Dragana Ferlinc, Euro Catering - Samo jedna šansa

Kad bi u prodavnici moglo da se zapakuje samo dva grama energije i optimizma, Dragana Ferlinc bi dosad, u najmanju ruku, bila milioner. Vlasnica i direktor firme Euro Catering koja se bavi pripremom i organizacijom raznih partija i dostavom hrane, je nešto kao živi emiter pozitivnih ideja i vibracija. Tu svoju evidentnu osobinu je u potpunosti ugradila u način rada njene kompanije. Sve uvek mora da bude na najvišem nivou, potpuno perfektno, slatko, ukusno, privlačno, maštovito i zavodljivo.

I restoran Kapric se uklapa u njeno shvatanje stila, dizajna, kuvanja i odnosa prema klijentima. Iako se generalno ne šminka, pojavljivanje u medijima i banketi koje priređuje su izuzetak. Nosi sako u ružičastim tonovima i farmerke uvučene u trendi čizme, nema mobilnog na stolu, a ni cigareta koje je prestala da puši pre četiri godine. Pošto je sitnije građe, ponekad kad „zaškripi“ za dobre farmerke, bez blama prošeta i dečjim odeljenjem, priznaje uz osmeh ova tridesetsedmogodišnjakinja. Sa druge strane, za večernje događaje je apsolutno verna crnoj i sivoj odeći. Modu prati redovno, jer je to deo njenog posla. Časopis Kosmopoliten je stara navika jer ga je ranije kupovala u inostranstvu, a Elle nikad nije čitala. Redovno surfuje po internetu, traži i prevodi recepte. To i nije problem jer je završila engleski u Engleskoj, a ceo život je držala i časove italijanskog.

Dok naručuje salatu, priča kako je nastala njena firma. Pre Euro Catering-a bila je šef kabineta generalnog direktora u jednoj poznatoj svetskoj firmi. „Ideja za ketering je došla nekako baš u vreme kad sam zatrudnela, pa stalno pričam da me je sin u stomaku pokrenuo. Uzela sam menadžera iz poznatog restorana koji me uputio u svet gastronomije. Dala sam sebi zadatak da pokrijemo VIP klijentelu koja ima najviše zahteve. Još onda sam rešila da moramo biti predusetljivi, sa normalnim cenama, dobrom uslugom i najvišim kvalitetom hrane. Moj moto je da uvek imamo samo jednu šansu da zadovoljimo želje klijenata“, priseća se početaka. Mršava, „sa stomakom do zuba“ napravila je prvi prijem za 250 ljudi, za Rajfajzen banku, a onda su došli i drugi renomirani klijenti. „Sa stomakom i crvenom akt-tašnom koji sam sebi kupila u inostranstvu radila sam do devetog meseca trudnoće.Onda sam se porodila i između dva porođaja napravila za Kosmopoliten prijem za 1.600 ljudi. To je bio spektakl“, prepričava oduševljeno.

Način ishrane
Stalno ulaže u novu opremu i zaposlene, podizanje standarda i primenu novih ideja u keteringu. „Hiljadu puta probam hranu. Kad mi donesu četiri menija, sve probam. Uvek čekiram svoje bankete“, kaže Ferlinc. Međutim, silno probanje hrane za prijeme se na njoj apsolutno ne vidi. Kako kaže, ceo život se bavi sportom: trenirala je veslanje, tenis, atletiku, a danas trči i vozi rolere. „Dok je lepo vreme, svako jutro vozim rolere. Skuvam kafu mužu kad se vratim i spremim doručak sinovima. Onda idem na posao, kucam i šaljem mejlove sa ponudama, a uveče imam prijeme. U međuvremenu vozim starijeg sina gde treba“, opisuje svoj dnevni raspored.

Tajna Draganine linije je i u neobičnom načinu ishrane. Osim što već osam godina posti, hrani se isključivo po krvnoj grupi. „Svi su protiv toga u porodici, a svima pričam da treba tako da se hrane. Ja bih dala sve na svetu da jedem škampe i morske plodove, ali ne smem, to je otrov za moju krv. Smem, na primer, da jedem pastrmku, tunu, piletinu i ćuretinu. Paradajz, koji obožavam, apsolutno ne smem da jedem. Kafu i zeleni čaj pijem u ogromnim količinama, a i kolači su mi dozvoljeni“.

Za razliku od klijenata, prijatelja i supruga koji vole sve ono što se sprema u kuhinji Euro Catering-a, i ćurke punjene sosom od šljiva, i kanapee sa škampima, i do kostiju sliste morske pse pristigle iz Grčke, njen stariji sin preferira kad mama kuva kod kuće. Čak je jednom pokušala da ga prevari tako što je hranu koju su spremili njeni kuvari presula u kućne šerpe, ali se desetogodišnji prvenac nije dao prevariti.

„Puno i dobro kuvam, najviše italijansku hranu. Mama me je naučila da ono što spremam bude uvek interesantno. Pasulj fenomenalno kuvam, sarmice sam napravila da pokažem da mogu“. Zaluđenik je i za istočnjačku kuhinju, a sve je počelo kad je u Londonu radila kao konobar, a onda kao menadžer u restoranu, u kineskoj kuhinji. Kad u Beogradu 1989. niko nije spremao kinesku hranu, u kući Draganinih roditelja se krčkao jastog. Suši je danas neizostavan na njenim menijima, ne zato što ga samo ona obožava, već i neki njeni klijenti. Jednom poznatom bankaru suši pravi i za rođendane, i za slave. Za svoju kuhinju kaže da je moderna, kao i cela kuća. Ljubitelj je minimalizma. „Cilj mi je da se ne osećam samo ja dobro u kući, već i svi prijatelji koji mi dolaze“. Za lične prijatelje i njihovu decu i prijatelje klijente često jeftinije sprema hranu ili je daje na poklon. Sa druge strane, i zaposleni od kojih puno traži moraju da budu zadovoljni: redovno ih novčano stimuliše, „krade“ iz inostranstva ideje za njihove fensi uniforme, nalazi im recepte i sl.

Aktivan odmor
Uz brojne obaveze na koje se ne žali, Dragana Ferlinc stigne da ode i u bioskop i pozorište, mada teatar više voli. Međutim, o vremenu koje će posvetiti kulturi prvenstveno se odlučuje na osnovu obaveza njene dece. U želji da se potpuno posveti porodici, ove zime ide na skijanje u Austriju. „Ranije smo išli na Kopaonik, međutim postao je suviše skup u poređenju sa drugim planinama“.

Odmori njene porodice su aktivni. Na putovanjima sa decom su stigli i do Afrike, jer su i ona i muž profi ronioci. Rado ide u Grčku, obavezno na Halkidiki, a onda na neko ostvo sa pustim plažama. „Ja sam preko leta u dva šorca i dve majice, i divno mi je jer nema više štikli, šminkanja i haljina“. U Crnu Goru, tvrdi, jedino neće da ide zbog prljave vode.
„Bili smo i u Turskoj, kupila sam bebi mali brodić, beba spava, a mi plivamo i guramo je morem u 6 ujutru“, ilustruje jutra na letovanju. Od redovnog sporta ni na moru ne odustaje, zbog čega će je jedan mladi Turčin i više desetina strankinja verovatno pamtiti za ceo život. „Htela sam da idem na aerobik redovno, ali vidim da instruktor, mladi Turčin, nema pojma. Ja ga pitam da li bih ja mogla da držim vežbe ženama svaki dan. Prvi dan je bilo pet žena, petnesti dan je bilo 35 žena iz celog sveta koje su vikale „Gaga, Gaga“. Pre neki dan mi je taj instruktor poslao mejl “Hello, my teacher”, sve vreme se zadovoljno osmehuje. Kako kaže, to nije bio običan aerobik, jer su žene sat i po radile i uživale. „Ja sam sportista u duši, i volim da i drugima bude lepo. Meni to osećanje ide iz glave“, kaže ona.

Ne živi u centru grada, i ništa je, osim posla, ne vezuje za centar. „Ja sam čovek šume, volim Košutnjak i Adu Ciganliju. I prvog i drugog sina sam od rođenja vodila na Adu. Meni kažu „Što puštaš decu u mulj“, ja odgovorim „Ništa im neće biti, deca treba da očvrsnu“, njene su vaspitne metode. Uskoro je očekuje preseljenje na Banovo brdo. „Kuća je bila skroz u paučini, ali rekla sam sebi „ja ovde živim punim plućima i ja ću ovo preurediti. Napraviću od nje da bude fenomenalna“.

Grof i poslastičarSvoje neobično prezime vlasnica Euro Catering-a dobila je od muža. Nije zadržala devojačko Ćorković, iako je jedinica. Na sadašnje prezime može biti ponosna iz makar dva razloga. Prvo, prezime je grofovsko, a drugo, muževljev deda je bio čuveni Anton Slatki, poslastičar koji je došao iz Beča na dvor kralja Aleksandra.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu