Danijela Pantić, TV lice Prve televizije - Transfer budućeg doktora nauka
Poput prelaska vrhunskih sportista iz jednog u drugi klub, dolazak Danijele Pantić na TV Prva ispostavio se kao dobar marketinški potez mlade medijske kuće, budući da je u pitanju lice koje je većina gledalaca dobro upoznala tokom angažmana u kvizu Slagalica. Ali njeni novi poslodavci nisu time dobili samo poznato TV lice, već i spisateljicu, stručnjaka za komunikaciju s medijima angažovanog na projektima Evropske unije i budućeg doktora nauka
Danijela Pantić je "izrolala" reportersku ekipu MOZZART Sporta u stilu fudbalskog superstara koji do poslednjeg trenutka brižljivo čuva tajnu o prelasku u suparnički tabor! Naime, dojučerašnja voditeljka "Slagalice", veoma gledanog porodičnog kviza RTS-a, po završetku intervjua, tokom neobaveznog razgovora za stolom renomiranog prestoničkog restorana Filmski grad, upitala nas je šta mislimo o programu koji narodu nudi TV Prva. I ne sluteći šta se tog trena iza Košutnjačkog brda valja u režiji šarmantne Šapčanke, odnosno da je baš ona aktuelna zvezda medijskog prelaznog roka, odgovorismo joj da je Prva super! A uskoro smo saznali da i naša sagovornica ima i te kako lepo mišljenje o pomenutoj televiziji...
- Veliko mi je zadovoljstvo da sarađujem s timom Prve. Bilo je vreme za nove izazove, ovo je pravi trenutak i pravo mesto za to. Kviz "Slagalica" sam vodila na RTS-u skoro sedam godina, pa sam poželela nešto novo i drugačije. Taj kviz je veoma popularan, ali sigurna sam da će to biti i emisija "Tačno 1". To je zanimljiv koncept koji je i tematski i produkcijski izuzetno zahtevan, u pitanj je nešto drugačiji, informativni, zabavni i kontakt program. Sve je spojeno u jednoj emisiji, tako da će gledaoci, uverena sam, pomno pratiti sve priče, počev od zabavnih, pa sve do onih koje su naša surova realnost – kaže Danijela Pantić.
Može li se reći da si posle toliko vremena "Slagalicu" odrađivala rutinski?
- Može, jer kviz skoro dve decenije ide nekim ustaljenim tokom. Jedino može da iznenadi neko od učesnika, kao svojevremeno jedan takmičar koji je mislio da igra nije regularna, pa je odlučio da napusti studio. To je emitovano jer publika treba da vidi i takve situacije.
Ko je izjavio, Marija ili ti, da ne biste mogle da postavljate pitanja takmičarima a da i sami ne znate sve odgovore?
- Marija, verovatno. Jednostavno, na neka pitanja sam znala odgovore, a na neka ne, što je sasvim normalno.
Na koji način si se obrela na RTS-u?
- Radila sam na početku u Informativnom programu emisiju "Srbija danas", da bih potom prešla u redakciju Zabavnog programa, gde sam radila emisiju o filmu pod imenom "Premijera", koja je išla jednom nedeljno. E, onda je Nataša Nešković, prethodna voditeljka "Slagalice", odlučila da pređe u drugu redakciju i izabrana sam za njenu naslednicu.
U čemu je tajna takve dugovečnosti "Slagalice"?
- Postoji nekoliko razloga koji to objašnjavaju. Kao prvo, reč je o kratkoj formi od 20 i nešto minuta. Kao što rekoh, odvija se po ustaljenom šablonu i kao takva ne opterećuje gledaoce. Draž je i u tome što su u igri dva takmičara, pa gledalac može da se opredeli za koga da navija. Treba li da napominjem da je kviz edukativnog karaktera, svako može da proveri svoje znanje, a to ništa ne boli. Zanimljivo je kako se u poslednje vreme za učešće u kvizu javljao veliki broj mladih ljudi, srednjoškolaca.
Negde se pojavila informacija kako su najvatreniji navijači Rada istovremeno i veliki fanovi "Slagalice". Da li je to tačno?
- Jeste. Naime, čula sam da kad pričaju telefonom uoči početka emisije, odmah prekidaju vezu uz objašnjenje "Brate, čujemo se kasnije, počinje Slagalica"
Uporedo s voditeljskom karijerom, polagala si ispite na...
- Na Akademiji lepih umetnosti. Uspela sam da magistriram i sada sam na doktorskim studijama na FDU.
Znači, uskoro ćeš biti doktorka Danijela Pantić!
- A-ha-ha, nadam se. Od 2005. godine sam angažovana na projektima Evropske unije, kao stručnjak za komunikaciju s medijima, što je i moje zvanje. U pitanju su različiti poslovi u sferi ekonomije, obrazovanja, regionalnog razvoja, zapošljavanja... Sarađujem malo sa našim ministarstvima, malo sa crnogorskim i to tako što vodim TV treninge i obuke za nastup.
Pored svih obaveza koje imaš, stigla si da objaviš prvo stručnu knjigu o medijima i potrošačkom društvu "Probaj me-prodaj me", posle čega si napisala i krimi roman "Šifra 2971". Kad te je to duh Agate Kristi uzeo pod svoje?
- Pa, negde u međuvremenu. Izgleda da sam imala višak slobodnog vremena koje nisam znala kako drugačije da iskoristim. A sada ozbiljno - sve je krenulo od mog pitanja upućenog samoj sebi: kako li razmišljaju plaćene ubice, kako spavaju, kako se ponašaju prema drugim ljudima. Da li tokom dana funkcionišu kao normalni ljudi? Jednostavno, gledala sam neke filmove i oni su me potakli da se fokusiram na tu temu.
Garant si gledala "Kad jaganjci utihnu"?
- Vegeterijanac sam, pustimo jaganjce da spavaju. Zapravo, više me je inspirisalo gledanje serije "Nikita".
Je l" to zato što je Nikita, u tumačenju Pete Vilson, ličila na tebe?
- A-ha-ha, hvala na komplimentu… Ta serija je ostavila utisak na mene jer dočarava život izdvojenog kruga ljudi koji funkcionišu sasvim drugačije.
Da li su ti neophodni specijalni preduslovi da bi mogla da se posvetiš pisanju kako treba?
- Milorade, znaš to i sam, kad imaš dobru ideju, samo ti trebaju olovka i papir. Trenutno imam u planu pisanje još jedne stručne knjige, ali to će biti tek kad završim doktorske studije.
Jesi li imala muke s plasmanom knjiga?
- Odgovorni iz "Čigoje", koja je moj izdavač, odmah su mi skrenuli pažnju kako je kod nas naplata najveći problem i da od pisanja danas malo ko može da živi. Iz tog razloga su mi preporučili komercijalnu varijantu, koja podrazumeva i prodaju po trafikama, na ulici…
Bije te glas svetske putnice i devojke koja ume da živi. Na kom lepom mestu si bila poslednji put?
- Hedonista sam, zaista se trudim da lepo živim. Pre dva meseca bila sam u Indokini, tačnije u Kambodži, Vijetnamu i Tajlandu. Vratila sam se posle mesec dana potpuno oduševljena. Volim Španiju i Italiju, super je skijanje u Austriji, međutim, vremenom su egzotična mesta postala moj favorit. Ta duža i dobro organizovana putovanja mnogo su zabavnija nego neko dosadno, klasično letovanje.
Egzotična mesta ujedno mogu da budu i opasna: nedavno su neke turiste u Etiopiji pojeli lavovi. Strahuješ li malo pred polazak na takve avanture?
- Pošto sam u Indokinu išla sama, moji prijatelji su se čudili i upozoravali šta me sve od opasnosti tamo čeka. Od nestanka ljudi, korupcije i virusa, do ne znam čega sve još. Postigli su samo suprotan efekat, jer je meni adrenalin samo dodatno skočio. Naravno, znam da ima tu dosta rizika, čujem i ja za loše stvari koje se događaju, međutim, kad bi previše razmišljala o negativnoj strani putovanja, nikada se ne bih otisnula u svet.
