Zoran Žunić, direktor i vlasnik "ABC proizvoda" - Ostvario srpski san

(Zoran Žunić i Igor Jerinić iz "VB Leasing"-a)

Pre dvadest sedam godina počeo da se bavi biznisom, a danas direktor i vlasnik "ABC proizvoda" Zoran Žunić, živi ne američki, već srpski san. Kada je na aukciji u Beogradu za 18,5 miliona dinara kupio fabriku "Prvi partizan - Emo", od sreće je, iz mesta, preskočio prvi red stolica u Sali. Kaže da je za njega taj 7. novembar bio, pitanje života ili smrti.

Vaša životna priča je poput "američkog sna", počeli ste prodajući vizit karte sa sedamnaest godina, a danas ste vlasnik fabrike kotlova i termotehničke opreme. Izvozite, od Albanije do Švedske. U čemu je tajna Vašeg uspeha?

- Kao student radio sam preko omladinske zadruge, a odmah posle završenog fakulteta, sa 24 godine zaposlio se kao trgovački putnik. Prodavao sam vizit karte, štampane obrasce, ambalažu i drugo. Svako jutro ustajao sam sa jasnom željom i ciljem da uspem, da napravim nešto vredno i značajno u životu. Čak i dok sam sedeo i zabavljao se sa društvom, nosio sam mali blok i olovku, i zapisivao svoje obaveze i nove ideje. Tajna mog uspeha leži u upornom radu i vatrenom entuzijazmu. Ukoliko radite samo ono što volite i ono u šta verujete, uspeh će doći sam po sebi.

Vaš motiv, kako ste jednom izjavili nije u novcu. U čemu je?

- Želeo sam da pokažem da je moguće uspeti u Srbiji i napraviti ozbiljnu firmu sopstvenim radom, konkurentnu ne samo domaćim, nego i stranim kompanijama. Verujem da svaki ambiciozni čovek pre nego što visoko skoči, mora uzeti dobar zalet. Motiv mi je da naučim mlade ljude da u Srbiji može da se uspe i poštenim, dugotrajnim, napornim radom.

Bili ste trostruki omladinski prvak Srbije u boksu, da li postoji veza između sporta i privrede?

- Naravno. Do pobede se dolazi dugim pripremama, ogromnim zalaganjem i naporima, i potpunoj posvećenosti cilju. Sport te uči da veruješ u sebe, da poštuješ protivnika, a to je u biznisu konkurencija. Nikada se nisam ljutio na protivnika kada izgubim meč, već na sebe što nisam više trenirao. Radost pobede se ne može meriti ni sa čim ni u spotu ni u biznisu. Zbog toga svi ti napori nisu uzaludni. Kada sam kupio fabriku u Užicu na aukciji mojoj sreći nije bilo kraja. Tada sam shvatio šta znači izreka plakati od sreće.

Kod nas sve radi kratkoročno. Vi ne trčite na 100 metara već maraton. Kakvi su Vaši rezultati?

- Moj maraton je počeo pre 23 godine, od kada sam osnovao firmu, i još uvek traje…Rezultati su odlični, ja sam zadovoljan čovek.

Prvi kod nas ste počeli sa proizvodnjom kotlova sa petogodišnjom garancijom, zašto?

- Znao sam da moram da ponudim nešto drugačije od tadašnje ponude, i to sam i uradio. Ponudio sam kvalitet i petogodišnju garanciju da bih uopšte ušao u igru. Verovao sam u svoj proizvod, radio pošteno, a tako sam učio i svoje ljude.

Zovu Vas čovek koji vraća kredite, kako ste dobili taj nadimak?

- Da. Na žalost, ljudi kod nas često doživljavaju sve što je normalno, čudnim i izuzetkom. Treba nam dosta vremena i rada da vratimo prave kriterijume. Konkretno, ja i moja kompanija ne bismo sve ovo postigli bez podrške finansijskih institucija, i u tome ne vidimo ništa loše. Mi smo preko "VB Leasinga" nabavili kamion, mašinu za obradu metala, a sada i prvi u Srbiji Audi S7. Sve naše obaveze izmirujemo na vreme, a time želimo da damo primer svima sa kojima sarađujemo, da i od njih očekujemo fer partnerski odnos.

Vozili ste "ladu" i živeli u iznajmljenom stanu, a nedavno ste prvi u Srbiji nabavili "audi S7". Da li ste se promenili?

- Jesam, promenio sam se. Umorio sam se pokušavajući da promenim svet oko sebe i dokažem ljudima da samo uz malo truda možemo da živimo mnogo bolje. Naravno, neću prestati to da radim. Predahnuću i nastaviti dalje. Promena ne mora uvek da bude na gore. Bez truda, vizije i finansijske podrške ne bismo danas bili tu gde se nalazimo. Mislim da je takva vrsta promene poželjna.

Koji san niste dosanjali?

- Da zaposlim mlade obrazovane ljude, koji će u budućnosti voditi firmu sa barem stotinu novih zaposlenih. Još uvek verujem u ovaj san.

Čemu učite svoju decu?

- Učim sina da odabere da radi posao koj voli, da bude najbolji, ali i da poraz nije tragičan. Istinski neuspeh je ne pokušati nešto. Takođe ga učim i da bez ljubavi i strasti nema ničega.