Predrag Vraneš, direktor kompanije S&T u Srbiji, "Vaterpolista u IT vodama"

Predrag Vraneš, direktor IT kompanije S&T u Srbiji kaže da ga bije glas da je nezgodan pregovarač. Posle poznanstva od nekoliko telefonskih razgovora i dva sata u restoranu Gaston, na mene nije ostavio takav utisak. Naprotiv, vrlo lako smo se dogovorili oko intervjua i mesta gde ćemo razgovarati. Sa druge strane, Vraneš nedvosmisleno deluje kao čovek koji ceni preciznost i konkretnost. Osobina, koja u državi čiji najveći broj stanovnika svaki dan počinje uz tradicionalno „lako ćemo“, može zaista da bude nezgodna za pregovore.

„Kod nas se malo ležernije shvata odnos prema kompaniji i poslu. Lako se dogovorimo, ali teško to ispunjavamo. Ljudi bi hteli da istovremeno koriste benefite socijalizma i kapitalizma. Teško da to danas država može da izdrži. Neko takav odnos prema obavezama mora da plati“, kaže Vraneš.

Slobodan prostor
Kaže da sa svojim saradnicima nema problema kad je reč o odnosu prema radu. Posao koji radi u kompaniji kao što je S&T, odgovara mu. Iako radi za veliki međunarodni sistem, ima dovoljno prostora da se dokaže kao kreativan menadžer.
„U opisu mog posla pre svega stoji da sve moram da radim u skladu sa propisima i zakonom, što uspevamo iako je to u Srbiji dosta teško. Na žalost, kod nas se i dalje gleda čudno na one koji rade na takav način“, kaže Vraneš. Što se tiče nezavisnosti u odlučivanju, kaže da se na nivou korporacije odlučuje o strategijama i poslovnim planovima, kao i o zapošljavanju na ključnim pozicijama. „Kad se definiše strategija, moj i zadatak saradnika je da to realizujemo“.

S&T d.o.o je domaća kompanija osnovana 1996. godine kao deo S&T AG, vodeće IT kompanije u centralnoj i istočnoj Evropi, prisutnoj u 19 zemalja i sa više od 2.400 zaposlenih. Kompanija S&T se bavi realizacijom kompletnih IT rešenja, integracijom sistema, pružanjem usluga informatičkog konsaltinga, servisa i podrške u cilju rešavanja poslovnih problema svojih klijenata.

S&T AG ove godine očekuje promet od 490 miliona evra, dok srpska filijala te kompanije očekuje 11 miliona evra prometa.
Kompanija je pozicionirana uglavnom u zemljama centralne i istočne Evrope. Razlog za to je jednostavan. Potrebe za informacionim tehnologijama veće su u tom delu Evrope. Uvek je bolje da kompanija posluje u onim zemljama u kojima se rast tog tržišta tek očekuje. Na prvi pogled, rast interesovanja za informacionim rešenjima raste sa dolaskom inostranih kompanija.

„S&T je, pored kompanija u inostranom vlasništvu, instalirao informatička rešenja, između ostalih, i u Metalcu iz Gornjeg Milanovca, Sojiproteinu iz Bečeja, i uljari Dijamant iz Zrenjanina. To su domaće kompanije. Ali, veliki broj jakih domaćih kompanija preuzeli su strani vlasnici. I da su one ostale domaće, možda bi i ušle u te investicije. Sigurno je da strane investicije pomaži razvoju IT-a, ali nije to jedini razlog. Glavni razlog je povećanje ekonomske moći zemlje i društva u celini. Ako imate novac, izdvajate ga za IT, ali pametno“, preporučuje Vraneš.

Informatička rešenja podižu vrednost firme, ali na izvestan način i umanjuju potrebu za informatičarima u preduzećima.
„Savremeni način realizacije softverskih rešenja umanjio je potrebu za informatičarima. Danas postoje gotovi moduli i potrebe za razvojnim inžinjerima su, posebno kod nas, smanjene. Neprirodno je da, na primer, banka ima IT sektor koji zapošljava sto ljudi. Ali, cela ideja outsourcing-a je nastala iz dileme da li da se kompanije usredsrede na svoj osnovni biznis. Mislim da je bolje da imamo više informatičara u IT kompanijama nego u bankama i preduzećima“.

Nostalgija
S obzirom na to da je u ovoj industriji od kraja sedamdesetih, Vraneš je lično prošao kroz sve dosadašnje transformacije IT tržišta. Završio je Elektrotehnički fakultet u Beogradu, magistrirao računarske nauke na Univerzitetu Kalifornija u Los Anđelesu, i u SAD-u je proveo izvesno vreme kao asistent, a potom i radeći u istraživačkom centru IBM-a „Tomas Votson”. Od osnivanja 1996. rukovodi S&T –om ove u Srbiji, a pre toga je isti položaj imao u preduzeću „Računarstvo“ u sastavu Instituta „Mihajlo Pupin“.

„Dosta ljudi u mojim godinama osećaju izvesnu nostalgiju prema tome kako se radilo u IT-u tih godina. Mi smo u Pupinu radili na projektima koji su u to vreme bili fascinantni. Razvijali smo simulatore za avione i podmornice, na primer. Ali, mislim da je to imalo manje veze sa samom informatičkom industrijom, a više sa položajem zemlje i sa geopolitičkom situacijom u kojoj smo se tada nalazili. Jugoslavija je imala dosta benefita jer je bila dobro pozicionirana između dva sukobljena bloka. Nisam siguran koliko smo mi to uspeli da iskoristimo. Nije to samo karakteristika IT-a. U svemu smo bili u boljoj poziciji nego danas“, kaže Vraneš i dodaje da bi voleo kad bi i danas u Srbiji radile firme koje bi razvijale sopstvena softverska rešenja koja bi mogla u značajnom obimu da se plasiraju i van zemlje.

