Vladan Aksentijević Ajs Nigrutin, reper - Loše sam igrao košarku, ali sam zato zakucavao

Vladan Aksentijevic Ajs Nigrutin (Foto: Mozzart sport)

Retko koja javna ličnost u ovoj maloj zemlji ima takav status kao gost Mozzart sporta. Ajzak je roman za sebe, momak s oboda prestonice koji iz upravo te prigradske perspektive savršeno vidi "svet oko nas", neopterećen ni selom ni gradom. A onda sve to pretoči u uglavnom opscenu, ali više nego realnu i istinitu liriku.

Poznati i priznati beogradski hip-hoper Vladan Aksentijević, mnogo poznatiji kao Ajs Nigrutin ili Čavo ledeni, Ajzaklija-Stomaklija, Svež Nigrutin, Freš Nigrutin i Has MS, simpatije svekolike muzičke javnosti pobrao je prvo zbog provokativnih tekstova pesama koje piše, a potom i zbog nesvakidašnjeg scenskog nastupa tokom kojeg je u stanju da napravi više grimasa čak i od, u toj oblasti, neprikosnovenog holivudskog stara Džima Kerija. Da je rođeni šoumen, ovaj košarkaški visoki momak iz beogradskog naselja Kotež dokazao je pre pet godina učešćem u rijaliti – šouu VIP Veliki brat, kada na opšte razočaranje velikog broja fanova nije odneo pobedu.

Medijska popularnost koju uživa, oplemenjena ljubavlju koju gaji prema sportu, kandidovali su ga sredinom prošlog meseca da zajedno s koleginicom Gocom Tržan bude promoter sedmog uzastopnog MOZZART Fjučersa 2013 koji se od 8. do 16. juna održao na terenima S. C. Olimp na Zvezdari.

Praveći se da nismo upoznati s njegovim sportskim veštinama i afinitetima, upitali smo ga otkud to da baš on bude zaštitni znak MOZZART Fjučersa...

– Iz jednostavnog razloga što učestvujem na svim velikim turnirima, tako da nisam mogao sebi da dozvolim luksuz i da ne propratim ovu MOZZARTOVU akciju. Ipak, moram da priznam kako sam sve do ovog nadmetanja mladih i perspektivnih tenisera mislio kako znam nešto o belom sportu. Naime, na uvodnoj konferenciji za medije prozivao sam moju suparnicu Gocu Tržan, ali ona mi je pred odigravanje finalnog meča objasnila kako se igra tenis – u svom stilu je Vladan Akesentijević, alijas Ajs Nigrutin, započeo intervju za MOZZART Sport.

Po čemu pamtiš dane odrastanja "sa one strane" Dunava?

– Moje detinjstvo su obeležili dani koje pamtim po pecanju, jer živim na ušću dva kanala u neposrednoj blizini Krnjače. U tim kanalima punim žabokrečine sam plivao, posle čega sam se pentrao po raznoraznom drveću, kao što su dženarika, višnja i meni omiljena trešnja. Đuskali smo klikere "na rupu" i "na troku", trkali se autićima "1,2,3", što smo mi zvali reli, bili smo nindže ili samuraji. Od igara smo ponekad upražnjavali gađanje blatom i petardama.

Jesi li iskazivao talenat za sport i da li si nešto aktivno trenirao?

– Jedno vreme sam trenirao košarku i to prvenstveno zbog visine, pošto nisam bio talentovan za igru, već samo za zakucavanje! Ni to nije dugo potrajalo, jer kad god bih pošao na trening, drugari koji su sedeli ispred prodavnice zadirkivali su me rečima: "E ne bih ti sad išao na trening, ni za kakve pare!" I jednog dana nisam otišao u halu, nego sam im se pridružio i počeo da pijem pivo i duvanim, što mi je u to vreme bilo znatno zanimljivije.

Za koga se navijalo u kući Aksentijevića?

– Navijalo se za "Crvenu zvezdu" i u tome je moj deda prednjačio. Svaka tekma se slušala u direktnom prenosu preko tranzistora, a ja sam se ložio na fudbal do osmog razreda, kad sam skapirao da je fudbal jedan veliki biznis. Do tog zaključka sam došao kad sam video da su posle Barija rasprodali kompletan tim. Od tog dana apsolutno me ne interesuje bilo kakvo navijanje ni za koga.

(Foto: Mozzart sport)

Kada si poslednji put bio na stadionu ili hali?

– Poslednji put sam otišao na stadion kad smo moji drugovi iz odeljenja i ja pobegli sa časova u srednjoj školi. Sećam se samo da su igrali Grobari, ali stvarno ne bih mogao da se setim protiv koga je to bilo.

U kojoj meri pratiš sport na televiziji?

