Vladimir Volkov, fudbaler "Partizana" - Ne bih više o toj temi

Nije bilo lako realizovati intervju sa levim bekom "Partizana" Vladimirom Volkovim. Problem nije bio u njegovoj želji da govori za "MOZZART Sport", naprotiv, već je teška finansijska situacija u Humskoj poremetila i plan treninga prvog tima, kamoli slobodno vreme fudbalera. Iskusni defanzivac nije odbio razgovor na tešku temu Umesto da se na početku sezone analizira "Partizanov učinak protiv "Ludogoreca" u kvalifikacijama za Ligu šampiona, potom i nastavak takmičenja u Ligi Evrope i predstojeća dva susreta protiv Nefčija, najviše se u i oko Humske govori o nedostatku novca. Besparica je u poslednjih šest meseci postala veliko breme za crno-bele, a svi problemi ogoljeni su u utorak kada su igrači, usled nedostatka obećanih i garantovanih primanja, posegnuli za štrajkom. Odbili su da izađu na popodnevni trening, a sutradan se posle sastanka sa delom rukovodstva došlo do određenog kompromisa. Potom se nastavilo sa uobičajnim radom.

Pred "Partizanom" su značajne utakmice - prvo za vikend meč u Nišu protiv Radničkog, a onda i sledećeg četvrtka prvi duel sa Nefčijem u poslednjem krugu kvalifikacija za Ligu Evrope. Nije to takmičenje po rangu ni približno Ligi šampona, ali bi ostanak do decembra u Evropi doneo viceprvaku Srbije brojne prednosti i mogućnost da se lakše prebrode problemi koji bi mogli da postanu fatalni za klub. Možda nekome reč "fatalni" zvuči suviše jako i pesimistično, ali pobede tima i ispunjenje obećanja od strane rukovodstva u ovom trenutku su esencijalno važni za Parni valjak.

U grupu najiskusnijih igrača, kao i onih koji su u prvih nekoliko utakmica pokazali formu koja zadovoljava, spada levi bek Vladimir Volkov. Odigrao je odlično protiv Ludogoreca u Bugarskoj, a gol koji je dao Voždovcu na superligaškoj premijeri sprečio je nastanak još veće panike u Humskoj.

Na početku intervjua pitali smo Volkova da li se zaista dogodio štrajk u Partizanu ili je to možda prejaka reč?

- Nije to bio štrajk u bukvalnom smislu, niti radikalan potez sa naše strane. Štrajk je po meni ipak poslednji korak na koji se odlučiš u teškoj situaciji, neka vrsta krajnje mere. Mislim da nismo još u takvoj situaciji. U utorak uveče smo imali samo jedan duži sastanak, potrajao je i onda se trening odložio. Nadam se da će uprava uložiti maksimalne napore da ispoštuje igrački kadar, kao i da će igrači ispoštovati klub u narednom periodu. Pronašli smo zajednički jezik, nadamo se da će doći do obostranog zadovoljstva.

Kakav je stav navijača? Njih dvadesetak vas je posetilo na treningu.

- Imali smo sastanak i sa njima, oni nas podržavaju. Svi smo zajedno u istom problemu. Kažem, nadam se da će svi na kraju biti zadovoljni. I stvarno ne bih više govorio o toj temi, videćemo šta će nam doneti vreme koje je pred nama.

Osvojena su prva tri boda u Superligi, ali Partizan je bio daleko od očekivanog nivoa protiv Voždovca?

- Utakmica je bila baš teška. Sve vreme smo se spremali za Evropu, za Ligu šampiona, podredili smo sve utakmicama protiv Ludogoreca. Taj dvomeč je bio svojevrsna slamka spasa, za potencijalni izlazak iz teške situacije. Evropa, javnost, imidž kluba, novac... Ma sve. Stvarno smo se mnogo trudili, radili i živeli za prolaz dalje. Onda ispadneš, a ne budeš poražen... Da se razumemo, Ludogorec ima odličan tim i svi smo eliminaciju teško prihvatili. Ispraznili smo se fizički i psihički, a došao je Voždovac. Bilo je teško vreme, suv teren. Mislim da se još samo u Srbiji i u zemljama iz regiona igra po suvim terenima. Nigde više! Tereni se kvase i to je svuda normalno, ali ovde se izgleda to još ne praktikuje. Kada se sve sabere, bilo je vrlo teško i to su činjenice. S druge strane, sami smo sebe uveli u nervozu i neizvesnu završnicu. Mislim da smo mnogo kvalitetniji od Voždovca i morali smo da rešimo pitanje pobednika ranije. Imao sam i ja tu jednu šansu pre gola... Morali smo drugačije da pristupimo meču i kada smo videli da je đavo odneo šalu dodali smo gas i uspeli da pobedimo. Srećom po sve nas...

