Đorđe Vučinić, direktor "Securitas Services" - Dajte nam bilo kakav zakon

Đorđe Vučinić (Foto: ekapija.com)

Dok se Britanci uveliko pripremaju da deo policijskog posla zbog uštede u budžetu povere privatnom sektoru bezbednosti, Srbija i dalje nema ni zakon koji bi regulisao ovu oblast. Predlog Zakona o privatnom obezbeđenju, zajedno sa još nekoliko desetina predloga, povučen je pre desetak dana iz skupštinske procedure.

Naša zemlja nema ni precizne informacije o broju zaposlenih u ovom sektoru, a prema izjavama iz Vlade sa početka godine, spekuliše se da je u pitanju između 25.000 i 60.000 ljudi. U isto vreme, u posedu kuća koje se bave privatnim obezbeđenjem je, kako je objavljeno, oko 47.000 komada oružja (isti izvor kaže da MUP ima oko 53.000).

Neuređenost ove veoma osetljive oblasti ostavlja dosta prostora za zloupotrebe, prekoračenja ovlašćenja, i rad neregistrovanih organizacija i pojedinaca koji ruše ugled cele profesije.

Koje važne državne objekte u Srbiji privatno obezbeđenje sme, a koje ne sme da čuva, u kojim slučajevima je dozvoljeno nošenje oružja, zašto dolazi do prekoračenja ovlašenja, i zbog čega nam je zakon o privatnom obezbeđenju preko potreban, "eKapija" je pitala direktora beogradske kompanije "Securitas Services" Đorđa Vučinića.

Ova kuća specijalizovana je za pružanje usluga iz oblasti fizičkog obezbeđenja, tehničkih sistema zaštite, transporta novca i dragocenosti, bezbednosti i zdravlja na radu, recepcijskih usluga, alarm-monitoringa i mobilnog obezbeđenja. Deo je porodice "Securitas" koja posluje u 51 državi sa 300.000 zaposlenih.

eKapija: Koje javne objekte u Srbiji može da obezbeđuje isključivo država?

- Obezbeđenje strateški važnih objekata još uvek je u isključivoj nadležnosti države, i to je precizirano i u predlogu Zakona o privatnom obezbeđenju. To su vladini objekti, zatvori, termo i hidro elektrane...

Takođe, u isključivoj nadležnosti države su i aerodromi, dok je u svetu to drugačije rešeno. Recimo, "Securitas" obezbeđuje aerodorme u Turskoj, Švedskoj, Mađarskoj...

Što se tiče državnih objekata koji nisu od strateškog značaja, tu se već odavno angažuju, ne u svim naravno, ali u velikom broju slučajeva, neke od postojećih kompanija koje pružaju ove vrste usluga na teritoriji Srbije.

eKapija: Da li je u Srbiji moguće angažovanje privatnog obezbeđenja na železničkim stanicama, u lukama, kao i u drugim važnim saobraćajnim objektima? Šta je sa ambasadama?

- U Srbiji je moguće angažovanje privatnog obezbeđenja u lukama, na železničkim stanicama... Na primer, "Securitas" pruža usluge obezbeđenja u "Luci Beograd".

Kada je reč o ambasadama, diplomatskim predstavništvima, diplomatskim klubovima i rezidencijama, "Securitas" je još od 2003. godine angažovan na obezbeđenju švedske Ambasade, a kasnije i ambasada Slovačke, Češke, Austrije, Švajcarske, Holandije, Nemačke…

eKapija: Kakva je situacija sa privatnim obezbeđenjem javnih objekata u drugim zemljama?

- Na ovo pitanje najbolje ću odgovoriti primerom. Kompanija "Securitas" je angažovana, ili je ranije bila angažovana, na poslovima obezbeđenja u Ministravu unutrašnjih poslova u Austriji, u Turskoj smo obezbeđivali objekte NATO-a, kazneno-popravne domove, u Češkoj centralnu vojnu bolnicu, zatvor... U toj zemlji smo sarađivali sa policijom, u smislu podrške i izveštaja, rada mobilnih timova.

Takođe, smo obezbeđivali i neka od nuklearnih postrojenja u Belgiji, Finskoj, Francuskoj, Nemačkoj.... To je samo jedan deo poslova koje kompanija "Securitas" obavlja za institucije od državnog značaja.

U Britaniji, na primer, državne vlasti su već u pripremama da se deo policijskog posla prebaci na privatni sektor bezbednosti, radi ušteda u budžetu. Time pokazuju da ih smatraju važnim i nadasve stručnim, tako da mogu da odgovore svim izazovima, kao što to radi i državni sektor.

