Laurent Signoret, načelnik sektora za borbu protiv piraterije za centralnu i istočnu Evropu u "Microsoft"-u - Smanjenje piraterije 2%, povećanje prometa za 30 mil USD
(Laurent Signoret)
Dok je softverska piraterija koštala svetsku industriju rekordnih 63,4 mlrd USD u 2011. godini, što predstavlja povećanje od 8% u odnosu na prethodnu godinu, stopa nelegalnih softvera u Srbiji spustila se za 2%. Posle tri godine stagnacije, najnovija istraživanja Business Softwer Aliance pokazuju da je ova stopa u Srbiji sa 74% spala na 72%, što je donelo 3,5 mil EUR direktnih budžetskih prihoda.
Lidersku ulogu u promovisanju značaja legalnog poslovanja u Srbiji preuzela je Poreska uprava koja je osnovala Posebnu jedinicu za kontrolu legalnosti softvera, a svoj doprinos za postizanje ovakvog rezultata dale su i neke od najznačajnijih IT kompanija koje posluju u našoj zemlji.
O tome šta su uzroci široko rasprostranjene piraterije u Srbiji, šta je urađeno da se negativan trend smanji i kakve će koristi Srbija imati od smanjenja stope nelegalnog softvera, za čitaoce "eKapije" govori Laurent Signoret, načelnik sektora za borbu protiv piraterije za centralnu i istočnu Evropu u kompaniji "Microsoft".
eKapija: Šta popravljanje rejtinga u smanjenju stope softverske piraterije znači za Srbiju?
- Smanjivanje stope piraterije je pozitivan signal za strane investitore da je Srbija atraktivna destinacija i da je Vlada Srbije proaktivno orijentisana. Srbija se nalazi u sred procesa pridruživanja Evropskoj uniji i Svetskoj trgovinskoj organizaciji, gde je puno poštovanje i zaštita prava intelektualne svojine jedan od važnih preduslova. Tako da možemo reći da je smanjenje stope piraterije u skladu sa ovim procesima.
Stopa piraterije je istovremeno i indikator zrelosti tržišta neke zemlje. Ovo nije značajno samo za velike kompanije i investicije koje bi doneli, već ima pozitivne efekte na lokalnu ekonomiju, razvoj IT industrije, start up biznis.. Očekujemo da će izvoz softvera iz Srbije rasti, da će rasti promet u IT industriji, kao i da će ostali pokazatelji imati pozitivan trend.
eKapija: Kakav je to rezultat kada se uporedi sa zemljama u regionu?
- Srbija je imala najveće smanjenje u regionu, dva procenta, dok su Hrvatska, Bugarska i Slovenija smanjile stopu za 1%. Sve ostale zemlje unutar regiona centralne i istočne Evrope ostale su na istom nivou. Sa druge strane, s obzirom da je Srbija imala stagnaciju u protekle 3 godine, ovo suštinski znači da hvatamo korak sa pozitivnim trendom unutar regiona.
Hrvatska ima stopu nelegalnih softvera 63%, Slovenija 47%, tako da Srbija treba da zadrži fokus na zaštiti prava intelektualne svojine do bi dostigla prosek koji važi za region.
eKapija: Kakva su očekivanja za naredni period?
- Očekujemo da se pozitivan trend u ovoj oblasti nastavi, što znači da imamo smanjenje stope piraterije za 2-3% svake godine. Naša aspiracija je da u trogodišnjem periodu smanjimo stopu za 10%, jer bi to značilo značajan pomak i donelo brojne i vidljive pozitivne promene.
eKapija: Šta vidite kao najveći problem široko raširene piraterije u Srbiji, koji su osnovni uzroci takvog stanja?
- Postoje tri osnovna uzroka piraterije: piraterija u distributivnom kanalu, piraterija u potrošačkom segmentu, koja predstavlja suštinski istu vrstu problema kao i filmska ili muzička piraterija i sa sve širom upotrebom Interneta ima sve veći opseg i piraterija u biznis sektoru gde softver predstavlja alatku za produktivnost koja bi trebalo da bude tretirana kao bilo koja druga imovina.
- U ovom trenutku, izdvajanja za softver zauzimaju manje od 10% IT potrošnje, što znači nesrazmerno mali deo ukupnog troška IT infrastrukture. Važno je razumeti da ulaganje u softver nije trošak, već investicija koja se vraća i koja pomaže firmama da povećaju svoju produktivnost i unaprede poslovanje. Tako da, pored zakonskih okvira koji se moraju poštovati, postoje i poslovni "razlozi za" investiciju u odgovarajuće softverske programe.
eKapija: Koliki je ukupan godišnji gubitak u javnim prihodima Srbije zbog piraterije softvera?
- Istraživanja pokazuju da smanjenje stope nelegalnih softvera za 10% znači 29 mil USD više od poreza u državnom budžetu. Ova sredstva se uključuju u javnu potrošnju i podstiču ekonomiju zemlje.
Tokom 2011, Srbija je imala 4,7 mil USD povećanje PDV-a od prodaje softvera, a prvi kvartal 2012. govori da se ovaj progres nastavlja. Ostali indikatori rasta su takođe pozitivni, tako da je realno očekivati nastavak u pozitivnom pravcu.
eKapija: Legalizacija softvera ne znači samo poštovanje autorskih prava, već podrazumeva i otvaranje novih radnih mesta. Koliko novih radnih mesta znači smanjenje softverske piraterije za 2%?
