(Ekonomist) Ananije Pavićević, predsednik izvršnog odbora Metals banke - Bez novih dokapitalizacija

Nakon okončanja trenutno aktuelne dokapitalizacije, Metals banka (Belex simbol: MTBN) u 2007. godini ne planira nove emisije akcija, kaže za Ekonomist Ananije Pavićević, predsednik Izvršnog odbora te banke.

„Naše mišljenje je da do kraja ove godine, a nakon dokapitalizacije koja je u toku, više ne treba da bude novih emisija akcija, osim ukoliko Skupština ne odluči u korist predloga da se dividende konvertuju u akcije“, kaže Pavićević. On dodaje da će nakon dokapitalizacije korigovana knjigovodstvena vrednost jedne akcije biti između 20 i 21 hiljade dinara.
Od 20. decembra prošle godine, kad je počela da se kotira na Beogradskoj berzi, akcija Metals banke je jedna od hartija o kojoj se najviše govori u investitorskim krugovima. Banka je krajem februara raspisala 21. emisiju akcija. Obim emisije je 55.000 komada običnih akcija, čija ukupna vrednosti, sa emisionom premijom, iznosi 2,1 milijardu dinara (nešto više od 25 miliona evra). Polovina emisije, 27.500 akcija, namenjeno je postojećim akcionarima koji imaju pravo preče kupovine. Akcije koje ne upišu ti akcionari, kao i drugih 27.500 akcija namenjeno je slobodnoj prodaji.

Pavićević očekuje da postojeći akcionari neće iskoristiti pravo preče kupovine u celosti.
„Moguće je da svi postojeći akcionari neće iskoristiti pravo preče kupovine. Državna preduzeća verovatno neće učestvovali u dokapitalizaciji, a takođe ni pojedina društvena preduzeća“, kaže on i dodaje da, sa druge strane, očekuje da potražnja za akcijama u slobodnoj prodaji bude „najmanje 15 puta veća od ponude“.
Cena akcije Metals banke na Beogradskoj berzi kretala se poslednjih mesec dana između 50 i 56 hiljada dinara, što je oko tri i po puta više od knjigovodstvene vrednosti akcije (15.153 dinara).

„Jednog trenutka je pretila eksplozija da cene akcija odu na više od 60.000 dinara, ali smo mi na tržište pustili neke akcije koje smo stekli po osnovu naplate kredita, kako bi „ohladili“ tržište. Nagli skokovi i padovi nisu dobri“, kaže Pavićević.
Akcija te banke uvrštena je u novi indeks SRX, koji su zajednički formirale beogradska i bečka berza.
„To je za nas vrlo bitno. Preko Bečke berze, Rojtersa i drugih specijalizovanih agencija informacije o banci će doći do nekoliko hiljada njihovih klijenata“, kaže Pavićević.

Metals banka će nakon ove emisije imati kapital veći od 80 miliona evra. Na šta planirate da utrošite kapital od dokapitalizacije?
A. Pavićević: Ova emisija ima isključivo za cilj da poveća ročnu strukturu i poveća konkurentnu sposobnost banke. Taj kapital će, uz porast dinarske i devizne štednje, omogućiti da banka na tržištu ponudi dugoročne kredite za razvoj malih i srednjih preduzeća. Dakle, novi kapital će biti iskorišćen isključivo za povećanje plasmana banke. Što se tiče drugih investicija, kao što je ulaganje u gradnju nekretnina, banka zarađuje dovoljno od njihove prodaje, pa će nastaviti sa ulaganjem u takve projekte. Te investicije ne idu na teret akcijskog kapitala i likvidnih sredstava banke.

Da li planirate da investirate u akcije na berzi?
A. Pavićević: Time se ne bavimo. Strategija Metals banke je da se bavi isključivo čisto bankarskim poslovima.

Zbog čega je prethodna emisija akcija (20. emisija, odobrena 7. decembra 2006. godine) bila zatvorena, namenjena samo određenim profesionalnim investitorima, kad je već tada postojalo veliko interesovanje među investitorima za akcijama banke?
A. Pavićević: Ta emisija akcija bila je namenjena značajnim investitorima, kao što su East Capital Asset Management fond, ili JNR Limited, koji su u prethodnoj dokapitalizaciji učestvovali sa ogromnim sredstvima i imali ogromnu preplatu. U cilju poslovnog interesa banke, pre svega njenog daljeg stabilnog razvoja, odlučili smo da putem zatvorene emisije dođemo ne samo do svežeg kapitala već da na taj način i uspostavimo poslovne odnosa sa ovim fondovima i njima bliskim finansijskim organizacijama, koje su veoma kvalitetno pozicionirane na međunarodnom finansijskom tržištu.

Kako su veliki akcionari reagovali na mogućnost dalje disperzije vlasništva?
A. Pavićević: Protiv slobodne prodaje 50 odsto nove emisije bili su fondovi Triglav i Publikum iz Slovenije. DDOR je bio protiv dokapitalizacije, zbog opasnosti da ne dođe do smanjenja njihovog učešća u vlasništvu. Do toga ne mora doći ukoliko DDOR pored realizacije prava preče kupovine uzme učešće u kupovini akcija iz slobodne prodaje.