Iskreno se nadamo da će se stvari promeniti i u Srbiji, nakon usvajanja Zakona o privatnom obezbeđenju.

eKapija: Kakvo je Vaše mišljenje o predlogu zakona o privatnom obezbeđenju, koji je pre nekoliko dana povučen iz skupštinske procedure? Da li ste bili zadovoljni tim predlogom?

- Radna grupa koja je bila angažovana na kreiranju ovog zakona, uložila je sve napore da se zakonom pokriju sva ključna mesta i da bude koliko god je moguće sveobuhvatan. Upravo zbog toga su se u ovu grupu uključili ljudi iz različitih struka, kako iz MUP-a Republike Srbije, privatnog sektora bezbednosti, Fakulteta za bezbednost, osiguravajućih kuća i dr. Iskreno se nadamo, da smo uspeli da odgovorimo zahtevima branše, ali sve će se naravno videti kada zakon bude usvojen i stupi na snagu. Pa i ukoliko bude mana, to će se otkloniti nekim izmenama i dopunama zakona.

eKapija: Zbog čega je donošenje zakona o privatnom obezbeđenju toliko važno? Kakva su vaša očekivanja, šta će on doneti?

- Od kada je 1993. godine Narodna skupština Srbije ukinula jedan set zakona, uključujući i Zakon o DSZ, sektor privatne bezbednosti nije pravno regulisan u Srbiji. Od tada, poslednjih 19 godina, ova branša koristi to jest primenjuje oko 10 zakona i podzakonskih rešenja koja delimično regulišu pojedine aspekte poslovanja ovih firmi. Na tim zakonima funkcioniše čitava industrija privatne bezbednosti.

Hoću da kažem da je sa ukidanjem Zakona o DSZ, nastala pravna praznina s obzirom na to da je do 1993. godine ovo bio jedini Zakon koji je regulisao položaj ovog specifičnog aktera u sektoru bezbednosti. Uzimajući u obzir ovu činjenicu mogu slobodno da kažem da nam je u sektoru privatne bezbednosti u ovom momentu potreban bilo kakav zakon u odnosu na "nikakav". A što se mojih očekivanja tiče, mislim da će se donekle na trzištu iskristalisati ko i na koji način će moći da obavlja delatnost privatnog obezbeđenja, naravno sa ispunjavanjem uslova koje zakon nalaže.

Po mom mišljenju do prekoračenja ovlašćenja dolazi upravo zbog pravne neuređenosti u privatnom sektoru bezbednosti. Prekoračenja ovlašćenja su relativno česta i gruba i dolaze uglavnom od strane neregistrovanih organizacija i fizičkih lica, od kojih je zapažen broj dobio negativan publicitet u javnosti na veliku štetu ugledu onih privrednih društava i preduzetnika koji poslove privatnog obezbeđenja obavljaju profesionalno.

eKapija: Vlada Srbije objavila je početkom godine da, iako ne postoje precizni podaci, sektor privatnog obezbeđenja u našoj zemlji poseduje oko 47.000 komada oružja. Kada je nošenje oružja dozvoljeno?

- Ako govorimo o fizičkoj zaštiti, službenicima privatnog obezbeđenja je dozvoljno nošenje oružja samo unutar ili u krugu objekta koji je predmet zaštite, naravno u skladu sa Zakonom o oružju i municiji. U posebnim slučajevima, oni mogu nositi oružje i van štićenog prostora - kada se vrši obezbeđenje transporta i prenosa novca i vrednosnih pošiljki, prilikom fizičke zaštite lica (uz saglasnost MUP-a), i tokom intervencije u timu za intervenciju.

Svi zaposleni, koji nose oružje kod sebe, moraju imati nalog za nošenje istog, i na zahtev ovlašćenog lica MUP-a i oružje i nalog moraju dati na uvid.

eKapija: Sme li privatno obezbeđenje da ima dresirane pse, i kada?

- U Srbiji se, u poslovima privatnog obezbeđenja, jako malo koriste dresirani psi, mada ni ova kategorija obezbeđenja nije isključena iz zakona. Oni se mogu koristiti za obezbeđenje objekata, sprečavanje otpora ili odbijanje napada na službenika obezbeđenja i druga lica unutar štićenog objekta. Službeni psi mogu se koristiti jedino ako su dresirani za vršenje određenih radnji i ako ih vode obučeni službenici obezbeđenja – vodiči pasa.

Milica Stevuljević