On kaže da se ubuduće veći efekti očekuju u primeni IT-a kod unapređenja poslovnih procesa, rešavanja sve složenijih poslovnih problema i izazova koje nameće novo doba i nova tehnološka revolucija zasnovana na visokoj konkurentnosti i ekonomiji znanja.

„Odnosi unutar i između preduzeća biće sve složeniji, deo procesa pod uticajem globalnih trendova uz primenu IT-a će se automatizovati, a zaposlenima će ostati dovoljno prostora da se posvete rešavanju onih problema koje je teško zameniti tehnološkim rešenjima“, kaže Vraneš. Kaže i da Srbija ima priliku da iskoristi to što je „propustila“ nekoliko godina kad je reč o razvoju IT rešenja. „Mi smo danas u prilici da u kompanije uvedemo najnovija rešenja, pošto je tržište relativno prazno. U Drugim zemljama gde su IT solucije uvedene pre nekoliko godina, one su već pomalo zastarele, a ne mogu iz ekonomskih razloga tako brzo da se menjaju“.

Fali strategija
No, iako smatra da Srbija i dalje može da bude konkurentna u IT industriji, pogotovo kad je reč o kadrovima, kao i da može da bude jedna od potencijalnih „hit“ destinacija za „outsourcing“, Vraneš kaže da je jedan od ključnih problema nedostatak jasne strategije. „Jedno je kad se problemu pristupa sistemski, a drugo kad je pristup „hakerski“, odnosno ad hoc. Naši ljudi su nadareni i umeju da budu veoma inventivni , ali to mora da se ukomponuje i organizuje u sistem. Inače je to samo skup različitih sila koje ne konvergiraju i čiji rezultat može da bude i nula. Bugarska je, na primer, u poslednjih nekoliko godina napravila najveći napredak u „outsourcing“-u. Ali, ta zemlja ima bolju infrastrukturu od srpske, ljudi su dobro obrazovani, a rad je jeftiniji nego u Srbiji. Na listi Svetske banke, mladi Bugari su peti u svetu u znanju iz matematike. Mi smo neki put u stanju da verujemo da smo „vredniji“ od zemalja istočne Evrope, a istovremeno olako glorifikujemo sve što dolazi sa zapada. Zahvaljujući radu u S&T-u mogao sam da se uverim da ljudi u Srbiji u proseku nisu pametniji od ljudi u okolnim zemljama“, kaže Vraneš.

Ipak veruje da je bavljenje informatikom perspektivno zanimanje u Srbiji. „Ne mislim da imamo previše IT stručnjaka. Drugo je pitanje kakve stručnjake imamo. Iako mu izjednačavanjem diploma neko to daje za pravo, niko ne može da me ubedi da će neko ko završi studije u Kazahstanu isto vredeti kao onaj koji ih završi na Oksfordu. Ako su ljudi koji završavaju fakultete u Srbiji dobri stručnjaci, onda ih nije previše“.

Osim u IT-u, Vraneš se u mladosti dokazao i u sportu. Od 1969. do 1980. godine, igrao je za vaterpolo klub Partizan i reprezentaciju Jugoslavije. Na evropskom prvenstvu 1977. godine osvojio je srebrnu medalju, a godinu dana kasnije i bronzu na svetskom šampionatu. Bio je sa Partizanom i dva puta pobednik Kupa Šampiona. U periodu od 1992. do 1998. bio je i predsednik Vaterpolo kluba “Partizan”. Kaže da bi, slično kao i u sportu, trebalo značajnije da iskoristimo one koji su proteklih godina napustili Srbiju. Smatra da, s obzirom na to u kakvom se stanju nalazi srpsko obrazovanje, državi veoma značila da na izvestan način „vrati“ one koji već godinama uspešno rade u značajnim svetskim kompanijama.

No, odgovor na pitanje da li su srpski informatičari dobri stručnjaci ili ne, Vraneš je izbegao. Ipak, kaže da je među stotinak zaposlenih u S&T-u najveći broj njih fakultet završilo u Srbiji. „Za nas je bitno jedino šta čovek zna i koliko može da pomogne kompaniji. Uvek je dobro imati „svežu krv“, ali mlade ljude u kompaniji mora neko da „vodi“.
On kaže i da je jedan od problema što postoji veliki broj mladih koji već dugo studiraju, i koji često, ukoliko se zaposle, ne diplomiraju. Bez obzira na to što i oni mogu da budu dobri stručnjaci, Vraneš smatra da „sve što je započeto treba da se završi“

„U našem poslu postoje i individualci koje je teško uklopiti u sistem. Jedan od trendova koji sad vlada u svetu je biti „free lance“ IT stručnjak. I mi radimo sa njima, ali po ugovoru o delu – dok nam odgovara. Ali, kad se neko prima u kompaniju, ne očekuje se da može da radi na svoju ruku. Ne možemo da zaposlimo nekog kome je bioritam takav da ustaje u 11 sati pre podne, a kod korisnika mora da bude u 9. Takvi ljudi mogu da razbiju atmosferu u kompaniji.Trendovi gde se podržava izrazita individualnost, neobavezno oblačenje na poslu i sl, mogu da uspeju u zemljama koje su prošle kroz druge faze razvoja. Kod nas bi na takav način prešli iz jednog haosa u drugi“.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu