Gordan Markotić, ambasador Hrvatske u Beogradu - Nastojimo privući srpske investitore u prehrambenu i IT industriju

(Gordan Markotić)

U ponoć 1. jula 2013. godine Hrvatska je postala 28. članica Evropske unije, deceniju nakon što je započela proces pridruživanja i manje od 20 godina nakon kraja rata, posle koga je stekla nezavisnost od Jugoslavije.

Za martovski broj magazina "Profit", govori ambasador Hrvatske u Beogradu, Gordan Markotić.

Gospodine Markotiću, kako se osećate u Beogradu, u svom rodnom gradu?

- U Beogradu se osećam veoma dobro, rođen sam u ovom gradu, a od prvog do petog razreda osnovne škole živeo sam i išao u školu u samom centru grada. Dakle, Beograd pamtim kao dete, pa sam zamišljao da je sve mnogo veće nego što zapravo jeste – zgrade, kuće, ulice. Kada sam prošetao krajem u kome sam odrastao, prisetio sam se detinjstva, prijatelja… svega.

To je jedini deo grada koji sam poznavao. Za ovih pet meseci koliko živim u Beogradu upoznao sam i ostale delove grada.

Da li je slučajnost to sto ste dobili baš Beograd za svoj mandat ambasadora?

- Da, to je potpuna slučajnost! Kada sam saznao da ću biti ambasador u Beogradu, setio sam se Šekspira koji kaže da čovek drugi deo života živi isto kao i prvi deo. Eto, ja sam Beograd napustio kao dete, sada se u zrelim godinama vraćam da ovde radim i otkrivam jedan potpuno novi Beograd.

Odrasli ste i školovali se u Zagrebu. Kako je tekao put vaše karijere pre nego ste došli na mesto ambasadora Hrvatske u Srbiji?

- Uz osnovnu školu i gimnaziju, u Zagrebu sam završio pravni fakultet, politički smer, a najpre sam radio u Carinarnici Zagreb do 1995. godine. Oduvek me je privlačila diplomatija, ali sam tek 1995. uspeo da pređem u Ministarstvo spoljnih poslova.

Carina mi je ostala u srcu jer sam bio u timu koji je osnovao Carinsku upravu Republike Hrvatske, a od početka sam u tom timu bio zadužen za međunarodnu saradnju.

Tokom mog rada u Ministarstvu spoljnih poslova, dva puta sam bio na mandatu i oba puta u istom gradu - Ženevi. Tamo sam prvi put otišao 1996. godine i bio sam zadužen za primanje Hrvatske u Svetsku trgovinsku organizaciju. Na kraju mog mandata 2000. godine ušli smo u Svetsku trgovinsku organizaciju.

Onda sam po povratku u Zagreb radio na poslovima gospodarske diplomatije i obavljao funkciju nacionalnog koordinatora Pakta za stabilnosti, što je značilo da sam često boravio u regionu.

Godine 2003. ponovo sam otišao u Ženevu, ali ovog puta kao ambasador Republike Hrvatske, pa sam se intenzivno bavio pitanjima ljudskih prava unutar Ujedinjenih naroda, razoružanja i globalnih trgovačkih pregovora u okviru Svetske trgovinske organizacije. Vratio sam se u Zagreb 2007. godine i sledećih šest godina, pre nego sam došao u Beograd, najpre sam bio šef kancelarije za saradnju sa Hagom. Nakon poslednjih izbora u Hrvatskoj postao sam pomoćnik ministra pravosuđa za Evropsku uniju i međunarodnu saradnju.

I evo me danas u Beogradu.

Polovinom prošle godine Hrvatska je postala članica EU. Šta se od tada do danas, po vašem mišljenju, zaista promenilo u životu svakog Hrvata? A šta se promenilo u državi Hrvatskoj?

- Zapravo glavni dobitak ulaska u EU nije nešto što se može promeniti u jednom danu. Mi smo skoro šest godina pregovarali za ulazak u EU i tokom tih godina sproveli smo mnogo reformi, a to su u stvari promene koje je donela EU.

Proces pregovora je ono što je najvažnije jer tokom samog procesa zapravo usklađujete celi svoj sistem sa sistemom EU.

Možda ljudi nisu ni svesni kolike su se promena u tih šest godina dogodile jer su bile spore i postupne.

Hrvatska je prošla dug i složen put pridruživanja EU. Koliko iskustvo koje je Hrtvatska stekla na tom putu može biti od koristi Srbiji? Da li i kako pomažete našoj zemlji u pripremama za članstvo u EU?

- Hrvatska je Srbiji dala prevod potpune pravne stečevine (acquis communautaire) koja je bila potrebna. Naši stručnjaci i danas su prisutni u mnogim ministarstvima u Srbiji.