Da li će menadžment predložiti splitovanje akcija?
A.Pavićević: Nismo razmišljali o tome.
Sve češće se pominje mogućnost spajanja Agrobanke i Metals banke. Agrobanka je jedan od akcionara u Metals banci.

Da li ima istine u tim spekulacijama?
A. Pavićević: Metals banka jako dobro sarađuje sa Agrobankom, ali nikakvi razgovori o spajanju dve banke nisu vođeni. Niti se o takvom povezivanju razmišlja.

Šta su glavni generatori prihoda?
A. Pavićević: Udeo kamata u ukupnim prihodima banke prošle godine iznosio je 37,3 odsto. Metals banka već nekoliko godina ima trend smanjenja učešća prihoda od kamata u ukupnim prihodima. Kad je reč o prihodima od naknada oni najviše rastu zbog uvođenja novih proizvoda i usluga i veoma dinamičnog razvoja poslovne mreže, a time i značajnog povećanja broja klijenata. Podsećam da smo prema zvaničnim podacima NBS 2005. godinu završili kao druga banka prema ekspanziji poslovne mreže. Ne bi me iznenadilo da 2006. godinu, završimo kao prvorangirani.

Oko deset odsto prihoda od naknada čine prihodi od gradnje nekretnina. Taj segment poslovanja ćemo ove godine pojačati. Takođe, plan banke je da počne da se bavi faktoringom. Ali, najviše će se razvijati klasične bankarske usluge.

Vi ste isticali da je na prvom mestu u poslovanju Metals banke sigurnost plasmana. S obzirom na to da je u strukturi akcionara banke, sve više investicionih fondova, mislite li da bi ti akcionari mogli da počnu da vrše pritisak na menadžment da poveća profit, odnosno da počne da se upušta i u rizičnije investicije?
A. Pavićević: Prinos na akcijski kapital banke je iznad 15 odsto. To nije niska profitna stopa. Menadžment banke ima svoju politiku koju sad podržavaju akcionari. Naravno, radiće se onako kako nalaže poslovna politika, za koju će se odlučivati akcionari, ali ne verujem da će u ovoj banci dominirati trgovački mentalitet. Među akcionarima ima dosta proizvodnih preduzeća koji su u potpunosti oslonjeni na banku. Na primer, naši akcionari su značajan deo metalskog kompleksa Vojvodine, potom sve fabrike u sastavu ABS Holdinga. Svi oni i mnogi drugi proizvođači su oslonjeni na Metals banku. Razvojem tih sistema, razvijaće se i banka.

DDOR je najveći akcionar banke, a ujedno i jedan od najznačajnijih klijenata. Pošto toj kompaniji predstoji privatizacije, šta očekujete od novog vlasnika?
A. Pavićević: Verujem da budući kupac DDOR-a neće napustiti banku, već će je samo jačati. Bilo bi dobro da se privatizacija završi do kraja juna. Odlaganje nosi određene posledice. Bez obzira što se menadžment DDOR-a maksimalno trudi, ipak se, u neku ruku, smanjuje konkurentnost te kompanije na tržištu osiguranja jer nema rešene vlasničke odnose.
Tržište osiguranja je područje gde banka može dalje da vrši ekspanziju. Metals banka danas kreditira autoosiguranje DDOR-a, poljoprivrednike koji osiguravaju useve kod DDOR-a, i druge klijente DDOR-a.

Za kupovinu DDOR-a su zainteresovani velike svetske kompanije. Njihov interes biće tesna saradnja sa nekom bankom u Srbiji. Takođe, te kompanije iza sebe imaju značajne finansijske institucije i interes Metals banke je da sa njima razvije što kvalitetniju i obimniju saradnju.

Mislite li da bi kupac DDOR-a umesto nastavka poslovne saradnje sa Metals bankom mogao da se opredeli za neku drugu banku koja posluje u Srbiji?
A. Pavićević: Nijedna banka u Srbiji dosad nije u toj meri ušla u kreditiranje tržišta osiguranja kao Metals banka. Mnogo bi im se manje isplatilo da menjaju banku nego da nastave saradnju sa nama.

Šta bi ste savetovali nove velike akcionare, da li da preuzmu većinski paket ili da ostanu pojedinačno značajni vlasnici akcija Banke?
A. Pavićević: Metals banka ima definisanu strategiju da do 2010. godine ne ulazi u strateško partnerstvo ni sa kim, ako to podrazumeva preuzimanje 60 ili 70 odsto vlasništva. Kroz razvoj mreže i proizvoda na ovom tržištu imamo prostora da i bez te vrste saradnje ostvarimo još bolje rezultate. Prostora u Srbiji ima i za velike, ali i za srednje banke.

