"Gospojina" vratila osmeh na lice - Renovirana kuća za 10 dana

Na daleko čuvena akcija gađanja predsednika opštine Novi Bečej balonima sa vodom tokom "Gospojine", koja od prošle godine nosi naziv "Gospojina vraća osmeh", u rekordnom roku od 10 dana dobija svoj epilog i vraća osmeh na lica svojih 15 stanovnika.

Mokar do gole kože, posle kanonade vodenih balona, ali ipak sa širokim osmehom Saša Šućurović, predsednik opštine Novi Bečej je nakon akcije obećao:

- Ove godine smo postigli još jedan rekord. Humanitarna akcija "Gospojina vraća osmeh na lice" usrećiće 15 ljudi. Renoviraćemo kuću u kojoj živi devetoro ljudi, sredićemo još jednu u Bočaru, i kupićemo slušni aparat koji je neophodan devetogodišnjoj devojčici.

Pošto je sve u znaku jubileja 10 godišnjice "Gospojine", tako su se i organizatori ove manifestacije i humanitarne akcije potrudili da u rekordnom roku od 10 dana, renoviraju kuću u kojoj su smeštene 3 porodice sa ukupno devet članova.

Milica Jugin, koja živi u ovom objektu kaže da je renovirana kuća stara 110 godina. Kada je dimnjak sa trošne građevine, usred noći, uz zaglušujući tresak, pao ispred njenih vrata, doživela je veliki šok.

- Krov se odvojio i zgrada je počela naglo da klizi. Imali smo veliki strah. Kada je odžak pao, ja sam istrčala iz kreveta i tom prilikom povredila obe noge. Prezadovoljni smo sa ovim što su predsednik i opština uradili za nas. Mnogo su nam učinili i pomogli. Zahvaljujem im se puno. U ovoj kući žive tri porodice sa ukupno devet članova. Sama ne bih mogla da saniram taj krov. Niti iko od nas. Imam 13. 000 penziju i kredit koji sam morala da podignem, da bih kupila šporet i frižider. Bez supruga sam 27 godina. Ostali stanari su nažalost u sličnoj situaciji, takoreći, socijalni slučajevi.

Milica kaže da je dirnuta ovim potezom predsednika opštine i neobičnom akcijom koja pomaže njenim najugroženijim stanovnicima. Seća se dana kada je i ona pomagala tokom rata u BIH u redovima Crvenog krsta, nesebično se izlažući opasnostima na terenu u ratnoj situaciji.

- I tada sam govorila, da se dobro dobrim vraća, a sada se to potvrdilo i u mom životu.

Ivana Kuruc, živi sa mužem i dvoje maloletne dece u drugom delu kuće, oboje su nezaposleni.

- Ovo mi puno znači. Lepše i bolje izgleda i što je najbitnije bezbedno je sada. Kada je odžak pao izgledalo je strašno. Mislili smo da ćemo nastradati, ali na svu sreću, dobro smo prošli. Krov i kuća su sanirani veoma brzo, brže nego što smo očekivali. Desetak dana su trajali radovi. Ja živim sa suprugom i dvoje dece. "

Ćerka Dragana Kuruc, stidljivo se smeškala skrivajući se iza mame, ali je spremno objasnila situaciju kada joj se ukazala prilika: "Ranije je bilo ružno zato što je pao krov. Sada je lepo je i izgleda mi da će biti čvrsto."

Pored kuće koja je već završena donacijom svih izvođača, firmi koje su radile na Gospojini različite stvari od postavljanja i rentiranja bine do zakupa ugostiteljskih mesta i uz prihod akcije gađanja predsednika balonima sa vodom, prikupljaju se sredstva za renoviranje još jedne kuće u Bočaru, kao i za kupovinu slušnog aparata devetogodišnjoj Ani Kovačević.

Humanitarni karakter "Gospojine" je ono što ovu manifestaciju čini izuzetnom i po čemu se izdvaja od ostalih manifestacija. Jelena Kovačević, majka male Ane za koju se u okviru iste akcije prikupljala novčana pomoć za slušni aparat nije krila svoje utiske.

- Mnogo znači meni, ali pre svega detetu, jer će to omogućiti da može normalno da pohađa nastavu, da komunicira sa drugarima, da izgovara pravilno reči, i da uopšte normalno funkcioniše u životu. Slušni aparat koji j potreban maloj Ani košta 260.000 dinara kada je na sniženju, a kada nije onda je 320.000. Sa dve prosečne plate nemoguće je priuštiti pomenuti aparat.

Ceo Anin razred došao je da učestvuje u akciji gađanja predsednika opštine balonima sa vodom, kako bi pomogli da drugarica iz razreda što pre dobije neophadni aparat, dok im je balone obezbedila donacijom firma Adanko iz Ade koja u Bočaru uskoro otvara svoj proizvodni pogon.

U prošlogodišnjoj akciji "Gospojina vraća osmeh", kupljena je kuća za dve socijalno ugrožene porodice iz Kumana u opštini Novi Bečej.