Aleksandar Josipović, plesač, pedagog i koreograf - Telo nikad ne laže

Aleksandar Josipović (Foto: Mika Knežević)

Danas, Aleksandra Josipovića prepoznaju kao najstrožeg člana žirija šoua "Ples sa zvezdama" i jedinog Jugoslovena koji je ikada zaigrao u čuvenom francuskom kabareu "Mulen ruž". A on je zapravo mnogo više - osoba sa zavidnom profesionalnom ali i akademskom biografijom, osoba koja živi na relaciji Amsterdam-Pariz, a koja sa druge strane i dalje sedne u lokalni autobus na liniji 581 kako bi posetio roditelje u Lazarevcu.

Od Lazarevca do Pariza

Josipović (33) je profesionalni plesač, predavač, koreograf i šampion u sportskom plesu. Pre svega, studirao je Matematički fakultet, završio "Centre national de la danse" u Parizu, postdiplomske studije "Codarts Academy" u Roterdamu, master iz neurolingvističkog programiranja u SAD. Kao asistent radio je u francuskoj klinici za mlade CEREP u Parizu. Kao predavač, radi u oblasti pedagogije plesa, plesne terapije i savremene psihologije i NLP-a u Francuskoj, SAD, Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Holandiji, Finskoj, Gvadalupeu, Španiji...

- Moji roditelji su moju sestru Sandru i mene vaspitali da je obrazovanje u životu jako bitno. Učili su nas da se obrazovanje ne sastoji od toga koliko ste zapamtili ili koliko znate već od toga da razlikujete koliko znate, a koliko ne.

Kaže da je posao i obrazovanje moguće uskladiti, dodajući da je njemu ipak bilo potrebno dosta odricanja, dosta rada, jer je svoje akademske studije radio na francuskom i engleskom, a da nijedan jezik nije učio u Jugoslaviji u školi. Kaže, Jugoslaviji, jer se uvek izjašnjavao kao Jugosloven.

(Copyright: Aleksandar Josipović)

- Ali, kada neko nešto želi, onda je to i moguće. Treba samo imati plan i strategiju.

Za sve je kriv "Prljavi ples"

Iako zvuči kao kliše, naš sagovornik kaže da je od malih nogu pokazivao sklonost ka igri.

- Kao klinac bio sam opsednut filmom "Dirty dance" ( "Prljavi ples") čije sam scene gledao i po 17 puta dnevno. I te godine kreće rat, ples postaje moj svet gde sam ja siguran, gde se svi vole, gde nema nacionalizma i gde svi govorimo istim jezikom - pokretom. Tako je krenulo.

Odrastao je u Velikim Crljenima kod Lazarevca, maloj sredini na brdovitom Balkanu, gde ples svakako nije omiljeno zanimanje među dečacima.

- Kritika, etiketiranja i pogrdnih imena je uvek bilo, ima ih i dan danas. Jako sam svim tim ljudima zahvalan, jer i zahvaljujući njima ja sam danas tu gde sam.

U igri je našao slobodu, pokušavao da ponavlja pokrete Patrika Svejzija i Dženifer Grejs iz pomenutog filma. Upisao se na ples u Velikm Crljenima. Od tog dana pa do 2000. godine, bio je aktivan u sportskom plesu u Srbiji, gde je deset puta bio državni šampion.

U "Mulen ruž" sam ušao na glavna vrata

Ipak, prestižni francuski kabare, nedosanjani san mnogih plesača, doneo mu je veću popularnost. Evo kako je dečak iz Lazarevca postao jedini plesač iz Srbije koji je ikada zaigrao tamo:

- Dva kofera, pozivno pismo, francuska viza u jugoslovenskom pasošu i samo 500 evra u novčaniku i ideja u glavi - "idem da dobijem posao". Jako hrabro sa 21 godinom.

(Copyright: Aleksandar Josipović)

U "Mulen ruž" sam ušao na glavna vrata gde se i ulazi. Ne postoje neke prečice. Da biste radili u "Mulen ružu" pre svega morate znati da igrate, to je uslov broj 1. Sreo sam se sa plesnim menadžerom kompanije, uradio dvočasovnu audiciju, pokazao sve moguće plesne i tehničke kombinacije i izašao iz "Mulen ruža" sa ugovorom u ruci.

- Nikada nisam rekao, ali posle te audicije nisam mogao da hodam 48 sati. Moje telo je doživelo šok i znao sam odlično šta me čeka, jer telo nikada ne laže.

Posle deset godina, napustio je "Mulen ruž", jer kako kaže "treba znati kada se povući i kada je dosta".

- To obično treba uraditi kada ste najbolji. Mogao sam ja da igram tu još narednih deset godina, ali ipak ja želim nešto drugo.

Surovi profesionalac

Nakon svega, Josipović svojim najvećim uspehom smatra "to što je zdrav - psihički, fizički i mentalno". Kada pogleda unazad, kaže da se ne kaje apsolutno ni zbog jedne odluke u životu.

- Kajanje u životu ne postoji. Kao ni neuspesi. Postoje samo loši rezultati i njih je bilo.