Presudio je tvoj gol u 92.minutu. Nije ti prvi put da postižeš važne golove za Partizan, u poslednje vreme mogao si i češće da budeš strelac? Po golgeterskom umeću, iako ti nije u opisu posla, isticao si se posebno dok si igrao za moldavski Šerif?

- Bio sam strelac 15 golova jedne sezone u svim takmičenjima za Šerif. S obzirom na to da sam defanzivac, tačnije levi bek, često postižem golove. Pročitao sam u novinama da mi je gol protiv Voždovca bio sedmi u dresu Partizana. Verujem da će ih ove sezone biti još.

Šta je nedostajalo da se prođe Ludogorec i napravi korak više u odnosu na prošlu sezonu?

- Iskreno, ne znam šta da kažem. Obe utakmice su bile specifične i ne mogu da zamerim nikom ništa. Hajde da nismo živeli za to i posvetili se tome... Apsolutno smo živeli za prolaz dalje, znali smo kakav je ulog u tim mečevima. Jednostavno, ne može da nam se zameri. Na toj drugoj utakmici desilo se to što se desilo, ne znam kako da to objasnim. Ne mogu da budem konkretan i navedem da je nedostajalo to, to i to. Nisu bile lepe utakmice za gledanje, bilo je dosta taktičkog nadmudrivanja i mislim da se Partizan ni u jednom susretu nije obrukao. Ludogorec je možda trenutno i kvalitetniji od nas. Napravio je odlične rezultate u Evropi prošle sezone, onda se i još pojačao. Ne bi trebalo zanemariti te činjenice, kao ni to da ipak nismo izgubili nijedan meč. Partizan će ipak ostati u Evropi do zime, ali samo ako bude bolji od Nefčija, protiv kojeg je pre dve sezone igrao u grupnoj fazi Lige Evrope. Prva utakmica je u Beogradu 21. avgusta?

- O Nefčiju ćemo krenuti da razmišljamo i da ga analiziramo tek posle Radničkog. Partizan je pre dve godine u obe utakmice bio bolji, završene su sa 0:0 i 1:1. Kod kuće smo promašli mnogo šansi... Verujem da je i sada Partizan kvalitetnija ekipa, ali ne bih mnogo govorio u javnosti o tome. Moramo kvalitet da pokažemo na terenu i da uradimo ono što se od nas očekuje. Sve u svemu, Partizan bi morao da prođe Nefči, bez potcenjivanja ekipe iz Azerbejdžana. Ako to ne uradimo, stvarno nismo za Evropu ni po jednom kriterujumu.

Niš će biti teško gostovanje. Radnički je u 1. kolu izgubio od Crvene zvezde sa 2:0 u Beogradu?

- Neka odigra protiv nas kao i protiv Zvezde, a-ha-ha... Niše je tradicionalno neugodno gostovanje, pun stadion, biće domaćin agresivan i željan dokazivanja. Mi odlazimo sa imperativom pobede, praktično moramo da osvojimo nove bodove.

Realno, zna se ko će se boriti za titulu u Superligi?

- Sigurno da nam je Zvezda jedini konkurent, ako ćemo iskreno, što naravno nije dobro za naš fudbal. Bolje bi bilo da se bori barem četiri ili pet ekipa za titulu. Biće teško i nema takozvanih malih utakmica. Posebno su opasne one "unapred dobijene". Biće tvrdo svako gostovanje. Čukarički je klub koji ozbiljno radi i trenutno je u velikoj ekspanziji. Vojvodina ima mlade i perspektivne igrače, krenuli su ubedljivo, dobili OFK Beograd 3:0. Neće nigde biti lako na strani.

Kako se fizički osećaš? Imao si problema sa povredom, ali sada ostavljaš dobar utisak?

- Imao sam peh sa leđima, što me je udaljilo sa najbitnijeg dela priprema u Sloveniji. Onaj deo kada se tim uigrava i igra prijateljske utakmice. Bio sam u Beogradu i lečio se, kada su se momci vratili bio sam u određenom zaostatku za timom. To je određeni hendikep, pa se zato trudim da sada svaki trening uradim jače od ostalih i da nadoknadim propušteno. Za sada se to nešto ne primećuje, ali mi je mnogo drago kada dobijem pohvale da sam spreman. Osećam da ima još prostora za napredak.

Na terenu deluje da imaš mnogo više samopouzdanja nego ranije?

- Slušam takve komentare, ne znam šta da kažem... Imao sam sigurno stagnaciju forme u poslednjih godinu dana. Možda je razlika u tome što sam se sada posvetio totalno fudbalu. Imam želji da napravim nešto ozbiljno i da materijalizujem taj veliki trud.

Gotovo svake sezone se priča o tvom odlasku i eventualnom transferu?

- Često sam tema tokom prelaznog roka. Stvaraju se priče u vezi sa pojedinim klubovima, sve bude blizu, ali nikako da se završi. Bude mi tih priča preko glave. Sele me te ovamo, te tamo... Kada se dogodi, dogodilo se i ako se uopšte dogodi. A ja se iskreno nadam da hoće. Radim na tome i očekujem. Videćemo...

Ima li konkretnog interesovanja nekog kluba iz inostranstva?

- U ovom trenutku ne, bar ne da ja znam. Bilo je priča na početku, ali trenutno ne postoje ponude. Moja ambicije su da odem u inostranstvo, jer mislim da je Srbija što se tiče kvaliteta fudbala u velikom zastoju, možda i nazadovanju. Imam dovoljno godina, stekao sam ovde punu afirmaciju i dostigao nešto što bi moglo da se nazove vrhuncem. Četvrtu godinu sam u Partizanu, vreme je za nove mlađe snage. Uostalom, trenutak je da se oprobam u boljoj ligi, kako bih se nadogradio kao igrač. Želim da napredujem u svakom smislu i to bih odlaskom u inostranstvo svakako postigao.

Šta su ti donele četiri godine u Partizanu?

- Dve stvari su osnovne. Prvo, potpuno sam se afirmisao, ljudi su me upoznali i videli ko sam i šta sam. Drugo, tu je igranje za reprezentaciju Crne Gore. To bih izdvojio.

Promenio si petoricu trenera u Partizanu, od Stanojevića, preko Granta, Vermezovića i Rašovića do Nikolića?

- Svaki ima svoj poseban stil igre, ne bih to naročito komentarisao, a kod svakog sam igrao. Tačnije, igrao sam kod svakog manje ili više, osim jedne polusezone kod Vladimira Vermezovića iz meni nepoznatih razloga. Možda bih ipak izdvojio Marka Nikolića. Ne zbog toga što je sad trener, već kao čoveka kod kojeg nisam prošao pripreme zbog povrede, a opet mi je ukazao maksimalno poverenje od prve utakmice. Mislim da mu za sada uzvraćam na najbolji način. Nadam se da će tako i ostati.

Imao si dve epizode u inostranstvu. Kratko si igrao za portugalski Portimonense, a u Partizan si došao iz moldavskog Šerifa?

- U Portugaliji sam imao neuspelu "turneju", ako tako mogu da kažem, a-ha-ha... Trajala je šest meseci. Drugi deo sezone proveo sam u OFK Beogradu, pa sam otišao u Šerif. Sa klubom iz Tiraspolja osvojio sam za dve godine dve titule i dva kupa, usput odigrao dvadeset i nešto evropskih utakmica. Bilo je lepo iskustvo, uz dosta pozitivnih rezultata. Nosim prijatne uspomene iz tog perioda.

Kako provodiš veme van treninga i profesionalnih obaveza?

- Malo sam usporio način i ritam života. Treniram, odem popijem kafu, nema određenog mesta, ne mora da bude spektakularno. Malo drugovi, malo drugarice i to je to, a-ha-ha...

OD RUSIJE DO BEŽANIJE

Poreklom si iz Rusije, tvoji su davno došli u Beograd?

- Nema tu mnogo toga zanimljivog. Bila je Oktobarska revolucija i moji su došli 1917. u Beograd. Od tada smo ovde. Ja sam četvrto ili peto koleno. Moji preci su živeli u ulici Sedmog jula. Za vreme rata nam je sve bilo porušeno, pa su opet gradili. Onda su se šezdesetih preselili na Novi Beograd, a moji na Bežanijsku kosu 1991.

RADNIČKI, GRAFOSI, BARA VENECIJA, BORČA...

Da li si se oduvek bavio samo fudbalom? - Ma kao klinac sam probao sve. Pokušao sam da se bavim i drugim sportovima, malo ozbiljnije vaterpolom. Suštinski, fudbal je uvek bio u prvom planu, igrao sam 11 godina u Radničkom sa Novog Beograda. Kasnije sam bio izvesno vreme u Grafičaru, pa šest meseci u Železničaru iz Bara Venecije. Onda sam otišao u Borču, pa Portugal...

USKORO POVRATAK KIK-BOKSU

Imaš li neki hobi?

- Uvek sam voleo kik-boks i boks, time se i sada rekreativno bavim. U poslednjih godinu dana idem na treninge koliko god mogu, privatno kod jednog našeg poznatog borca. Moj dobar prijatelj je Stevan Živković iz Niša, on je jedan od naših najboljih kik-boksera do 80 kilograma i reprezentativac. Kada ne mogu sa njim da radim, onda vežbam sa Aleksandrom Topićem koji ima privatnu školu na Novom Beogradu. Sve je to rekreacija, nikako nešto ozbiljno. Kik-boks je dobar za kardio-trening, odličan za kondiciju. Imao sam pauzu zbog povrede leđa, nisam trenirao jedno dva meseca, ali planiram da nastavim čim se skroz oporavim.

Izvor: