Branko Bojović, plastični hirurg - Srpski lekar o kome govori svet
Hirurg Branko Bojović prosto je šokiran popularnošću koju je preko noći doživeo u Srbiji kao član tima koji je nedavno izveo dosad najkomplikovaniju operaciju presađivanja lica.
Hirurg bolnice u Merilendu sa četvoricom kolega presadio je Ričardu Liju Norisu novo lice i poklonio mu šansu za novi život. Priznanja za ovaj podvig stižu iz celog sveta, a dr Bojović je bukvalno zatrpan pozivima i mejlovima iz Srbije.
- Odlučio sam da postanem doktor u ranim tinejdžerskim godinama, sa 12-13 godina. Bio sam uspešan tokom studija zbog podrške. Dobijao sam stipendije i za univerzitet i za studije medicine. Imao sam sreću da budem na obuci u nekim od najboljih medicinskih centara u SAD i zbog toga sam bio u poziciji da postanem član ovog izvanrednog medicinskog tima - objašnjava za "Blic" dr Bojović.
Rođen je 1976. u Sjedinjenim Američkim Državama u Lakavani, gradiću blizu Bafala. Majka mu je poreklom Ličanka, a otac Crnogorac iz Nikšića, koji, nažalost, nije dočekao da se raduje svetskoj slavi svog sina.
- Specijalizacija hirurgije je sigurno jedna od najtežih zbog ogromnog vremena koje zahteva i velikih žrtava. Tokom specijalizacije radio sam i po 100 sati sedmično. Još radim blizu 80 ili više časova sedmično. Volim svoj poziv i brigu o pacijentima i srećan sam što svakodnevno radim sa sjajnim hirurzima - priča Branko.
Nije očekivao da će doživeti takvu popularnost u Srbiji:
- Još sam šokiran. Ipak, drago mi je da je ova priča tako odjeknula. Dobre želje našem pacijentu stigle su ne samo iz Srbije već i iz celog sveta.
Iako mnogo vremena provodi radeći, Branko uživa da putuje, da bude sa svojom porodicom i živi zdravim životom. Uživa da svira harmoniku i srpsko kolo. Bio je i gost Sabora harmonike u Sokobanji 2009. godine.
- Sviram od svoje 12. godine skoro svaki dan kada dođem sa posla, to je neka vrsta terapije posle napornog dana. Moj hobi su i sportske aktivnosti, naročito volim tenis - kaže dr Bojović.
Voli srpsku muziku, posebno narodnu, sluša je svaki dan i omiljeni su mu Ljubiša Pavković, Bora Dugić, Tozovac, Miroslav Ilić, Snežana Đurišić...
- Nedostaju mi hrana i lepota Srbije. Volim pečenje, ćevapčiće, burek, kajmak, riblju čorbu, kiselo mleko i drugu srpsku hranu koju je teško naći u SAD. Volim da vozim kroz prirodu, naročito kroz Šumadiju. Nisam oženjen, ali sad kad sam završio školovanje, nadam se da ću imati mogućnost da se i na tom planu ostvarim u bliskoj budućnosti - kaže Branko.
Operacija trajala 36 sati
Tokom poslednjih godinu i po dana Brankov tim se obučavao za komplikovane izazove.
- Sama operacija je trajala 36 časova. To je bila najteža, iscrpljujuća i tehnički najkompleksnija operacija u kojoj sam učestvovao. Bili smo dobro pripremljeni da uspešno obavimo operaciju, srećom, bez komplikacija ili neposredne opasnosti po život našeg pacijenta - priča za "Blic" dr Bojović.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 2.04.2012.)