Ana Mitrović Jovanović, načelnica dnevne bolnice GAK "Narodni front" - Još nismo uspeli da pobedimo biološki sat

(Ana Mitrović Jovanović) Mladi ljudi bi trebalo da se ranije okreću porodici i potomstvu, a država da stvori ambijent da se lakše dolazi do posla i dostojanstvene plate. Savremeni način života, stres i odluka parova da se za roditeljstvo odlučuju posle tridesete najveći su uzroci neplodnosti. Medicina još nije pobedila biološki sat, "potpomognuta trudnoća" donosi rezultate, ali ni ona nije dovoljno efikasna, kaže za "eKapiju" jedna od najvećih stručnjakinja za reproduktivno zdravlje žena, profesorka dr Ana Mitrović Jovanović.

Sa načelnicom dnevne bolnice GAK "Narodni front" i profesorkom Medicinskog fakulteta u Beogradu razgovarali smo o uzrocima steriliteta, neophodnim analizama i metodama lečenja u Srbiji i inostranstvu.

eKapija: Da li je sterilitet bolest modernog društva?

- Sterilitet je svakodnevica modernog društva, jer plaćamo danak stilu života koji vodimo i odluci velikog broja parova da potomstvo stvara u kasnijoj životnoj dobi. Biološki sat žene sa naučne tačke još nismo uspeli da pobedimo i svaka godina je manja šansa za majčinstvo. To se naravno odnosi na žene koje imaju neki problem. Ipak, u opštoj populaciji ima 10% žena koje su izuzetno plodne i mogu da zatrudne i sa 40 i 45 godina. Životna dob kod žena može biti ograničavajući faktor iz dva razloga. Sa jedne strane, koliko smo stari toliko nam je stara i jajna ćelija. Žena se rađa sa jajnim ćelijama koje se ne obnavljaju, već iz meseca u mesec, kada žena uđe u reproduktivni period, ubrzano propadaju. Što smo starije imamo manji broj ćelija, a te ćelije koje su ostale su lošijeg kvaliteta. Sa druge strane, ćelije koje ostaju su podložne bolestima od kojih žena boluje tokom reproduktivnog života – od najobičnijih virusnih upala, do mnogo komplikovanijih stanja.

Stres i nemogućnost ostvarivanja osnovnih egzistencijalnih potreba kod muškaraca utiču na problem lošeg spermograma. Danas imamo polovinu parova kod kojih je problem neadekvatan spermogram.

eKapija: Imate li podatke o stepenu steriliteta u svetu i u Srbiji?

- Rezultati istraživanja pokazuju da svaki šesti par ima manji ili veći problem u ostvarenju željene reprodukcije, što je 15 do 20% parova u opštoj populaciji.

eKapija: Posle koliko vremena bi par trebalo da se obrati lekaru?

- Ukoliko je par mlađi od 30 godina, posle godinu dana redovnih odnosa bez korišćenja kontracepije potrebno je da se javi lekaru. Za starije od 30 godina - posle 6 meseci.

eKapija: Koje su prve analize?

- Osim osnovnog ginekološkog pregleda, rade se i brisevi, kolposkopija, papa test, ultrazvuk. Važno je i ispitivanje hormona, jer moramo da znamo u kakvom se endokrinom miljeu žena nalazi. Izuzetno su važni i hormon štitne žlezde, i pored osnovnih analiza potrebno je uraditi i antitela, jer poslednjih desetak godina imamo značajan porast hašimoto tireoidita, odnosno supkliničkih formi problema neadekvatne funkcije štitaste žlezde.

Zatim se proverava prohodnost jajovoda, da se vidi da li postoji mehanički problem. Ako postoji, radi se ili histeroskopska operacija ili laparoskopska operacija. Ili jedna i druga.

Posle tih osnovnih koraka u ispitivanju se odlučujemo za način lečenja – stimulacijom - indukcijom, inseminacijom, vantelesnom oplodnjom.

Kada je muškarac u pitanju počinje se od spermograma i briseva. Rade se bakteriološke analize - hlamidija, mikoplazma, ureaplazma, urološki pregled i analiza hormona.

eKapija: Pre potpomognute oplodnje, da li preporučujete neke alternativne metode?

