Karim Rašid, dizajner - Trošimo manje, ali bolje

(Karim Rašid)

Verujem u planetu bez granica. Lokacija ne treba ništa da znači. Građanin sam sveta bez granica, bez predrasuda ili klasnih i rasnih razlika, kaže dizajner Karim Rašid o globalnom selu koje ga inspiriše i o kojem će govoriti na predavanju 23. novembra u dvorani Doma sindikata u Beogradu.

Susret sa beogradskom publikom i razgovor o temi "Dizajn novog globalizma" biće još jedna prilika da ukaže na značaj svog zanimanja u svakodnevnom životu ljudi. Sanjajući da oblikuje sve predmete koji ga okružuju u fizičkom i virtuelnom svetu, Rašid je dosad osmislio oko 3.000 proizvoda uključujući nameštaj, ambalažu, garderobu, bočice parfema, enterijer restorana i hotela. Dobitnik više od 300 priznanja zagovara jednostavan stil i veruje da je svrha dizajna da poboljša život i bude od koristi. Kaže da današnji ljudi treba da žive moderno, odnosno da se oslobode antikviteta, kiča, rituala i starina.

Predavanje u Beogradu jedno je od brojnih koja ga očekuju do kraja godine i koja ga vode sa jednog kraja sveta na drugi. U različitim kulturama primećuje istu, univerzalnu potrebu – potrebu za lepotom. Zato i u ovom razgovoru pred dolazak u Beograd naglašava koliko je za njega važno što putuje, nalazi inspiraciju na različitim mestima i oseća da je građanin sveta.

– Moje mišljenje se oslanja na priču o Vavilonskoj kuli: nekada smo svi govorili jednim jezikom. Mislim da ćemo opet koristiti jedan jezik samo je taj zajednički, globalni jezik binarni, sastavljen od jedinica i nula.

Na aktuelnoj izložbi u Muzeju savremene umetnosti u Zagrebu vaši radovi su izloženi pored umetničkih dela i kustosi tvrde da će biti teško razlikovati jedne od drugih. Šta to govori o dizajnu a šta o umetnosti?

Kao prvo, ja sam shvatio da dizajn nije umetnost i da umetnost nije dizajn. Umetnost je sebična, a dizajn mora da bude društvena delatnost. Međutim, kada stvaram "umetničko delo" to samo znači da je taj konkretan dizajn manje funkcionalan a više provokativan. Onda preispitujem preterane težnje našeg trgovačkog društva ka korisnim stvarima. Mislim da moj najbolji dizajn funkcioniše kao apstraktna skulptura i funkcionalni objekt. Moji radovi su korisne skulpture – na primer, 2005. sam osmislio usisivač koji je ujedno stajao i kao vaza na polici u dnevnoj sobi.

Poznati ste po minimalizmu koji je ocenjen kao sterilan. Kako odgovarate na te kritike?

Slažem se da su modernizam i minimalizam sterilni, a možda bih čak i dodao i – surovi za život. Ali, udaljavamo se od veoma hladnog minimalizma. Moj rad je senzualni minimalizam jer je human, povezan sa ljudima.

Vaš rad je human, a šta je inače uloga savremenog dizajna?

Mnoge stvari su zastarele i potreban im je novi život. Uzmimo na primer klima-uređaje. Puni su prljavštine, prašine i bakterija jer ih je nemoguće očistiti. Dakle, dizajn i tehnologija moraju da rešavaju probleme. Mnogo stvari treba ponovo osmisliti.

Šta biste vi ponovo osmislili?

Električni automobil i sve stvari koje koriste stariji ljudi jer je njih dizajn sasvim zapostavio.

Zašto kritikujete dizajn jako popularnih digitalnih uređaja?

Takvi predmeti su izgubili karakter i značenje.

Posebno ste bili kivni na "ajfon". Kako ocenjujete "ajfon 5"?

Ne postoji ništa novo u vezi sa dizajnom "ajfona 5". To što je ekran veći ne znači da je to novi dizajn ili da pruža veću funkcionalnost. Ali sviđa mi se "Soni Eriksonova" "ikspirija" i mislim da se stvari u ovoj oblasti polako pokreću.

A šta vas pokreće?

Svako mesto na koje otputujem, od kairskih kafića sa nargilama i jakom arapskom kafom preko Barselone, čiji način života obožavam, do najsavremenijeg hotela u Seulu. Možete da me nađete kako crtam hotel u starom delu Sankt Peterburga a onda kako radim na cipelama u maloj fabrici u jednom selu u Kini. Vidim lepotu i u getu jer svuda primećujem ljudske potrebe i uviđam nove mogućnosti.

U svemu vidite mogućnosti i sanjate da oblikujete predmete oko sebe. A šta svaki čovek iz bilo kojeg mesta koje ste nabrojali može sam da uradi, bez pomoći dizajnera, da bi njegov svet bio lepši?

Smatram da bi stvarno trebalo da volimo stvari koje nas okružuju i da brinemo o njima. Ako nešto unesete u svoj dom, neka to ima značenje. Imajte malo ali kvalitetno bez obzira na to da li je reč o garderobi, nameštaju ili tehnologiji. Trošimo manje, ali bolje.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 17.11.2012.)