Srbija i Hrvatska imaju zajedničko pravno nasleđe iz SFRJ, tradiciju pravnog školovanja, pravnu logiku, sličan pravni pristup problemima, nemamo jezičku barijeru, a i naši ljudi su još uvek "sveži" od tih pregovora, imaju veliko iskustvo i to sve prenosimo našim kolegama u Srbiji.

Da li mislite da će pomoć Hrvatske Srbiji na putu ka EU na neki način skratiti taj put? Da li ćemo i mi pregovarati narednih sedam godina?

- To se nikad ne zna. Mi smo imali nekoliko nerešenih međunarodnih pitanja, koje dok nismo rešili, nismo mogli ići dalje sa pregovorima, što nas je prilično usporilo.

I mi smo tokom procesa pregovora koristili iskustva Slovenije, Austrije, Slovačke, koje su se na putu ka EU suočavale sa sličnim problemima koje smo i mi imali. To je bila zaista dragocena pomoć.

Veoma važna stvar jeste da Hrvatska neće otvarati niti jedan bilateralni problem sa Srbijom u toku pregovora koji bi mogao da je uspori na putu ka EU.

Srbija i Hrvatska su bile potpisnice Cefta trgovinskog sporazuma. Kada je Hrvatska ušla u EU neke stvari su se promenile. Šta se tu dogodilo?

- Kada jedna država koja je članica Cefte uđe u EU, ona ima pravo da u određenom prelaznom razdoblju zadrži neke od povlastica iz trgovine sa Ceftom. Mi smo tražili da se produži tradicionalna trgovina duvanskim proizvodima. To znači da se odredi jedna količina za uvoz duvanskih proizvoda iz EU, pa tako i Hrvatske, na koje će se primenjivati niža carinsku stopa od one redovne u Srbiji. Ta povlastica će se koristiti samo jedno vreme i samo za određenu količinu duvanskih prizvoda. Evropska komisija u ovom slučaju pregovara u ime Hrvatske jer smo mi sada tržište EU.

Šta je za Hrvatsku bila najveća prepreka, a šta najveći izazov u procesu usklađivanja zakona sa EU? Na koji način je vaša zemlja to prevazišla?

- Najteže je upravo bilo to poglavlje 23, pravosuđe i temeljna prva uspostava vladavine prava, borba protiv korupcije i reforma pravosuđa. Manje ili više, ovo su problemi i u razvijenim državama.

Borba protiv korupcije kod nas je trajala nekoliko godina i dala je veoma dobre rezultate. U Hrvatskoj je osuđen čak i bivši premijer, bivši potredsednik vlade, kao i više ministara. Zaista se krenulo od vrha i hteli smo da pokažemo da se korupcija ne isplati.

Jasna poruka je poslata svima da ako se procesuiraju oni sa vrha vlasti, tako će biti procesuirani i svi drugi koji se bave koruptivnim radnjama.

Da li mislite da je poglavlje 23. u ovom trenutku najveća prepreka i za Srbiju?

- Siguran sam da će biti velika prepreka, ali je dobra okolnost to što će Srbija početi pregovore upravo na poglavljima 23. i 24. Jer to su vrlo složena poglavlja, to nisu samo mere promene zakonodavstva, to su izmene i temeljnih prava u koja se ubrajaju, između ostalih, i prava manjinskih zajednica, uključujući prava žena, dece i dr.

Osim zakonodavnog okvira, veoma je važno menjati i praksu.

Reforma pravosuđa je posebno pitanje u ovom poglavlju kome treba posvetiti veliku pažnju.

Šta se promenilo u ekonomskoj saradnji između naših dveju država od 1. jula prošle godine do danas?

- Robna razmena naših dveju zemalja u doba krize, bez obzira na to što je kriza velika, nije drastično opala. Ali tu ima prostora za unapređenje naših odnosa. Dolazak srpskih proizvoda ili investitorskih kompanija u Hrvatsku sada je zapravo njihov dolazak na tržište EU, i sve su dobrodošle.

Trenutno je Hrvatska po nekim parametima bogatija od Srbije, pa je stoga logično da bogatija država više ulaže u onu manje bogatu.

Mi nastojimo privući i investitore iz Srbije ne samo u sektoru turizma već i da ulažu u industriju i prizvodnju. Između ostalih, ima mogućnosti ulaganja u prehrambenu ili IT industriju.

Posebno nam je važna ta međugranična saradnja, koja bi sada trebalo da bude intenzivnija jer se mogu koristiti EU fondovi za proširenje prekogranične saradnje.

EU nam pomaže odgovarajućim fondovima, tako da bi ljudi koji žive i rade uz granicu mogli da profitiraju. Takođe se zalažemo za zajedničke nastupe Srbije i Hrvatske na trećim tržištima.

U februaru ove godine u Beogradu se održao sajam turizma gde je Hrvatska bila jedan od učesnika. Kako ocenjujete ovaj događaj? Na koji način se vaša zemlja predstavila?

- Srbi već tradicionalno dolaze u Hrvatsku na odmor i ništa se posebno neće promeniti u odnosu na prethodne godine. Vize nisu potrebne, putovanje je slobodno. Mnogo ljudi iz Srbije koristi kapacite privatnog smeštaja. Veoma je razvijen i jahting turizam.

Nama bi bilo veoma drago da što veći broj ljudi dođe i ove godine na našu obalu.

Ono što je za ovaj sajam zanimljivo jeste činjenica da je više teritorijalnih jedinica imalo samostalne nastupe, kao ostrvo Vir i Istarska županija.

Ponuda se nije odnosila samo na letnju sezonu, bili su zanimljivi i aranžmani za neka mesta u kontinentalnom delu zemlje.

Bio je tu i sajam vina. Vinska industrija je sa obe strane veoma razvijena i ova grana privrede ima veliki potencijal za međusobnu saradnju.

Inače, hrvatski turisti su po brojnosti drugi posetioci Beograda, odmah posle Slovenaca, to su takozvani vikend turisti.

U ponedeljak 24. februara, prva potpredsjednica Vlade i ministarka spoljnih i evropskih poslova Republike Hrvatske Vesna Pusić je bila u zvaničnoj poseti Beogradu. Šta je bio cilj njene posete? Sa kim se sastala u Srbiji i o čemu su razgovarali?

- Ministarka se u Beogradu sastala sa prvim potpredsednikom vlade Vučićem, kao i sa ministrom inostranih poslova Mrkićem i ono što je zaključeno iz ovih susreta jeste da prošlost treba da pustimo sudu da je reši; neka se prošlošću bave istoričari, a nama je važno da se posvetimo sadašnjosti i budućnosti.

Nije lako to sprovesti u ovom našem regionu jer se ljudi često pozivaju na prošlost, čini se da je to mnogo lakše nego osmisliti dobar program za napredovanje u sadašnjosti, ali i u budućnosti.

Mi moramo odabrati da idemo ovim težim putem jer saradnja naših dveju zemalja mora da se nastavi i unapredi, zato što mi imamo zajedničku evropsku budućnost.

Balkanske podele su, nažalost, i posle toliko godina ostavile neka otvorena, nerešena pitanja između naših dveju zemalja. Koja od tih pitanja su najveća, najteža i kako ćemo ih rešiti?

- Postoje još neka međusobno nerešena pitanja, a jedno od najvažnijih za nas jeste problem nestalih. To nije toliko političko koliko humanitarno pitanje. Kada se porodicama nestalih omogući da saznaju sudbinu svojih najbližih, time će se i političke tenzije smanjiti.

Nezadovljni ljudi su podložniji raznim političkim uticajima u odnosu na one druge kojima su sva pitanja rešena.
Imamo problem i granice na Dunavu, ali sam siguran da će se to rešiti uskoro. Takođe postoje pitanja oko transporta, Koridora 10. Moramo nešto uraditi da se pruga od Zagreba do Beogarda modernizuje.

Danas postoje EU fondovi upravo za ovakve prekogranične projekte, koji se moraju iskoristiti jer je, između ostalog, ovaj koridor najkraći put između Zapadne Evrope i Istoka, kako za ljude, tako i za teretni saobraćaj. Najjeftinije je prevoziti robu vozom.

Moramo da unapredimo položaj manjina i s jedne i s druge strane. Problemi izbeglica se polako rešavaju. Do kraja godine Vlada Hrvatske će obezbediti još jedan broj stanova za izbeglice.

Kao što vidite, stvari se rešavaju. Možda ne tempom kakav javnost na obe strane očekuje, ali važno je da su promene stalne.

Godine 2010. razgovarali smo sa g. Kuprešakom, prethodnim ambasadorom Hrvatske u Srbiji i tada je rekao da on nastoji da gradi bolju budućnost, a ne prošlost između Hrvatske i Srbije. Koja je vaša misija u Srbiji?

- Moja najvažnija misija je da na kraju mog mandata bude što manje ovih otvorenih pitanja o kojima smo danas razgovarali. Kao i to da Srbija bude pri kraju svojih pregovora o pristupu EU jer stabilnost regiona je nemoguća bez zajedničke evropske perspektive.

Kada budete odlazili iz Beograda, šta ćete sigurno poneti sa sobom?

- Uveren sam da ću poneti sa sobom pozitivne utiske. Ali najvažnije je da ću sigurno poneti jedan veliki adresar s imenima mojih novih prijatelja koje stičem svakodnevno u Srbiji.

(Napomena: tekst je preuzet iz magazina "Profit", mart 2014)