Danijela Jankov Buzurović, TV voditeljka - X-Man anđeo

Danijela Jankov-Buzurović (Foto: mozzart sport)

Popularno TV lice nam je ispričalo kako je s kolegom Ivanom Ivanovićem u Njujorku prošla obuku za akcione heroje, kao i o treniranju gimnastike i navijanju za Partizan uz oca i supruga zvezdaše

"Haj’mo na kaficu posle emisije", rekla nam je Danijela Jankov Buzurović. S budućom mamom (prinovu očekuje početkom oktobra), našli smo se u zgradi TV Prva. U prolazu pored info-pulta, za šankom u televizijskom kafeu dobija male ceduljice, porukice supruga Stefana... Pravimo se da ništa ne primećujemo i razgovor započinjemo pitanjem o X-Man obuci koju je u Njujorku na nosaču aviona prošla s kolegom Ivanom Ivanovićem.

– Potpuno neverovatno iskustvo, leteli smo pomoću vazdušnih topova, osetili kako je u stvari leteti – počinje priču Danijela.

Odakle vas dvoje tamo?

– Uz promociju filma pozvali su po dve poznate ličnosti iz nekoliko zemalja. U našoj grupi su bili Italijani, Španci... Super smo se zabavili. Pogotovo je bilo interesantno videti Ivana kako leti... Smešno, gledaš kolegu kako maše rukicama i nogicama... Obučavali su nas svim veštinama akcionih heroja.

Jeste li znali unapred šta vas čeka?

– Uglavnom da. Poneli smo patike, trenerke i pod punom ratnom opremom iščekivali šta sve treba da radimo... Od toga mi je bio interesantniji samo sâm nosač aviona na kom smo se nalazili. Upravo s takvog su avioni koji su bacali bombe na Srbiju 1999. poletali i sletali... I dalje mi je neverovatno da avion može da sleti na svega 200 metara i zaustavi se.

Kako je izgledala simulacija letenja?

– Kako sam shvatila, reč je o postupku koji se koristi u filmovima. Vazduh ide odozdo iz, kako oni to zovu, vazdušnog tunela, mada bih ja to pre nazvala vazdušni top. Obukli smo specijalno odelo, zapušili su nam uši jer od tog zvuka može da dođe do oštećenja sluha, a dva stručnjaka su nas "nameštala" na vazdušnu struju. Odmalena sam želela da osetim kako je to leteti i želja mi se ispunila.

Ko je ima veću frku – Ivan ili vi?

– Nije nas bilo strah, oboje smo jedva čekali da to probamo. Potom su nas hvatali, okretali za 180 stepeni, a onda vraćali u prvobitni položaj...

Šta je bio sledeći korak u obuci?

– Obukli smo odelo koje je meni najviše delovalo kao metalno, a od kog je tačno materijala bilo ne znam, i potom su kroz nas puštali struju visoke frekvencije. Za to su koristili Teslin izum, njegov transformator. Neverovatno, uperite prst i struja kao munja ulazi u njega, a u stvari nam se ništa nije dešavalo u telu, jer smo bili potpuno zaštićeni tim odelom.

Jeste li se hvalili Teslom pred Amerikancima i kolegama iz Italije i Španije?

– Jesmo, ali Amerikance to uopšte ne interesuje, kažu – odlično, i nastavljaju da rade svoj posao. Uopšte ih i ne interesuje odakle je Nikola Tesla, a mislim da čovek koji radi na tom aparatu i ne zna ko je naš naučnik.

Da li se Ivanu poremetila frizura od visokog napona?

– Nije, a-ha-ha. Baš tu smo snimali simpatičan skeč za njegovu emisiju u kome je on bio superheroj i baš je bilo smešno.

I borilačke veštine su bile deo obuke?

– Više je to bilo skakanje najviše nalik onom kakvo rade skejteri sa rampi. Otprilike, kao kada bi vas u filmu neko udario, pa kako da se dočekate, simulirate udarac, skok, pad... Nije baš da smo mnogo naučili, ali – učestvovali smo.

Šta je od svega ipak bilo najsmešnije?

– Letenje. Odmah pored mesta gde smo mahali rukama i nogama je okean. Imala sam utisak da ću, ako se sve otme kontroli, odleteti pravo u vodu!