– Jedino odgledam tenis kad blejim i nemam nikakva druga pametnija posla. Isto važi i kada je na programu Liga šampiona. E tada se obavezno skupi ekipa s pivom, cirkamo i zajedničkim snagamo psujemo pojedince na terenu, jer nam u sto odsto slučajeva popadaju svi tiketi koje smo uplatili u kladionici.

Ko su ti bili sportski idoli?

– Košarkaš Andro Knego, fudbaleri Meho Kodro, Di Livio i Di Kanio i teniserka Monika Seleš.

Baviš li se rekreativno sportom?

– Rekreativno se bavim ekstremnim sportovima, kao što su snoubording koji upražnjavam po raznim planinama, dok se vejkbordingom bavim na Adi Ciganliji. S vremena na vreme sa društvom bacam frizbi, što nije lako kao što izgleda dok mi to radimo.

Kada si prvi put pokazao interesovanje za muziku?

– Prvi put sam poželeo da se bavim muzikom kada sam čuo grupu Van Gog i Bajagu i instruktore. To su te simfonije koje te prosto teraju da odeš u studio i snimiš nešto slično, ali pošto nisam bio tako talentovan, najlakše mi je bilo da snimam rep muziku.

Koliko neko (ili nešto) treba da bude inspirativan ili iritantan da bi ti napravio adekvatnu pesmu?

– Treba da bude prilično inspirativan, dok ima sijaset iritantnih ljudi o kojima bi moglo dosta toga da se odrepuje. Ipak, ne bih se ovom prilikom mešao u politiku, dovoljan je Džastin Biber!

Imaš li ponekad problem za koju temu da se uhvatiš u zemlji Srbiji?

– Toliko tema ima, da toliko snimljenih rima ne bi stalo ni na 500 "giga harda"! Naravno, opet bi sve bilo vezano za političko maltretiranje naroda, pljačku i superstar žene sa dva prezimena.

Prema kojim kriterijuma biraš svetske face za junake pesama?

– Biram ih, pre svega, po lepoti, visprenosti, ali i prema kvalitetu.

(Foto: Mozzart sport)

Kako sa ove "istorijske distance" gledaš na učešće u Velikom bratu?

– Gledam na to kao na svojevrstan psihotest i eksperiment sa majmunima.

Da li si posle toga dobijao pozive za učešće u nekom od rijalitija novijeg datuma?

– Jesam, zvali su me da učestvujem u "Farmi", međutim, nisu imali da mi uplate 100.000 EUR unapred i stvar je propala. Nedugo zatim veoma mi je bilo žao što nisam otišao, jer je moj veliki prijatelj Era Ojdanić ostavljen na cedilu. Dogodilo se to pošto je bio okružen raznim ljudima koji ne razumeju njegovu životnu filozofiju.

Ukoliko bi se snimao rijaliti edukativnog karaktera, a ti dobio čast da biraš učesnike, koga bi obavezno pozvao?

– J...m li ga, brate, svi danas znaju sve i mnogo su pametni, tako da ne znam koga bih tu sve pozvao.

U kojoj meri slobodno vreme provodiš pored "malog ekrana TV prijemnika"?

– Televiziju gledam na taj način što besomučno okrećem kanale po 16 krugova. E kad naiđem na emisiju Lee Kiš, Sanje Marinković i Jelene Bačić Alimpić, pristavim kaficu i s uživanjem pratim bogate sadržaje tih najboljih emisija u nas.

Imaš li omiljene restorane u Beogradu?

– Restoran "Stara Hercegovina" je za mene najbolje mesto za izlaske. U ovaj ugostiteljski objekat dolazi i Velja Ilić.

U kojoj meri se trudiš da budeš informisan u vezi sa srpskom političkom scenom?

– Stvarno me ne zanima ništa u vezi s političkim dešavanjima, pogotovo od kad nam nisu potrebne vize za odlazak u inostranstvo.

U slučaju da jednog dana postaneš gradonačelnik, koji bi prvi potez povukao?

– Hm, kada bih postao gradonačelnik, prvo što bih učinio to je da lično bonsekom isečem nekih 200 semafora viška koji smaraju na mestima gde nemaju nikakvog smisla i samo usporavaju i ovako spor saobraćaj. Isto tako, smatram da treba osloboditi i žutu traku za sve.

Pokušavaš li da se ovajdiš u igrama na sreću?

– Nikada nisam pokušavao na taj način da profitiram. Jedino, kao što malopre rekoh, ponekad odigram tiket i to da bi mi bilo zanimljivije gledanje fudbalskih mečeva koje sam tipovao. I po nepisanom pravilu, uvek mi padne listić ili na prvoj ili na poslednjoj tekmi.

Izvor: