Časlav Stanojević, meteorolog - Prodavac lepog vremena

Jedan je od retkih meteorologa koji se nije libio da prizna grešku, kada je u novinama najavio "pretežno sunčano" vreme, a na Slaviji ga uhvatio pljusak. Ubeđen je da su klimatske promene pitanje politike i zamajavanja kojima se bave oni koji se slabo razumeju u klimatologiju i statistiku

Meteorolog Časlav Stanojević nas je na vratima "Srpske kafane" dočekao rečima "Dobar dan, šifra glasi: ja sam prodavac lepog vremena".

A lepo vreme nam ovih dana prilično nedostaje. Iako mnogi tvrde da ovakvu zimu ne pamte, naš sagovornik, međutim, kaže da ovo jedna sasvim uobičajena zima.

"Najhladnije zima u Beogradu bila je pre 120 godina, 1890. na 1891, kada je prosek temperature iznosio -4,5 stepena, a prosečna temperatura zimi je oko dva stepena. Ova zima će biti u okviru prosečnih vrednosti, kada se za desetak dana svedu računi. Dunav se tek pre neki dan zaledio, a primera radi, 1953. i 1954. godine Dunav je 68 dana bio pod ledostajem, tako da se preko Dunava i Save moglo ići peške. Tada je čak bombardovana i Đerdapska klisura da bi se razbio led", započinje priču Časlav Stanojević, ugledni meteorolog.

On kaže da je problem to što u Srbiji ne postoji zakon o elementarnim nepogodama, pa se svakakve neprilike nazivaju tim imenom. Postoji samo zakon o vanrednom stanju, koji nije dovoljan. "Elementarna nepogoda od snega praktično u našim krajevima ne postoji. Mi imamo zakon o vanrednom stanju u koji su udenuti delovi koji se odnose na prirodne nepogode, dok elementarna evropska agenda poznaje samo elementarne nepogode – one koje nisu izazvane ljudskom rukom, a za posledicu imaju velika razaranja i ljudske žrtve", kaže Stanojević.

Za meteorologiju se zainteresovao igrom slučaja. Sa odličnim uspehom je završio srednju školu "Nikola Tesla", a onda je, pošto je pao na prijemnom iz matematike, upisao fiziku. Video je da to ne zahteva velike žrtve, kojima on i inače nije bio naklonjen, a kasnije se, sa još nekoliko kolega, "prebacio" na meteorologiju.

"Nikad se nisam pokajao što nisam postao elektroinženjer. Moj fakultet je bio gotovo kao privatni, imao je odlične profesore. Kasnije sam i u službi imao jako dobre učitelje. I time se, evo, bavim i dan-danas, gotovo četrdeset godina", kaže sagovornik Ekonom:easta.

Prvi posao dobio je u vreme kada je bilo malo kadrova, a delile su se jako dobre stipendije. Počeo je u Hidrometeorološkom zavodu, u prvoj meteorološkoj opservatoriji na Zvezdari. Prošao je sve instance: od prognoze vremena, kojom se najduže bavio, preko tehničke meteorologije, pa do tehnoekonomske meteorologije, a učestvovao je i u izradi velikog broja projekata.

"Danas nijedan veliki projekat i investicija ne mogu da se realizuju bez analize klimatskih kapaciteta tog regiona. Klima se danas više ne definiše kao temperatura, vlaga i slično, već se ona posmatra kao najveće prirodno bogatstvo jedne zemlje. Što je klima različitija, to si bogatiji. U tom smislu, svaki region ima svoje prednosti", kaže Stanojević.

Na pitanje kako izgleda jedan radni dan meteorologa, on kaže da na planeti postoji više hiljada meteoroloških stanica, koje u određeno vreme daju svoje izveštaje. Obično to bude šest puta na dan, a lokalno mogu to da rade i svakog sata. Tu su, zatim, satelitska i radarska merenja.

"Ranije toga nije bilo, pa smo morali mnogo više da proučavamo sam teren za koji dajemo prognozu. Sinoptičar je, po definiciji, "čovek koji vidi sve". Svi podaci se prikupe, analiziraju, a potom se prave prognostičke karte. To sada rade računari koji sadrže na hiljade modela i iz svega toga se slažu numerička i tekstualna prognoza. Uvek, naravno, ima verovatnoće da se prognoza ne ostvari. U proseku je oko 70 odsto prognoza dobro urađeno. Svaki procenat preko toga podrazumeva 10 godina razvoja. Malo iznad toga je granica posle koje matematika više ne može da opisuje prirodu", navodi naš sagovornik.

Jedan je od retkih meteorologa koji je priznao svoju grešku. Kaže da je tada procena glasila da neće biti pljuskova, pa je onda bilo između "da" i "ne", ali je on na kraju u izveštaju za medije napisao - "pretežno sunčano". "Mogao sam samo da dodam "mogući su pljuskovi sa grmljavinom" i sve bi bilo u redu. Ovako se nađem na Slaviji u momentu kada je pao veliki pljusak iz jednog jedinog oblaka. Nekoliko novinara me je posle toga zvalo i pitali su me za to, a ja sam rekao da sam pogrešio, da je jednostavno moguće da dođe do loše procene. Kazne nema, ali postoje slučajevi kada postoje neke objektivne okolnosti koje vi "ne vidite". Zato je gradonačelnik Moskve Jurij Luškov, recimo, meteorolozima dao velike plate, ali kada pogreše, kao kada su nedavno za dva sata omašili kada će početi da pada sneg, njima od plate bude odbijeno 20 odsto", kaže Stanojević.

Kad ga pitaju koliko su osnovane strepnje od globalnih klimatskih promena, a on odgovara da se time bavi onaj "ko ne zna šta će da radi" i ko se slabo bavio klimatologijom i statistikom. "Da tako nešto uradi ljudska ruka je potpuno otrcana priča. Suviše je malo tehnike da bi čovek mogao da napravi bilo kakvo pomeranje u tom smislu. To je sada pitanje politike i zamajavanja, a početak se vezuje za Margaret Tačer. Ona je želela da zatvori elektrane i rudnike uglja iz socijalnih razloga, a počele su da se prave nuklearke, i to je moralo da se opravda. Odatle su počele priče o globalnom zagrevanju i efektu staklene bašte", objašnjava ovaj meteorolog.

On navodi da takve priče polako jenjavaju, jer su zasnovane na proizvoljnom tumačenju podataka. Smatra da se najbolji uvid u stanje na terenu može steći preko voda. Sve što padne u Evropi, kako kaže, slije se u Dunav. Ako se nešto dešava sa padavinama, količina vode bi morala da se smanji ili da puno poraste.

"Dokazano je da se za 150 godina, koliko na Dunavu traju merenja, nikakvih značajnih pojava nije bilo. Bio je jedan pik 1976. i te godine je bilo poplava, ali u 150 godina je normalno da postoji jedan pik. A količina vode je vezana za temperaturu i sve ostale parametre", kaže Stanojević.

Belgijska meteorološka služba je, objašnjava naš sagovornik, u jednom radu savetovala da se vladama ne predlaže da preduzimaju bilo kakve korake dok se precizno ne utvrdi da li određene klimatske promene zaista postoje.

"Takvo plašenje naroda smo videli i kada su bile aktuelne priče o ozonskom omotaču. Klima se menja na mnogo duže periode. Primera radi, 400. godine nove ere na Grenlandu je rasla pšenica, koja je potom izvožena Norvežanima", kaže Stanojević.

Kada se ne bavi meteorologijom, hobiji su mu fotografija i priroda. Crno-bela fotografija je, kako kaže, "karakter čoveka", a on se time bavi gotovo 50 godina. Rekreativno se bavio i džudom i tenisom.

U profesionalnoj karijeri, koja se završava ove godine, pomagao je i kinematografima. Sarađivao je na filmovima Underground, Ko to tamo peva, Crna mačka, beli mačor, Klopka, Bure baruta i drugim, gde su, kako kaže, spasavani budžeti zahvaljujući tačnoj prognozi. Ipak, šta god da radi u životu ima samo jedan princip. "Profesionalizam do kraja. Ne priznajem foliranja i blefiranja ni u struci ni u životu", zaključuje Časlav Stanojević

poziv na pretplatu na - www.emportal.rs