- Bez obzira na krizu, IT industrija u Srbiji je aktivna i rezultira povećanjem zaposlenosti. Procena je da smanjenje stope nelegalnog softvera prati otvaranje 12.000 novih radnih mesta. I to ne bilo kakvih radnih mesta, već zaposlenja za visoko školovane kadrove, na poslovima koji su dobro plaćeni, koji će mlade talente zadržati u zemlji…
- Ovo smanjenje od 2% za rezultat ima povećanje od 3% u ukupnom broju zaposlenih u IT sektoru. Pored toga, rast prodaje softvera je 1, 5%, rast IT usluga 1,7%, povećanje prometa u IT industriji u 2012. je 30 mil USD.....
- Ukratko, razvoj IT industrije ima višestruki efekat - to je motor ekonomskog rasta svake progresivno orijentisane zemlje. Kao jedna od najvećih IT kompanija u Srbiji, smatramo da je naš zadatak da uzmemo učešće i na svaki način doprinesemo razvoju IT industrije u Srbiji. Kontinuirano radimo na razvijanju naše partnerske mreže, koja obuhvata 900 domaćih IT kompanija. Danas, učešće naše partnerske mreže čini gotovo 50% ukupne IT industrije Srbije i to u kategorijama broja zaposlenih, poslovnog prihoda, dodate vrednosti i ukupnog kapitala.
eKapija: Šta je to što "Microsoft" radi kako bi smanjio stopu piraterije u Srbiji i koje mere će dovesti do daljeg smanjenja?
- Prvo, mi vršimo kontinuiranu kontrolu prodajnog kanala, koja ima za cilj da minimalizuje ovaj izvor piraterije. Važno je da kupac, kada se obrati firmi- prodavcu ili ode u prodavnicu da kupi računar, dobije odgovarajuće i relevantne informacije i bude upoznat sa potencijalnim rizicima nelegalnog softvera i prednostima originala ... Značajno investiramo i u edukaciju i sarađujemo sa našim partnerima, kako bi u potpunosti ispratili ovaj proces. Drugo, trudimo se da softver učinimo dostupnim studentima i preduzetnicima, da ih podstaknemo i podržimo da koriste originalni softver za svoj rad. Postoji dosta programa, kao što su live@Edu, Biz Spark itd, koji su okrenuti ovim ciljnim grupama. I treće, sarađujemo sa državom, nastojeći da budemo relevantan i stabilan partner, sa zajedničkim ciljem da obezbedimo napredak u zaštiti prava intelektualne svojine i razvoju IT industrije, jer je to relevantan deo budućeg ekonomskog razvoja Srbije.
eKapija: Kakva je uloga Vlade Srbije i koliko vam država pomaže u borbi protiv piraterije? Sa kojim državnim institucijama sarađujete i kako ste zadovoljni tom saradnjom?
Piraterija nije "Microsoft" pitanje, to je pitanje društva, pitanje zemlje i njene ekonomije. Ona se reflektuje na mnogo industrija, ne samo softversku ...
Rezultat koji je postignut u 2011. godini je dobar korak napred i posledica je fokusa Vlade Republike Srbije na oblast zaštite intelektualne svojine. Pri tome, ključnu ulogu ima Poreska uprava, koja je preuzela liderstvo u promovisanju značaja legalnog poslovanja i osnovala Posebnu jedinicu za kontrolu legalnosti softvera. Ova jednica je aktivna poslednjih godinu i po dana i rezultat u smanjenju stope piraterije, koji je postignut, u najvećoj meri je posledica njihovih napora.
Više državnih isntitucija je uključeno u regulisanje ove oblasti, i veoma je važno da svi koji su u procesu imaju zajednički fokus i cilj. U ovom trenutku, verujemo da je prioritet jače sprovođenje zakona koji regulišu oblast zaštite intelektualne svojine. Već je primetan pomak u značaju koji zaštita intelektualne svojine trenutno ima na agendi Vlade, kao i da je kreiran određeni nivo svesti, i to ne samo u javnom i poslovnom sektoru, nego i među potrošačima.
eKapija: Istraživanje "Microsofta"(Misteriozni Shopper) u Srbiji je pokazalo da su kompanije koje prodaju IT hardver i softver jedan od izvora piraterije. Kako komentarišete tu činjenicu?
- Mi radimo istraživanje pod nazivom "tajni kupac" kao stalnu aktivnost. Ovo je jedan od načina na koji kontrolišemo naš prodajni kanal i kojim se suprotstavimo takvom izvoru piraterije. Cilj nam je da zaštitimo naše potrošače, obezbedimo im relevantne informacije o prednostima originalnog softvera i potencijalnim rizicim piratske verzije.
eKapija: Koje su prednosti korišćenja legalnog softvera, kako biste objasnili građanima u Srbiji zašto da kupe original programe?
- U potrošačkom segmentu, razvili smo studiju koja pokazuje da neoriginalni softver donosi 30-40% više virusa, spamova i sl. Dakle, prvi razlog za potrošača je sigurnost - možete izgubiti podatke, broj kreditne kartice, to je glavna pretnja. Drugi razlog je kvalitet, koji je garantovan od strane "Microsoft"-a i uvek na najvišem mogućem nivou. I treći razlog je odnos sa "Microsoftom", u smislu update-a programa, update-a antivirusnih zaštita. Potrošači su potpuno nezaštićeni ukoliko rukuju softverom koji nije original i treba da se rukovode ovim ciljem.
I.B.