Da li se taj vazduh, pritisak podešavao po kilaži?

– Da, Ivan je malo teže poleteo, a-ha-ha... A ja sam više odletela.

Bila je to poseta Njujorku baš u sportskom duhu… Bavite li se i u Beogradu, ne baš letenjem, ali nekim manje neobičnim sportskim aktivnostima?

– Ja sam inače mnogo smotana. Nemam šta da krijem, svi moji prijatelji i rodbina to znaju. Nisam smotana samo za skijanje. Tata je voleo da skija, a ja sam savladala za dva dana i odmah išla na sve staze. Sve što treba da se radi nogama i do kukova, tu se snalazim. S gornjim delom tela sam katastrofa. Takva sam i kad je ples u pitanju.

Kada ste počeli da skijate?

– U petom osnovne. Malo sam zakasnila, ali sam sve to kasnije nadoknadila. Pre toga sam se dugo bavila prvo gimnastikom, potom ritmičkom gimnastikom i na kraju modernim baletom.

(Foto: mozzart sport)

Kako ste se za to odlučili?

– Porodični prijatelj je rekao mojim roditeljima da bi trebalo da me daju na neki sport, pitao me čime bih volela da se bavim i, ni sama ne znam kako, rekla sam – ritmička gimnastika. Verovatno sam nedugo pre toga negde čula za to. Imala sam šest godina i nisam ni znala šta je ritmička gimnastika, ali sami treninzi su mi bili interesantni i svidela mi se ta obaveza odlazaka na trening. Živeli smo tada na Karaburmi, a treninzi su mi bili blizu zgrade u nekom centru za decu.

Koliko dugo ste trenirali?

– Posle tri godine mi je to dosadilo i, iako sam Partizanovac, otišla sam u Crvenu zvezdu da treniram gimnastiku.

Kako u Zvezdu?

– Tata, zvezdaš, hteo je da me privoli na svoju stranu, ali nije uspeo.

Ostali ste u suprotnom taboru od očevog?

– Majka navija za Partizan, ali nije ona uticala na moj navijački izbor. Dogodilo se to tatinom krivicom.

Mnogo je navaljivao da navijate za Zvezdu?

– Tata me je odveo na hokejašku utakmicu Crvena zvezda – Partizan, na kojoj se desila nezgoda. Slučajno je Zvezdin igrač posekao Partizanovog i krv je liptala na sve strane. Tako sam ja, tada dete, shvatila da je Zvezdin igrač loš, a Partizanov dobar. Odatle moje opredeljenje za Partizan, pored maminog uticaja koji je, priznaću, bio jak. Tata je potom godinama bezuspešno pokušavao da mi promeni navijačke boje. Jedan od tih pokušaja bio je i to što me u Zvezdu upisao na gimnastiku. Regularno sam trenirala, ali klub za koji navijam nisam menjala...

Da li zbog toga niste nastavili profesionalno da se bavite gimnastikom, da ne biste bili Zvezdin takmičar?

– Nikada nisam imala ambiciju da budem profesionalni sportista. Time sam se bavila da bih dobila ženstvenost, gracioznost. Divila sam se kako sportistkinje imaju lepo držanje. Da sam bila baš nešto posebno talentovana, to bi bilo prepoznato i sigurno bih nastavila s treninzima, ali očigledno nisam. Prešla sam na moderni balet i tu sam se našla, trenirala još dve godine i stala s aktivnim sportskim životom uz još jedan mali pokušaj treniranja umetničkog plivanja?

Kako nađoste baš umetničko plivanje?

– To je već bio srednjoškolski hir. Sa tri drugarice sam otišla na Banjicu. Ko počinje nešto da trenira u srednjoj školi? Niko! Eto, nas četiri jesmo. Verovatno nas je ona žena koja nas je trenirala čudno gledala, ali eto – probale smo da nadoknadimo propušteno.

Da li je još neko bio u grupi ili samo vas četiri?

– Bilo je, naravno, još devojaka, ali one su verovatno već godinama to trenirale, a nas četiri smo se davile u bazenu. Ali smo išle da bismo se posle toga hvalile na moru kako znamo da pravimo piruete u vodi. Posle dva meseca to slavno treniranje je stalo.

Koristite li i dalje to iskustvo pri svakom odlasku na more?

– Postoje neki pokušaji, ali svi mi se smeju. Ima tu neka nogica nagore i to je sve što znam. Ali uvek to na moru provežbam, bar jednom, a-ha-ha.

Da li vas je otac pri pokušajima navijačkog prevaspitavanja vodio i na utakmice?

– Retko, nisam je bila "ti si ćero tatin sin". Tatin sin je bila moja mlađa sestra koja takođe navija za Partizan.

Po čemu pamtite odrastanje na beogradskoj Karaburmi?

– Živeli smo tamo do mog trećeg razreda osnovne šole. Ostalo mi je u lepom sećanju. Danas se takvo odrastanje izgubilo. Od kada sam prohodala, igrala sam lastiš i između dve vatre u dvorištu između zgrada. Socijalizacija dece je tada bila izraženija. Biti napolju nam je bio smisao života. Kad nismo bili u vrtiću i kasnije u školi, bili smo napolju. U kuću smo ulazili kad baš ožednimo i ogladnimo.

I koja je bila vaša disciplina na igralištu?

– Između dve vatre, tu sam bila nepobediva. Uvek sam bila brza, nisu mogli da me pogode, a bila sam hrabra da hvatam loptu. Nije bilo šanse da me pogode, umelo je to da traje i satima. Zato, ovako brljava u rukama, nikada nisam bila dobra u gađanju.

A ko su vama i vašim drugaricama bile prve simpatije? Dečaci koji su bili dobri u fudbalu ili ste imali neke druge prioritete?

– Ne, uvek sam volela one koji imaju petice. Nekako sam se uvek divila dečacima koji nešto znaju. Nikada nisam volela mangupe koji se ističu time što su glasni ili bezobrazni.

Da li je neki od tih vaših odlikaša bio i sportista?

– Kako smo se s Karaburme preselili na Voždovac, ja sam upisala XI sportsku gimnaziju.

Ona zapravo nije bila cela sportska?

– Nije, osam odeljenja je bilo, kako smo mi to zvali "normalnih" i četiri sportska. Ja sam, naravno, bila u "normalnom"odeljenju.

(Foto: mozzart sport)

Da li je s vama u školu išao neko od danas profesionalnih sportista?

– Koliko ja znam nije. Nismo se mi ni sa kim od njih družili. Naknadno sam čula da je košarkaš Valadimir Tica bio s nama u školi.

Zar vama, devojčicama, nisu bili nimalo zanimljivi dečaci iz sportskih odeljenja, visoki košarkaši, razbacani vaterpolisti...

– Ne, i u našim odeljenjima su bili lepi momci. Sportisti nisu imali prednost. Oni su bili u međusmeni, jedne nedelje smo ih viđali više, u drugoj manje...

Očekujete dete. Razmišljate li šta bi bilo lepo da vaše dete trenira?

– Moji roditelji nisu imali kada da razmišljaju, sama sam birala tri sporta zaredom, a potom sam više razmišljala o školskim, predmetnim, takmičenjima. A za svoje dete još nisam razmišljala. Samo da ne ide na neke ekstremne sportove, sve druge može.

Buduća mama se plaši ekstremnih sportova?

– Plašim se! Smotana sam i ništa što ugrožava život mi nije interesantno.

Kako ste odabrali posao TV voditeljke?

– Kada sam upisala Pravni fakultet, prijavila sam se i na konkurs na BK televiziji. Lepo mi je išlo paralelno. Shvativši kako se i šta radi u pravu, uvidela sam da bih verovatno u nekoj advokatskoj kancelariji umrla od dosade.

Svadba u maju

Da li su se prijatelji ljutili što ste vi i vaš muž Stefan Buzurović, takođe voditelj, odlučili da se venčate u tajnosti? Ili je to bilo samo tajna za medije?

– Ne, za sve je bila tajna jer da je iko znao, to bi brzo izašlo u javnost.

I za vašu emisiju "Ekskluziv" je bilo tajno?

– Naravno. Napravićemo u maju još jedno venčanje, crkveno, i slavlje, pa svi koji nisu bili pozvani biće tada.

Piše: Biljana Bošnjak Draganović

izvor :