Olga Momčilović, naučnica - Traži recept za dugovečnost
(Olga Momčilović)
Ako za koju godinu ili deceniju, ne budemo brinuli zbog mogućnosti da li ćemo dobiti Parkinsonovu bolest u starosti, jer će postojati lek, jedan od "krivaca" za to može da bude baš srpska naučnica Olga Momčilović, koja u Institutu "Bak" kod San Franciska, posvećenom istraživanjima o produžetku ljudskog veka, radi upravo na tim istraživanjima.
- U potrazi za laboratorijom tokom doktorskih studija na Univerzitetu u Pitsburgu, čula sam za tzv. fluorescentnog majmuna - prvog transgenog majmuna na svetu koji ima gen za zeleni fluorescentni protein GFP. Odmah sam zamislila kako on svetli zeleno pod posebnim svetlom i zato sam otišla u laboratoriju u San Francisku. Razuverila sam se, naravno, ali su me privukle neke druge stvari - priča Olga Momčilović.
To su bila istraživanja na embrionalnim matičnim ćelijama, tako da je tu ostala narednih šest godina. Institut "Bak" posvećen je istraživanjima koja bi produžila ljudski vek i učinila ga kvalitetnijim, a laboratorija u kojoj radi naša naučnica bavi se Parkinsonovom bolešću.
- Dva su glavna smera istraživanja. Jedan je da se razvije ćelijska terapija za ovu bolest. Pošto određena vrsta neurona, takozvani dopaminergički neuroni, umiru u srednjem mozgu, ideja je da se procesom diferencijacije od matičnih ćelija naprave ti neuroni i da se koriste za transplantaciju kod pacijenata - pbjašnjava Momčilovićeva i dodaje da je drugi smer razumevanje same bolesti odnosno šta izaziva smrt tih dopaminergičkih neurona.
Kako kaže, mnogi rezultati koje dobijaju u laboratoriji na početku su neobjašnjivi i često ne ono što su predvideli.
- To nauku i čini interesantnom. Najuzbudljivije i najproduktivnije je ono istraživanje koje zaista pomera granice i otkriva nove mogućnosti - kaže ova
naučnica.
Obrazovanje koje je dobila na Biološkom fakultetu u Beogradu je, kaže, fantastično u pogledu detalja, dubine i kvaliteta, ali je biologija eksperimentalna nauka za koju su potrebna velika ulaganja, za šta se nije imalo para u vreme kada je ona završavala studije.
- I da su bili idealni uslovi, mislim da bih otišla u inostranstvo na neko vreme. Mislim da treba da učimo od drugih i da ono što valja prenesemo i primenimo kod nas - navodi naša naučnica.
Jedini naučnik u Institutu "Bak" iz Srbije, pa čak i sa prostora bivše Jugoslavije, Olga Momčilović kaže da, na žalost, nije imala priliku da sarađuje sa našim istraživačima, iako bi to veoma volela.
Ulaganja i dostupnost
- Jedina razlika između naučnika u Srbiji i Americi je u ulaganjima i dostupnosti reagenasa. U našoj zemlji, čak i uz odgovarajuća novčana sredstva, teško je nabaviti odgovarajuće reagense u doglednom vremenskom periodu. Prosto je mreža predstavnika kompanija lošija i sve mnogo duže traje. Nije u pitanju samo novac, već i podrška naučnicima, a naučnici jednako naporno i vredno rade i ovde i tamo - navodi Olga Momčilović.
(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Blic" od 28.2.2013.)