Ostoja Rajić, pronalazač i vlasnik firme "Genijalac In" - Inovacije mogu zaposliti hiljade ljudi u Srbiji

(Ostoja Rajić)

U Srbiji je malo pronalazaka zaštićeno iako je inovacioni potencijal u zemlji sve veći, a bez primene inovacija nema konkurentnih proizvoda na tržištu. Zašto se domaći patenti lakše probijaju u inostranstvu nego kod nas i zašto godinama, pa i decenijama, čame u fiokama? Da li je državi komplikovano da se bavi inovacijama iako će od njih imati višestruke koristi, možda smatramo da je sve tuđe bolje, ili nam je teško da prihvatimo nešto novo i nepoznato? Često se događa da pojedini tehnički pronalasci u Srbiju dođu iz inostranstva, iako su po nekoliko godina ranije nuđeni u Srbiji, ali niko nije prepoznao njihov potencijal.

Jedan od inovatora koji se i dalje "bori" da srpsko tržište prepozna njegove inovacije je Ostoja Rajić. Najviše patenata je osmislio iz oblasti energetike – obnovljivih izvora energije, proizvodnje struje, dobijanja pitke vode iz morske, ekoloških grejalica na struju, radijatora koji štede gas i dr. U Austriji i Nemačkoj svojim izumima uštedeo je milione šilinga i maraka u firmama gde je radio. Ovaj mašinski inženjer iz Novih Banovaca do sada ima više od dvesta patenata i planira da ih sve prikaže u jednoj knjizi.

- Smislio sam dosta patenata iz oblasti energetike, pre svega, u vezi sa obnovljivim izvorima energije. Jedan od njih je proizvodnja pitke vode iz mora, a u procesu se dobija i so i struja. U tom projektu postoji akumulator sunčane toplote koji vodu pretvara u vodenu paru i tako izdvaja iz vode za piće morsku so, a vodena para pokreće turbinu za proizvodnju struje - kaže u razgovoru za "eKapiju" Rajić.

Naš sagovornik ističe da o pojedinačnim izumima može samo ukratko da govori jer kad bi sve ispričao neko bi mogao da mu preuzme ideju.

- U Srbiji je vrlo teško uspeti sa inovacijom. Učestvovao bih u realizaciji patenta sa investitorm, vodio bih tim inženjera, naučnika, i majstora koji bi napravili prvi probni komad. Realizovao sam patent koji sada proizvodi moja firma "Genijalac In". Reč je o veoma malom protočnom bojleru koji štedi struju. Kada bi proizvodnja bila dosta veća moglo bi da se zaposli mnogo radnika. Takođe, osmislio sam sistem koji se zove srpsko kupatilo – slavinu koja greje i magnetiše vodu, a koji nije još u proizvodnji – objašnjava Rajić.

Osnovao je Uniju pronalazača Srbije i dijaspore kako bi povezao naše pronalazače u različitim krajevima sveta, ali i pomogao da se uspostavi kontakt naših pronalazača sa investitorima.

- Organizovali smo se kao udruženje, pa smo se potom registrovali u Agenciji za privredne registre. Plan je da u svakom regionu u Srbiji otvorimo kancelariju koja će umrežavati inovatore i investitore. Nisu svi patenti zaštićeni u Zavodu jer su takse skupe, a ako patent ne doživi da bude napravljen i da se plasira na tržište inovator ima samo troškove. Zalagao sam se u zakonu da se besplatno prijavi patent, i da se ne plaća taksa zavodu 10 godina. Pronalazači su pravi poslodavci, jer oni daju uvek nove proizvode. Zašto onda država ne daje našim poslodavcima novac kao i strancima da zaposlimo radnike.

Nije lako uspeti sa inovacijama

Ostoja Rajić je rođen u Milosavcima kod Laktaša, a "zbog armije se obreo u ratnom vazduhoplovstvu u Obrenovcu".

- Dobijao sam nagrade još dok sam išao u drvenim klompama i lanenim odelom u školu i nosio tablu i kredu u ruci. U školi sam uvek pomagao drugovima oko radova u vezi sa tehnikom, a tehnika me zanimala i u vojsci kada sam bio u protivvazdušnoj odbrani na raketama.

Na svom prvom poslu u "Mostogradnji" je, kako kaže, stalno davao predloge za poboljšanje mašina na kojima su radili radnici.

- Celu noć sam radio kako bih iskonstruisao neku mašinu za sečenje cevi, iako je rukovodstvo ostalo bez teksta, rekli su mi da nema ko to da napravi, tako da sam ja od nekog starog struga iz kovačnice napravio novu mašinu. Obećali su mi da ću dobiti 5% od uštede koju je ostvarivala moja mašina u odnosu na staro rešenje ali nisam nikada dobio taj novac – kaže Rajić i dodaje da je i uprkos tome nastavio da predlaže i druga rešenje za poboljšanje rada.

Hteo je da studira ali nije imao novca, pa je odlučio da ode u inostranstvo kako bi zaradio za studije, ali i za porodicu.

- Otišao sam u "Jugomontažu" iz Zagreba gde sam položio stručan ispit posle obuke. Poslali su me u Nemačku gde sam dobio posao sa 26 godina u velikoj hemijskoj industriji da vodim montažu sistema za pumpanje raketnog goriva. Odatle su me prebacili u Austriju gde sam dobio dosta veliku platu. Radili smo bušilicu za bušenje nafte ispod mora u Švedskoj. U jednom momentu je došlo je do krivljenja konstrukcije, i firma je htela da je zameni novom ali sam ja smislio rešenje za taj problem i firma me je nagradila jer sam im doneo velike uštede.

Kada se vratio završio je Tehnički fakultet u Novom Sadu. Privatnu firmu za proizvodnju guma za veš mašine je otvorio 1982. godine.

- Gumama za veš mašine snabdevali smo sve robne kuće Beograd po svim republikama i druge radnje. Međutim, čak sam bio kažnjen od ove Vlade, što sam reciklirao staru gumu. Kupovao sam stare gume i pravio novi proizvod jer sam pretvarao u prah i onda sam je umešao u kaučuk i dobijao sirovu gumu. Išao sam u Beč na edukaciju da bih savladao tehnologiju. Ekonomski institut iz Beograda me je zvao da uradim atest za gradsko saobraćajno preduzeće. Tražio sam im da mi daju kredit da nabavim mašine i zaposlim ljude, ali nisam dobio nikakvu pomoć, i na kraju je taj projekat propao što je velika šteta za Srbiju. Taj program sada rade u Hrvatskoj.

Živeti sa ljubavlju

Rajić kaže da i sada uči, pa je osim novina iz struke savladao i pisanje biznis plana.

- Crtam u AutoCad-u, a sada učim Solidworks, dva dela sam obradio, ali mi je ostalo sklapanje. Trebaju mi pripravnici koji znanju engleski, koji će da crtaju po mojoj zamisli jer nemam vremena da crtam celu konstrukciju.

Aparat za gašenje požara od pet ambalaže, nameštaj za vikendice od plastike sa dva lica, mašina za briketiranje starog papira, još su neki od njegovih rešenja za koje očekuje podršku od opštine i države.

- Sada je "udarila" kriza, tako da se firme teško odlučuju na korak da podrže inovacije. Od države očekujemo da povuče kjučni potez i da prepozna inovacije koje će pomoći uštedi resursa i koje će zaposliti hiljade ljudi. Rešenje za krizu su novi projekti i novi ljudi.

Kako kaže ovaj inovator, njegova deca imaju svoj posao, a on ima više vremena da pridoda svojoj zbirci pesama "Živeti sa ljubavlju" i knjigu svojih 200 pronalazaka koja bi trebalo da nosi naziv "Energetika i ekologija".

S.O.