Većini stranih banaka u Srbiji građanstvo je glavna ciljna grupa. Metals banka razvija poslove sa stanovništvom prevashodno konkurentnosti radi, ali su nam mala i srednja preduzeća u poslovnom fokusu. Radi toga smo obezbedili kreditne linije međunarodnih finansijskih institucija. Podsećam na ugovor sa EBRD potpisan jula prošle godine.

Poznavanje privrede i mentaliteta, kvalitet obavljanja usluge i efikasnost su naše prednosti. Mislim da će stranim bankama orijentisanim na poslovanje sa građanima, trebati barem deset godina da uvaže specifičnosti poslovanja na domaćem privrednom tržištu i dostignu nivo našeg poznavanja istog.

Šta očekujete od mera NBS u ovoj godini?
A. Pavićević: Narodna banka bi morala da ima selektivan pristup u vođenju kreditno-monetarne politike. Na primer, Metals banka ima odobrenu kreditnu liniju od EBRD, koja je namenjena isključivo razvoju malih i srednjih preduzeća. Uslovi za dobijanje tih kredita su izuzetno strogi. Na tu kreditnu liniju banka izdvaja 45 odsto obavezne rezerve.
Takođe, NBS je smanjila obaveznu rezervu sa 60 odsto 45 odsto stranim bankama koje koriste kratkoročne kreditne linije od svojih matica, a povećala je obaveznu rezervu na devizne depozite privrede sa 40 na 45 odsto. Zbog toga je potrebno insistirati na selektivnom pristupu, koji traži različit tretman različitih bankarskih izvora kad su u pitanju rezerve. Selektivnost nije nepoznata čak ni u Srbiji i može da se sprovede, ali zahteva namensku kontrolu, odnosno malo veću odgovornost centralne banke. Kada je u pitanju politika rezervi, neophodno je selektivnim pristupom voditi računa o podršci razvoju sektora MSP, razvoju poljoprivredne proizvodnje, i podršci pripremi proizvodnje za izvoz i samom izvozu proizvoda i usluga. Ovako bi zlonamernici mogli protumačiti da se selektivnost izbegava, samo zato što se izbegava odgovornost.

Narodna banka ne sme da bude jedina odgovorna za stabilnost cena. Monetarna politika treba da pomogne u kontrolisanju inflacije, ali ne i da bude jedina odgovorna za nju. U Srbiji se cene drže pod kontrolom isključivo restriktivnom monetarnom politikom. Sa druge strane, društvena i državna preduzeća polako podižu cene svojih proizvoda i usluga. Može NBS da podigne obaveznu rezervu bankama i na sto odsto, ali samo takvim merama, rast tih cena ne može se zaustaviti. NBS bi po tom pitanju trebalo rasteretiti, već bi sopstvenu odgovornost trebalo da preuzmu i druge nadležne državne institucije i organi.

Kakva je struktura depozita u plasmanima banke?
A.Pavićević: Krediti komitentima porasli su za 82 odsto. Ti plasmani čine 49,36 odsto ukupne bilansne aktive. Depoziti kod NBS učestvuju sa deset odsto, gotovina oko 14 odsto, a osnovna sredstva, nematerijalna ulaganja, osnivačka ulaganja i ostala stalna sredstva 22,73 odsto. Taj procenat je dosta visok jer je dve trećine naših poslovnica u našem vlasništvu. Jedna od specifičnosti Metals banke je da se širi u sopstvenom poslovnom prostoru. Banka ima 80 poslovnica. Optimalan broj poslovnica je oko sto.
Kratkoročna sredstva čine 54 odsto, a kapital i druga dugoročna sredstva 46 odsto. Dinarski depoziti čine 73 odsto depozita banke. Banka je prošle godine značajno povećala i deviznu štednju, za gotovo 90 odsto. Takođe, za gotovo 200 procenata je porasla devizna štednja oročena na period od jedne do pet godina.

Banka ima dosta nekretnina u ponudi. Postoje komentari da se Metals banka ponaša kao agent nekretnina? Kako to komentarišete?
A. Pavićević: Ko misli da uzme kredit, a da ga ne vrati, taj komentariše da se banka ponaša kao agent nekretnina. Najgora varijanta je da je banka u poziciji da razmišlja kako će neko da vrati kredit. Banka je uvek vodila računa kome odobrava kredite i kako obezbeđuje njihovu naplatu. Takođe, svesni smo da je za kompanije svaka tranzicija problematična, pa smo kredite uvek odobravali uz maksimalno obezbeđenje. Zbog toga smo za 17 godina poslovanja, ukupno imali oko 60.000 evra otpisa potraživanja. Sve hipoteke su u odnosu 1:2 ili 1:3. U proteklih nekoliko meseci banka je na tržištu ponudila dosta nekretnina, oko 50 materijalnih vrednosti koje su uzete u prethodnom periodu su u postupku prodaje. Takođe, banka vodi dosta sudskih postupaka protiv klijenata koji ne otplaćuju redovno kredite, a koji su obezbeđeni hipotekama.

poziv na pretplatu na :

na www.ekonomist.co.yu