NavMenu

Miloš Bošnjak, direktor firme IIB - Srpski softver za srpsko tržište

Izvor: eKapija Sreda, 18.04.2012. 13:46
Komentari
Podeli

(Miloš Bošnjak)

Da je dobro urađen posao bolji od svake reklame, kao i da se znanje, upornost i posvećenost radu isplate čak i onda kada situacija na tržištu ne obećava, više nego dobro ilustruje primer beogradskog preduzeća IIB koje se bavi uvođenjem poslovnih informacionih sistema - ERP klase.

Pored činjenice da se u njihovom poslovanju "direktno oslikava stanje u privredi", prema rečima direktora Miloša Bošnjaka, firma IIB ipak je zabeležila uspešnu 2011. godinu, i ugovorila poslove koji im omogućavaju da i u 2012. ubiraju plodove svog prošlogodišnjeg rada.

Svoj osnovni proizvod – ERP rešenja poznata pod komercijalnim nazivom UPIS, IIB nudi u tri oblika - za mikro, mala i srednja, i velika preduzeća. Proteklu poslovnu godinu obeležio je najmlađi od ova tri proizvoda – Mali UPIS rešenje za mikropreduzeća. Ovo rešenje, staro tek nešto više od dve godine, do sada je uspešno implementirano u 25 preduzeća.

U razgovoru za "eKapiju" Miloš Bošnjak govori o važnosti "softvera po meri korisnika", o tome kako je mala beogradska firma uspela da se izbori sa nedaćama domaćeg privredog kraha iz 2009. godine, kako im uspeva da beleže samo uspešne implementacije, i kakvi su im planovi za naredni period.

Stroga pravila znanja

U čemu se Mali UPIS razlikuje od UPIS.Partner-a (rešenje za srednja i mala preduzeća) i UPIS.Net-a (rešenje za velika preduzeća), i da li su se pri njegovom kreiranju rukovodili drugačijim načelima, pitali smo direktora preduzeća IIB.

- Proizvodi koje nudimo zapravo su isti, razlika je samo u složenosti implementacije, kao i u vremenu i troškovima potrebnim za uvođenje rešenja – objašnjava Miloš Bošnjak.

- Mali UPIS ima iste osnovne karkakteristike kao i onaj za velika preduzeća, a od njegovih opštih funkcionalnosti pokriva oko 80%. Ne razlikuju se puno po obimu, odnosno po onome šta pokrivaju, već se razlikuju po načinu implementacije, i po mogućnostima kako mogu da urade jednu stvar. Recimo, Mali UPIS nešto može da uradi na jedan ili dva načina, srednji na 3 ili 4, a veliki, recimo, na deset.

Naš sagovornik dalje objašnjava da je osobenost Malog UPIS-a upravo to što nema onoliko podešavanja prema korisniku koliko druga dva proizvoda, ali da je i dalje (kada je o tom kriterijumu reč), daleko ispred drugih ERP rešenja koje se na našem tržištu nude u toj klasi, po mogućnostima parametarskog podešavanja.

- IIB nudi najbolji odnos cena-kvalitet u klasi - ako se uporedi sa konkurentskim proizvodima slične funkcionalnosti, on je sigurno najjeftniji proizvod na tržištu.. Kada se uzme u obzir šta on može, to je zaista povoljno, jer mi ni u Malom UPIS-u nismo dozvolili da nam bilo šta od bitnih funkcionalnosti promakne. I taj proizvod se, kao i srednji i veliki, ponaša po našim strogim pravilima znanja.

Naš sagovornik naglašava da je, kada je reč o ovom rešenju, veoma važno to što su sva dosadašnja uvođenja Malog UPIS-a urađena u okviru planiranog budžeta i vremena potrebnog za implementaciju.

- Ako je u nekim slučajevima i došlo do probijanja planiranog budžeta, sve je to bilo u planiranim granicama - 10 do 15%, što je na 80 čovek-sati (koliko traje uvođenje za firmu od 5 konkurentnih radnih mesta) zaista vrlo malo.

Kada je reč o srednjem UPIS-u, naš sagovornik objašnjava da je za njegovo uvođenje u proseku potrebno oko 50 čovek-dana (troškovnih dana). U velikim firmama, pak, najčešće je potrebno preko 100 čovek-dana.

Kalendarski, to obično znači da je za uvođenje i uhodavanje sistema potrebno oko 6 meseci od datuma sklapanja ugovora – oko 3 meseca za pripremu, i 2-3 meseca uhodavanja sistema u živom radu.

(Foto: iib.rs)

- Velika prednost IIB-a je u tome što je naš konsultantski sat skoro najjeftniji na tržištu – 25 EUR. Ovo se naravno odnosi na preduzeća koja imaju proizvode iste klase i namene. objašnjava Bošnjak, ističući da je najvažnije to što njihovo preduzeće nikada nije svesno dalo pogrešnu procenu potrebnog veremena za implementaciju, i tako oštetilo klijenta.

Faktor čovek

Kako objašnjava Miloš Bošnjak, potrebno vreme za implementaciju softverskog rešenja uglavnom zavisi od organizacije samog preduzeća, pre svega kada je reč o velikim firmama.

- Najpre, to zavisi od razuđenosti preduzeća, od toga kako je organizovano, a naročito od ljudi koji u njemu rade. Informacioni sistem se ne može implemetirati ukoliko organizacija i ljudi u njoj nisu spremni da se to uradi. Čak i sa najboljim softverom i konsultantima, pitanje je da li će informacioni sistem ikada biti uspešno uveden.

Iako nije uvek bilo lako, u IIB-u za "eKapiju" kažu da, osim u 2-3 usamljena slučaja, gde su se susreli sa nepremostivim sabotažama radnika, pa čak i uprave, koji nisu želeli da sistem zaživi, za više od 20 godina rada nisu imali neuspšena uvođenja.

- Suština našeg uspeha je, osim, naravno, poštenog poslovanja i znanja prikupljanog godinama, u tome što smo uvek davali svoj maksimum, i nismo odustajali kod prve prepreke. U svakom svom poslu bili smo u potpunosti posvećeni cilju. Često se dešavalo da su u pitanju preduzeća koja posluju po ad-hoc poslovnoj politici, i time nemaju jasna poslovna pravila. Posledica toga je manjak pravih informacija koje su ključ uspešnog uvođenja. Tu se onda pokazuje umešnost, znanje i kvalitet konsultanata, koji uspeju "u letu" da se izbore sa takvom situacijom.

Reference bolje od marektinga

Osim pomenutih dobrih rezultata Malog UPIS-a, još veći značaj za IIB u 2011. godini imala su uvođenja ERP rešenja za srednja i velika preduzeća.

- U 2011. smo uveli 7-8 srednjih rešenja (UPIS.Partner) i to: Institut "Torlak", "Ratar Trade", "Venera Bike" i grupacija firmi istog vlasnika - "Metalopromet", "Eraković" i "Bečejka",... Neka od njih su na granici sa velikim, jer je prodato više od 20 licenci. "Veliki" UPIS smo implementirali u "Metalac marketima", a zaključili smo posao u "Hidraulici" iz Trstenika, "Mlekoproduktu" iz Zrenjanina i "Filly Farm" lancu apoteka iz Beograda.

Od 1. januara ove godine IIB rešenja startovala su sa radom u nekoliko firmi – "Hidraulika Prva Petoletka" (sistem u čijim fabrikama – Namenska i Servoupravljači već koriste IIB softver), lanac apoteka "Filifarm", "Rapid" ad. Od početka marta, UPIS ERP rešenja rade i u zrenjaninskom "Mlekoproduktu", a od 1. aprila u lancu "Metalac Metalurgija" i "Vulović Transport" iz Kragujevca.

I pored činjenice da im poslovi ugovoreni u prethodnoj godini omogućavaju da ne brinu za 2012, u ovom preduzeću nameravaju da i dalje nižu uspehe i ugovaraju nove poslove, koji će im omogućiti i dobru narednu godinu.

- Prodaja srednjeg ERP rešenja, koji se pozicionirao na tržištu skoro bez ikakvog marketinškog truda, ide dobro, ali planiramo da se i na tom polju dodatno angažujemo. Prodaja velikog softvera je u blagom padu, iz više razloga: mnoge velike firme su odložile ERP uvođenja ili su znatno smanjile obim poslovanja, zatim zasićenost ovog segmenta ERP tržišta, na kraju tu je i marketing velikih kompanija koje poseduju svoja rešenja...

Fokus u aktivnostima za 2012. godini, ipak, biće u još boljem pozicioniranju Malog Upisa, jer su IIB-u u ovoj oblasti konkurencija firme koje imaju po hiljadu ili dve implementacija. Kako kaže Miloš Bošnjak, istraživanja pokuzuju da postoji kapacitet tržišta, ali i da ga je potrebno animirati.

Srpski softver za srpsko tržište

Domaća preduzeća sklona su da pokleknu pod uticajem agresivnog marketinga globalnih i regionalnih ERP ponuđača, te da se bez razmišljanja odlučuju za strane softvere, iako bi im korišćenje rešenja domaćih informatičkih preduzeća više odgovaralo i u troškovnom i u funkcionalnom smislu.

- Tehnički posmatrano, ne može se reći da je domaći softver u prednosti u odnosu na strani. Ono po čemu su srpska ERP rešenja bolja je činjenica da se lakše prilagode i dorade, tako da se proizvod optimalno podesi prema korisniku. Osim toga, strana rešenja su izvorno nastala u drugačijim sistemima, ne poznaju određene, a bitne domaće poslovne pojmove... Takođe, kada srpske firme implementiraju softvere, one uvek izvrše i malu reorganizaciju preduzeća, da bi rešenje moglo kvalitetno da radi, a to je ono što stranci neće uraditi bez nadokade.

Ono što vrlo često stvara probleme domaćim informatičkim preduzećima, je odnos države, koja češće sapliće, nego što podstiče domaću proizvodnju.

- Država ne čini ništa da pomogne proizvodnju softvera. Za razliku od tržišta poput Slovenije i Hrvatske, gde se uredbama brani domaća proizvodnja, mi u Srbiji poslujemo pod gorim uslovima nego stranci, koji nas često spotiču i damping cenama. Takođe, njima je dozvoljeno da bez problema u Srbiji prodaju nepreveden i neprilagođen softver, dok mi teško da bismo mogli da ga negde prodajemo pod ovim uslovima.

U IIB kažu da za sada ne razmišljaju o širenju poslovanja u instranstvu, jer je "lokalizacija uvek teška". Ipak, posluju sa nekoliko preduzeća iz regiona: Crna Gora, Makedonija, Bosna i Hercegovina, a IIB-ov softver preko "Nelta"-a, koji ga koristi, stigao je i u Angolu, a uskoro će raditi u Zambiji i Zimbabveu.

M.S.

Komentari
Vaš komentar
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.

Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE

Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE

Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Registracija na eKapiji vam omogućava pristup potpunim informacijama i dnevnom biltenu
Naš dnevni ekonomski bilten će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana. Bilteni su personalizovani prema interesovanjima svakog korisnika zasebno, uz konsultacije sa našim ekspertima.