možemo očekivati realne pomake i što se investicija tiče.

eKapija: Da li verujete u najavljenu liberalizaciju tržišta električne energije koja bi trebalo da se sprovede do 2014. godine. U kojoj meri bi ona uticala na vaše poslovanje?

- Svaka liberalizacija tržišta ima pozitivan uticaj, ako se pažljivo sprovede. Nadam se da je 2014. realan rok po više osnova. I stari zakon o energetici je dozvoljavao industrijskim potrošačima da biraju od koga će da kupuju energiju, ali zbog netržišne cenovne politike oni su to uvek kupovali a i dalje kupuju od EPS-a kao što u Hrvatskoj, industrijski potrošači to čine od HEP-a. Drugim rečima, logično je da niko od potrošača nije našao interes da izađe na tržište i kupi skuplju energiju, kada je mogao da kupi jeftinije. Sa novim zakonom će sve zavisiti od cena, da li će država dozvoliti EPS-u da ponudi industriji tržišnu cenu energije i napokon zaradi na jeftinoj proizvodnoj ceni koju ima? Videćemo.

Nije dovoljno samo reći da EPS treba da naplaćuje realnu cenu energije, a da cela industrija mora da se snađe. Takav pristup bi nažalost rezultirao da firme koje jos nisu stale na svoje noge ili firme koje se oporavljaju od gubitaka nastalih tokom finasijske krize moraju da se zatvore. Verujem da država mora da napravi konstruktivan program i potpomogne firmama u ovom prelaznom periodu. Finalni rezultat bi trebao da bude da firme koje i pored plaćanja tržišne cene energije prozivode konkuretnu robu nastave da rade, a da se firme koje su nekonkurente polako ugase. Znatan rast cena električne energije u kratkom vremenskom periodu je veliki šok za privredu. Ovakav šok za našu oslabljenu privredu, bez pažljivog praćenja industrije i to na pojedinačnom nivou će izazvati jako loše efekte među kojima su bankrot, inflacija i nezaposlenost.

eKapija: Da li ste zadovoljni poslovanjem u regionu?

- Moram reći da pojam region za nas varira, budući da sada poslujemo u preko 22 zemlje, ali ako govorimo o regionu od Austrije do Grčke i od Italije do Ukrajine drago mi je da kažem da smo vrlo zadovoljni poslovanjem. Trgovina električnom energijom se jako brzo razvija kao industrija i sve elektroprivrede kao i industrijski potrošači su vrlo brzo naučili da funkcionišu na tržišnom nivou. Konkurencija raste ali to za nas ne znači samo da moramo da budemo agresivniji na tenderima već da se otvaraju novi potencijali za saradnju.

eKapija: Od kojih tržišta očekujete najviše?

- U 2011. smo započeli poslovanje u Baltičkim zeljama, kao i u Turskoj koja se sredinom ove godine priključila na panevropsku prenosnu mrežu i to su dva značajna pomaka za nas. U centralnoj i jugoistočnoj Evropi smo i dalje vodeći prekogranični trgovac, a u sklopu te 22 zemlje smo dosta ravnomerno raspoređeni. Osim Nemačke, koja je ubedljivo naše najveće tržište, gde plasiramo oko 34% ukupne prodaje, sve ostale zemlje učestvuju sa ispod 10%. Ipak naša očekivanja su da zaradu generišemo iz ovog regiona. Svaka elektroprivreda ili distribucija ima svoje specificne zahteve, svaki proizvođač ima svoje. Uparite to sa, za sada raznovrsnim, načinom rada samih prenosnih sistema i dobijate veliku razliku između ponude i potražnje. Posao EFT-a je, sada već tradicionalno, da odgovori na sve ove potrebe zahvaljujući mogućnosti da na primer ponudu iz Ukrajine usaglasimo sa potražnjom u Grčkoj, a sve zahvaljujući našem velikom i diversifikovanom porfoliju. Podjednaka raspoređenost nam daje fleksibilnost da u većini slučajeva budemo konkurentni sa cenama.

eKapija: Da li razmišljate o eventualnoj akviziciji u Srbiji?

- Razmišljamo o svim potencijalima pa i onim u Srbiji, ali u ovom trenutku nismo spremni da krenemo u realizaciju. Za svaku ponudu smo naravno otvoreni.

Ako me pitate konkretno za privatizaciju "Elektroprivrede Srbije", to nije nešto što je u našim planovima.

J.Đ.