Dušan Puača – novi/stari predsednik Regionalne privredne komore Kragujevac, sa "sedmicom" oko sebe

Iako broj sedam smatra svojom talijom iliti srećnom zvezdom pod kojom je (i bukvalno) rođen, Dušan Duda Puača, uz čije ima se danas odlično uklapa čitav niz poslovnih prefiksa – inženjer, menadžer, biznismen i na posletku predsednik Regionalne privredne komore Kragujevca, u mnogim stvarima koje mu život znače uspeo je da bude i ostane prvi.

- Čim sam završio Mašinski fakultet u Kragujevcu i to kao sedmi u generaciji primili su me u "Zastavu" koja je tih godina zaista važila za kompaniju svetskog renomea. Veoma brzo prelazim u Biro za nove programe, gde je nas nekoliko uspelo da konstruiše prvi solarni kolektor na prostorima bivše SFRJ, a zatim i prototip male hidroelektrane, što je u ono vreme bio revolucionarni korak. Na žalost, ništa od svega toga nije zaživelo u Kragujevcu, mada su Slovenci, a zatim i Crnogorci upotrebili našu tehnologiju i počeli sa komercijalnom proizvodnjom kolektora – ističe Puača u razgovoru za "Ekapiju".

Prisećajući se tih dana, on kaže da je njegova najveća sreća bila u tome što je na svim pozicijama na kojima je u "Zastavi" radio uvek bio okružen pametnim ljudima, od kojih je mogao da "krade" sitne "cake" i razmišljanja, ali i da sebe gradi u profesionalca.

- Mnogo onoga što sam tada naučio, danas mi puno znači. Relativno na vreme sam shvatio da je svako od nas pametan samo onoliko koliko pametnih ljudi ima u svojoj ekipi. Ujedno, to je i moja glavna poslovna mantra, koje pokušavam što je god moguće više da se pridržavam – objašnjava naš sagovornik.

Uprkos tome što je najveći deo svog radnog veka proveo upravo pod krovom kragujevačke "Zastave", Puačin put do pozicije predsednika Regionalne privredne komore Kragujevca, na koju je pre nekoliko dana izabran po drugi put, obeležio je i njegov krajnje uspešan izlet u vode privatnog biznisa i upravljanje firmom "Serbolab", koju je 1992. godine osnovao sa svojim tadašnjim poslovnim partnerom, Dejanom Stankovim, ali i direktovanje "Zastavinom" firmom "Jugomedika", koja je po prirodi svoje delatnosti bila mnogo bliža farmaciji, no automobilskim motorima.

- Dejan je stvarno bio "Nikola Tesla za hemiju", a moja saradnja sa njim bila je veoma neobična, budući da nismo potpisali nikakav ugovor, već je čitava firma počivala samo na reči koju smo jedan drugom dali. Sećam se da sam za kupovinu i opremanje laboratorije u kojoj smo kasnije proizvodili biohemijske reagense morao da pozajmim oko 600.000 tadašnjih maraka od jednog prijatelja iz Austrije, što se pokazalo kao odličan potez, jer je "Serbolab", sa tim blagim prizvukom nacionalizma u svom imenu, veoma brzo počeo dobro da posluje. Našoj zemlji su uvedene sankcije, a mi smo proizvodili ono što je od spolja bilo teško nabaviti.

Govoreći o svom porodičnom stablu, Puača kaže da njegova porodica korene vuče iz Like, gde mu je do Prvog svetskog rata živeo deda – "solunac", kome je kralj Aleksandar I nakon Solunskog fronta dodelio zemljište u mestu Karađorđevo kod Zrenjanina. U Kragujevcu su se obrli zahvaljujući odluci negovog oca da upiše Vojnu kraljevu školu, a zatim i da se nastani u srcu Šumadije i, takođe, zaposli u "Zastavi".

- Iako nam je kuća bila u Kragujevcu, rođen sam 1948. godine u Sarajevu, gde je moj otac, kao oficir i inženjer, bio poslat na tri godine da pomogne izgradnju tamošnje fabrike oružja. Rođen sam 7. januara, na pravoslavni Božić i taj broj me prati tokom celog života. U Kragujevac smo se iz Bosne vratili 1950. i čitavo detinstvo proveo sam u radničkoj koloniji, u kojoj je bilo puno dece, radosti i igre. Završio sam srednju Mašinsko-tehničku školu i nakon toga upisao Mašinski fakultet, na kom sam 1982. godine i magistrirao – objašnjava Puača.

Bio je odličan đak, ali i "klinac željan lopte". Nekoliko godina se bavio atletikom (decenijsko prijateljstvo sa bivšim atletičarem, a danas velikim biznismenom Milanom Spasojevićem), ali i fudbalom, koji je nakon srednje škole zamenio knjigom, budući da prema njegovoj proceni upravo to bio teren na kom je imao mnogo veće šanse da "uđe u prvu ligu" i postigne "het-trik".

- Biti mangup u ono vreme značilo je da istovremeno moraš biti i sportista i uspešan kod devojaka, ali i dobar đak. Svi smo morali sami da se borimo za svoj pedigre, jer nije bilo očeva koji će nam dati skupa kola i napuniti džepove. Svoju današnju suprugu Vesnu znao sam još od malena, budući da smo bili komšije, a uz sve to njena majka mi je u osnovnoj školi predavala fiziku i hemiju. Vesna je završila Pravni fakultet, po profesiji je advokat, a od momenta od kada sam ja u Privrednoj komori, ona se bavi našim privatnim biznisom.

Dušan Puača danas ima dve odrasle kćerke, Aleksandru i Sofiju i ponosni je deda male Mie. Govori nemački, a služi se i engleskim. Po svojim ličnim ubeđenjima, kojima nastavlja tradiciju svoga oca Tome, celog života je blizak ideji socijaldemokratije (koja je i nastala u Kragujevcu), a danas je blizak Socijaldemokratskom pokretu. Verujući čvrstu u mogućnost ravnomernog regionalnog privrednog razvoja Srbije, veliki je pobornik, a bogami, i nosilac ideje o privrednoj regionalizaciji Srbije i formiranju ekonomski opravdane regije Centralne Srbije, (po NUTS 2) u čijem bi se sedištu nalazio Kragujevac. Ovu ideju Duda Puača planira da razvije sa pravim timom, koga bi činili predstavnici Republike, Univerziteta, gradova, Komore, Agencije za promociju i privlačenje investicija i podršku biznisa Centralne Srbije, kao i svih onih energičnih menadžera koji veruju u ovakve koncepte.

Šumadinci i Moravci mu očigledno veruju, jer je pre nekoliko dana ponovo izabran za Predsednika komore.

I. A.