Serbia Edition
Serbische Ausgabe
Izdanje BiH
Izdanje Crna Gora
Vesti
Janko Živančević, arhitekta i vlasnik biroa "Ades studio" - Enterijerista slikarske krvi
Subota, 21.01.2012.
14:07
Komentari
(Janko Živančević)
Lokal patriota koji je ceo životni vek proveo u Beogradu kraj urbanističko-arhitektonskog galimatijasa zvanog Trg Slavija. Arhitekta, u čijem se radu prepliću arhitektura i slikarstvo, kog je vremenom okupiralo interesovanje za izradu enterijera. Danas tvrdi da najzrelije doba arhitekte počinje nakon 50. godine, a neostvarenih planova, osim onog da ga zdravlje podrži, nema. Iako je za 36 godina rada arhitekta Janko Živančević, vlasnik biroa "Ades studio" isprojektovao na stotine hiljada kvadrata, time se ne hvali, osim što je na jedan projekat posebno ponosan.
Arhitekta slobodnijih formi
Dilema nakon završene gimnazije, da li da ode na arhitekturu ili slikarstvo, trajala je kratko. Činjenica da ako ode na slikarstvo, nikad se ne može baviti arhitekturom, a ako ode na arhitekturu može se se baviti i slikarstvom, odlučila je da dobije indeks na Arhitekstonskom fakultetu. Svog oca ubedio je da je to pravi izbor rečenicom da "možda ima mnogo arhitekata, ali je pitanje koliko ima dobrih".
- Odlučio sam se za arhitekturu, ali sve vreme slikarstvo je provejavalo kroz moje angažovanje i radove. Arhitektura je sveobuhvatna disciplina koja je spoj inženjerskog znanja i veštine potrebne za rešenje funkcije, konstrukcije, instalacije ali i kreativnog udela arhitekte u oblikovanju, izboru materijala, boja, osvetljenja. Spoj oba aspekta arhitekture kao celine je oblast mog velikog interesovanja i određuje moju delatnost. Ni jednog trenutka nisam mogao da razdvojim ta dva pogleda, naprotiv, mislim da je to uvek davalo pečat mom radu.
Na fakultetu Živančević je pripadao prvoj i jedinoj generaciji tzv. Nove škole, bazirane na ruskim i američkim iskustvima. Te ’71. godine arhitekturu je upisalo njih 150. Po ceo dan provodili su na fakultetu i kako kaže "družili su se neviđeno". Od profesora ih je sačekala stara garda sa kojima se mogli pričati o svemu. Seća se Ranka Radovića, Bogdana Bogdanovića, čuvenog Zlokovića i Milana Lojanice, koji je za njega imao istaknutu ulogu. Bilo je to, kaže, pravo studiranje. Danas je uveren da najzerilje doba arhitekte počinje posle 50. godine, a divi se delima Kalatrave, Gaudija, Fostera, Karla Skarpe, Kenco Tangea, Lusijen Legranža, "ljudi koji znaju da prave čuda".
(Zgrada Fitnes centra u Beogradu)
Građevine
Struku je prvi put osetio u "Energoprojektu" gde je za vreme studiranja radio kao crtač, a po završetku studija, po preporuci profesora Saše Radojevića, zaposlio se u malom projektantskom birou "Invest biro".
- Bila je to mala firma sa ambicioznim projektima, koja je drugima zadavala glavobolje, jer smo dobijali na mnogim konkursima. Inženjeri i arhitekte su bili sjajni i imali su znanja za sve vrste projektanstskih poduhvata. Radili smo Narodnu banku, Beobanku koja nije napravljena, objekte u Valjevu, Osjeku. Dve trećine Kosova je izgrađeno po projektima koji su kod nas rađeni, a bilo je i projekata u inostranstvu, Rusiji naročito. Šta god je trebalo da se projektuje nama mlađima su samo donosili na sto i to je bila za nas fantastična prilika da radimo, učimo i stvaramo. Posla je bilo koliko god je čovek mogao da izdrži.
Sa "Invest biroom" projektovao je sve - hotele, sportske objekte, bazene, fontane, stambene kuće, a u njemu je proveo više od 30 godina radeći kao projektant, glavni inženjer i generalni direktor.
- Pobedu na međunarodnom konkursu 1991. za sportski centar Perm, u istoimenom gradu u Rusiji smatram svojim najvećim uspehom jer je došao u pravom momentu, posle više od decenije projektovanja raznih objekata u Beogradu, Valjevu, Kosovskoj Mitrovici. Zahtevan projekat od 45.000 m2, usklađen sa ruskim snipovima i gostovima ekipa od 116 ljudi radila je danonoćno. Projekat je bio završen u predviđenom roku, za 8 meseci, kada smo otputovali da postavimo kamen temeljac.
(Sportski centar Perm)
Kao drugi prelomni momenat u svojoj karijeri Živančević vidi projekat za stadion "Sartid" u Smederevu ’95. Stadion je trebalo da bude treći po kapacitetu u Srbiji sa 18.000 sedišta. Bio je to, kaže, ozbiljan zahvat na najvećem klizištu u Evropi, pa je na njemu imao priliku da sarađuje sa odabranom ekipom i ozbiljnim stručnjacima sa građevinskog fakulteta: profesorima Mišom Ivkovićem, Dragom Ostojićem, Vanjom Alenderom i drugima. Projekat je počeo ambiciozno, ali nikada nije do kraja završen - ni građevinski, ni enterijerski.
Živopisni enterijeri
Za vreme rada na velikim projektima relaksaciju je tražio, gde drugo nego u slikanju. Talenat je nasledio po očevoj linji, a kao arhitekta u svetu slikarstva, imao je više grupnih i 12 samostalnih izložbi. Danas je i član ULUPDS-a.
No, pored arhitekture i slikarstva, otprilike u isto vreme, za njega se otvara još jedno polje interesovanja koje će u velikoj meri uticati na dalje delovanje i specijalizaciju. Tih devedesetih godina Živančević počinje aktivno da se bavi i izradom enterijera. Do izražaja dolazi njegovo interesovanje za likovnost, oblikovanje, boje, osvetljenje, materijale i nameštaj. Od tada, napravio je nekoliko desetina manjih i većih enterijera, poslovnih prostora, salonskih stanova, penthausa, vila, butika, poliklinika, fitnes centara.
Radni ambijent, po svojoj meri, osnovao je 2005. godine, pa u svojoj umetničkoj radionici "Ades studio" danas ima sve što je potrebno za izradu najzahtevnijih projekata. Iz "Ades studija" poslednjih godina proizašlo je nekoliko nagrađenih i visoko ocenjenih enterijera: kuća u Pančevu, poslovni prostor "Eurocem" Savograd, "Alveto", "R-Tours" u Beogradu itd..
Više od devet godina radio je nadzor za Sekretarijate za kulturu, obrazovanje, gradsko zelenilo, zdravtstvo grada Beograda, a nadzirao je i radove na rekonstrukciji Bitef teatra, Muzeja afričke umetnosti, Kardiovaskularnu bolnicu u Beogradu...
Svetski putnik i lokal patriota
Sa entuzijazmom, za arhitekturom, i novim estetskim doživljajem, danas kao i ranije traga po Parizu, Rimu, Petrogradu, Firenci, Pragu, Londonu, Krakovu, Madridu, Atini, gradovima koji su na njega ostavili najveće utiske. Još od gimnazijskih dana zarađivao je novac kako bi putovao, a ta strast živi i danas.
Iako kaže da mu u životu nedostaje više putovanja, mirnu luku našao je u svom rodnom Beogradu. Odrastao je u Katićevoj i Birčaninovoj ulici na Slaviji, a kao veliki ljubitelj ovog beogradskog trga u šali kaže kako svi putevi vode u Rim ali preko Slavije.
Kao student bio je deo mase koja se početkom sedamdesetih okupljala kako bi uživala u akrobacijama čuvenog Beogradskog fantoma, a Beograd iz tih dana pamti kao miran i druželjubiv grad. Popularna "Juga" bila je centar gradskih dešavanja, ali najbolji provod bio je ipak u beogradskim kafnama.
- To je bio pravi doživljaj, a kafane fantastične: "Grmeč", "Crveni petao", "Pod lipom", "Beli bagrem", "Golubac" sa najlepšom baštom i "Trojka" kao jedina kafana u koju se pelo na sprat.
Knjiška infekcija
Od svojih roditelja osim dara za slikanje nasledio je i ljubav prema knjigama, kojima je "doživotno inficiran". Od dede koji je imao "strašnu biblioteku" ostalo mu je par retkih knjiga, a u svojoj biblioteci u koju je uložio značajan kapital ima svega - od edicije Kafića u Parizu do neprolaznih knjiga iz struke, poput Enciklopedije arhitekture štampane u Londonu 1920. godine, sa ručno izrađenim crtežima i crno belim fotografijama. Čita i poštuje Selimovića, Pekića, Kapora, a od beletristike španske pisce. Preporučuje "Katedralu na moru", "Poslednjeg lisabonskog kabalistu", "Senke vetra".
(Vila Voždovac)
Pored slikanja, projektovanja, putovanja i čitanja malo slobodnog vremena koje mu ostaje koristi da poseti izložbe, sluša muziku i vozi automobile.
Najdraži projekat
Kao arhitekta, Janko Živančević prepoznatljiv je po spoju slikarstva i arhitekture, a "kao običan čovek" po bradi koju neprekidno nosi već 38 godina.
Inspiraciju za svoje stvaralaštvo nalazi u šetnji po Kalemegdanu, uz Savu i na Adi Ciganliji. Energiju obnavlja radom pa se dalji planovi odnose samo na jedno – da ga zdravlje podrži što duže jer je još uvek spreman da prihvati nove izazove i da se upusti u nove eksperimente iz arhitekture i dizajna.
Ispod koliko projekata je stavio svoj potis ne broji, ali na jedan je naročito ponosan.
- Isprojektovao sam stotine hiljade kvadrata, 36 godina radnog staža imam iza sebe ali od svega znam šta sam najbolje isprojektovao. To nisu ni kuće, ni dvorane, ni hoteli- to su: moj sin, moja ćerka i moja supruga. Bez njih nikad ništa ne bih uradio. Iza uspešnog arhitekte i svake uspešne profesije treba da stoji podrška. A ja sam uz takvu podršku srećan čovek.
Ivana Bezarević
Arhitektonski fakultet u BeograduBitef teatarMuzej afričke umetnosti
KalemegdanAda ciganlija