Veruje da je svako svoj ambasador. "Ko će da ode kod zubara koji nema zube?", poručuje. Iako je radio sa svetskim koreografima, dokazao se u plesu nebrojano puta, već više puta je izjavio kako sebe smatra boljim predavačem nego plesačem.

- Biti predavač je nekako intimnije i čini mi se da imam više mogućnosti da inspirišem ljude. Mi plesači smo i "prokleti" jer smo arhiktete prostora i materijalno ne ostavljamo ništa iza sebe. Čini mi se da sam se i ja promenio, pa više uživam u pedagogiji i kombinaciji verbalne i neverbalne komunikacije.

(Foto: Mika Knežević)

Ples sa zvezdama

"Tvoja tehnika je bila poprilično labava. Ali, što bi rekla Mica Trofrtaljka: ‘I labavi ume da zabavi’", "Energija ti je kao Ive Štrljić, ali za razliku od nje koja ide na otvaranje svake koverte u gradu, ti trošiš energiju na mnogo pametniji način", Izgledali ste kao nadrogirani penzioneri, ništa mi se nije svidelo". "Ti si bio savršeni uštogljeni Paja Patak. Budi manje pozer, više plesač"... Ovo su samo neki od Aleksandrovih komentara u šou "Ples sa zvezdama", koji se emituje na "Prvoj" televiziji. Oštar na jeziku, duhovit nadasve, bez trunke poltronstva u govoru, bez obzira ko se nalazi pred njim. Smatra da "zvezde" u Srbiji ne postoje.

- Prave zvezde su samo na nebu. Da biste sijali vi morate biti u mraku. U Srbiji ima uspešnih ljudi, kao što ima i poltrona. I tako je svuda u svetu.

Posle vođenja Evrovizije, članstvo u žiriju ovog šoua, jedina je profesionalna, konkretna ponuda iz Srbije koja je stigla na njegov e-mail.

- Bilo je takođe raznih budalaština koje su stizale i koje i dalje stižu. Radim samo sa profesionalcima i uvek sam otvoren za konstruktivnu saradnju. Ovo je bila jedna od retkih koja meni pruža mogućnost videti češće porodicu i meni drage ljude.

Prijatelji su za njega "biseri, rasuti po celom svetu". Za njega su to oni ljudi "koji ga drže za ruku, a dodiruju njegovo srce". A u rodni Lazarevac, odlazi kad god ima vremena.

- Nekada samo sednem u gradski prevoz (famozni 581) i odem da obiđem roditelje. Vremena nikada dosta.

Naša plesna scena je u tranzaciji otkad znam za sebe

Kada je reč o plesnoj sceni u Srbiji, kaže da je u vreme ekonomske krize i ples na udaru.

- Ali nije to najveći problem, jer tu je tranzicija od kako znam za sebe. Tu nema obrazovanog stručnog kadra i plesnih menadžera. Šta reći o zemlji koja ima tri baletska udruženja, četiri plesna saveza, gde nema sinergije i skoro su svuda neke svađe, podmetačine, jedni drugima šalju razne inspekcije itd?

Piše knjige, završava master studije, predaje...

Pored televizijskog šoua, zbog koga puni stupce ovdašnjih medija, Aleksandar Josipović bavi se drugim kreativnim projektima u vezi s plesnim obrazovanjem.

(Foto: Mika Knežević)

- Postao sam direktor novog odeljenja za profesionalno usavršavanje i trenažni proces pri Nacionalnoj fondaciji za igru. Radimo na organizovanju Master Class-ova na predavanjima, koreografskim radionicama, časovima savremene igre i novih plesnih pravaca. Takođe, organizujemo i savetovanja u cilju rаzumevаnja i sistemаtskog pristupa rešavanju rаzličitih vrstа problemа u plesnoj pedagogiji, odnosno postavljanju realnih pedagoških ciljeva koji su motivišući za sve one koji žele da se bave igrom. Završavam svoju četvrtu knjigu i master studije u Francuskoj, spremam plesače za prvenstva....

A privatno, ima plan samo da se dooobrooo naspava ....

Ja ne znam drugačije

Aleksandar i kada ne radi, on radi. Ideja, kreativnosti na pretek.

- Moji saradnici znaju da kada krenem sa idejama, onda treba da me se paze.

Filmove uglavnom gleda u avionu. Teško se privikava da čita knjige sa iPad-a, "iako jeste praktično". U Amsterdamu ima jednu gomilu knjiga koja je na listi čekanja za čitanje, a u Parizu drugu. Ako nije u sali ili na tv-u, onda ćete ga možda pronaći na "Twitter"-u. Međutim, kako dodaje, on odlično zna razliku između virtuelnog i relanog života.

- Slobodno vreme za mene je redovan odlazak u teretanu, odlazak kod kiropraktičara, večera sa meni dragim ljudima. Ne podnosim dosadne, proste i neobrazovane ljude. Kod mene se sve planira i zakazuje unapred, pa i slobodno vreme. Još nisam uspeo da nađem vreme za letnji odmor i nadam se da ću ove godine moći da odem negde gde mogu da se opustim i ne radim ništa. To i meni zvuči kao nemoguća misija. Možda sam previše profesionalan i odgovoran, ali ja ne znam drugačije.

Jelena Đelić