- Ukoliko se kod parova ne pokazuje nikakva zdravstvena prepreka, naravno da su saveti - odmor, banje, more, tople kupke... Sa druge strane, može da pomogne hiperbarični kiseonik, jer se adekvatnom oksigenacijom sluzokože materice postiže bolji efekat u prihvatanju oplođene jajne ćelije, a bolja oksigenacija jajnika omogući će i bolji i uspešniji rast i razvoj folikula u kojima se nalaze jajne ćelije.

Takođe, primena kiseonika je dobra kod muškaraca koji imaju loš spermogra.

Naglasila bih da ovaj postupak mora da bude dobro definisan, jer čak i kiseonik, kao i svaki lek, može da napravi više štete nego koristi ako se primenjuje na neadekvatan način.

eKapija: Usavršavali ste se u inostranstvu. Koliko je Srbija uznapredovala u borbi protiv steriliteta? Zašto se veliki broj parova odlučuje da radi vantelesnu oplodnju (VTO) u inostranstvu?

(Foto: I.Vukša)

- Poslednjih pet godina postupak VTO je izuzetno napredovao u Srbiji. Centri koji se ozbiljno bave ovom metodom ostvaruju dobre rezultate. Zaslužuju sve pohvale. Postoji izuzetno malo metoda koje se rade u svetu, a ne rade kod nas, ali se nadam da će ti načini uskoro stići i u Srbiju. To su neke laboratorijske metode koje u minimalnom procentu mogu da doprinesu uspešnoj oplodnji. Ali, važno je naglasiti da se te metode koriste izuzetno retko. To se ni u inostranstvu ne radi rutinski. Izdvojila bih pre-genetsku implantacionu dijagnostiku. Kod embriona starog 2 ili 3 dana uzima se jedna ćeilja i analizira se genetika. To se radi samo u slučaju gde žele da se izbegnu embrioni sa određenom genetskom predispozicijom. Nekada se preporučuje i kod pacijenata koji su imali mnogo neuspelih pokušaja pa se razlog traži u genetici.

Veliki broj se odlučuje za Prag i Makedoniju zbog donacije jajnih ćelija i spermatozoida. Tamo je to zakonom regulisano i dozvoljeno. Moguće je izabrati donora muškarca ili ženu u zavisnosti od fenotipskih karakteristika.

eKapija: Kod nas i dalje nije dozvoljena oplodnja donorskim ćelijama. Kakav je Vaš stav po tom pitanju?

- Ja sam uvek za novitete, ali oprezno i kritički, a ne stihijski – sve novo, ne znači i dobro. Kao profesionalac mislim da bi sve što se radi u domenu medicine i što je dozvoljeno i ima rezultata trebalo uvesti. Ako uz to postoji potreba, a očigledno da postoji, bilo bi dobro da se omogući kod nas. S tim što pacijenti moraju biti sigurni.

Neophodno je da zakon bude donet što pre. Da bude jasan, kako ne bi došlo do zloupotrebe. Na primer, teoretski jedna donorka može da bude upotrebljena više puta nego što je dozvoljeno. Može se desiti i da se materijal ne podvrgne osnovnim i proširenim analizama, pa da bi i pacijenti, embriolozi i lekari koji učestvuju u tim postupcima trebali da budu zaštićeni jasno definisanim pravima i obavezama koje postupak IVFa sa doniranim gametima podrazumeva.

Treba doneti jasne propozicije ko može biti donor i kako se sa donorima postupa. Kada to zakon propiše, ne vidim nikakakav razlog da donorstvo ne bude moguće kod nas.

eKapija: Na koji način bi država mogla da pomogne u povećanju nataliteta u Srbiji?

- Vantelesna oplodnja uspeva kod svakog trećeg ili četvrtog para. Natalitet se neće povećati kroz postupak vantelesne. Država bi trebalo da motiviše mlade ljude da se ranije okreću porodici i potomstvu. Da mladi ljudi imaju posao i dostojanstvene plate. Da dostojanstven bude i onaj sa zanatom i onaj sa fakultetom. Tako bismo zaustavili odlazak velikog broja mladih ljudi u inostranstvo. Niko ne želi da ide u inostranstvo i da bude stranac. Verujem da bi svako ostao u svojoj kući kada bi imao posao i pristojan život. Izabrali bi manje u Srbiji, umesto više u inostranstvu. Druga stvar je da se promoviše rađanje, porodice sa više članova. Da se na taj način motivišu ljudi da rađaju treće i četvrto dete. Za prostu reporodukciju, da se obnovimo, potrebno je minimum troje dece.

M.K.