Bre, Danijela, kao da si bliska rođaka Indijane Džonsa! Ali zašto sama put putuješ?
- Eh, volela bih i ja da idem s nekim, samo što taj neko ili ne može da se uklopi i uzme odmor, ili se pojavi problem s novcem ili iskrsne nešto treće. Sigurno ne bih ovoliko proputovala da sam čekala na društvo. Naprosto, uzdam se u svoju dobru sreću.
Ali sigurno nisi "usamljeni jahač" kad si u Beogradu. Ima li udvarača, da li se pojavio tip koji će, kako si u jednom intervjuu duhovito izjavila, da te nabaci na rame i odnese kući?
- Da, da, udvarača uvek ima. Jedan tip je i sad tu, sedi s nama, pogodite ko je, a-ha-ha!
Da li si se ti tako energična i dinamična, nekada bavila sa sportom?
- Trenirala sam košarku, atletiku i karate. Moram da se pohvalim da sam atletiku trenirala s Biljanom Topić. Trenutno tokom nedelje nekoliko puta odlazim na trčanje i radim vežbe na nekim spravicama koje imam u stanu. Redovno idem i na plivanje.
Za koga se navijalo u kući Pantića?
- Ja za Partizan, a tata navija za Crvenu zvezdu.
Prošetaš li do stadiona ili hale?
- Volim da gledam košarkaške i odbojkaške utakmice. Na fudbalskoj utakmici sam bila samo jednom i bilo mi je jako dosadno. Ako se dobro sećam, naša reprezentacija je igrala protiv Rumuna.
Da li si skoro bila na nekom finom okupljanju?
- Najbolji provod sam imala za doček 2012.godine.
E, kad si pomenula Novu godinu, podsetila si nas da si u jednoj novogodišnjoj emisiji jako lepo pevala...
- Sve si pomešao, a-ha-ha. Marija je pevala, a ja sam igrala. To je bilo kod Vesne Dedić u emisiji "Balkanskom ulicom".
U kolikoj meri pratiš politička dešavanja u Srbiji?
- Znam uvek šta je aktuelno, redovno čitam vesti, ali izbegavam gledanje političkih emisija na televiziji.
Kao neko ko radi za prestižnu evropsku instituciju, možeš li da nam kažeš kad ćemo zvanično postati deo Evrope?
- Ovako, reč je o veštoj političkoj manipulaciji. Mi jesmo deo Evrope i vekovima smo to bili. S druge strane, tačno je da nismo deo Evropske unije i to tako treba reći. Iz tog razloga ne bismo smeli političarima da dozvolimo tu vrstu obmane kako Srbija nije Evropa. Srbija jeste Evropa!
FOTOŠOP NAS JE MNOGO ULENJIO
Ima li istine u priči da TV kamere dodaju čoveku od pet do osam kilograma, zbog čega voditeljke više vole fotografski aparat?
- Zavisi ko koliko ima viška, zato ću reći da meni kamere dodaju osam kilograma, a-ha-ha. Što se tiče fotografisanja, mislim da nas je fotošop mnogo promenio i mnogo ulenjio. Istovremeno je podigao nekakve standarde koje normalni ljudi ne mogu da postignu van samog objektiva. Svi izgledaju idealno, što je nemoguće.
SRBI SE STIDE TRPEZE BEZ MESA
Pomenula si da si vegeterijanac. Da li je to pomalo skup sport?
- Ma ne, nije. Jeftinije je da pokupujete gomilu voća i povrća nego jedan kilogram mesa. Volim da kuvam i često pripremam testenine i pirinač, a obožavam da mesim hleb od heljde. Proteine unosim najviše kroz koštunjave plodove poput badema, oraha, kikirikija, a i putem pečurki. Na žalost, većina Srba ne može da živi bez mesa. Kad odete kod nekoga na slavu, od predjela do glavnog jela sve je na bazi mesa. Samo još fali da izmisle i slatku tortu od mesa. Ma kod nas je maltene sramota ako na trpezi nema mesa.
izvor :