(Ekonomist) Univerzijada 2009. u Beogradu - Posao decenije za novi imidž Srbije

U Beogradu će se 2009. godine održati 25. Univerzijada, posle Olimpijskih igara najkompleksnije sportsko takmičenje na svetu. Pošto je već jednom imao priliku da bude organizator, ali je te 1975. godine odustao od kandidature, Beograd je rešio da ispravi grešku. Pokazalo se, naime, da gradovi koji na sebe preuzmu ulogu domaćina letnje Univerzijade, poput Zagreba 1987. godine, uspešno menjaju svoj imidž.

Izgradnjom Univerzitetskog sela, renoviranjem bitnih sportskih objekata, rekonstrukcijom infrastrukturne mreže i spektakularnom organizacijom, Beograd će još jednom dobiti šansu da se prikaže u novom, ovog puta boljem svetlu“, najavljuje Siniša Jasnić, direktor preduzeća „Univerzijada Beograd 2009“ i jedan od čelnika Međunarodne univerzitetske sportske federacije (FISU). Iako će ovakva promena imidža ukupno biti „teška“ više od 300 miliona evra, grad iz svog budžeta neće morati da izdvoji više od 18 miliona (8 do 10 miliona za operativne troškove i 10 miliona za investicije). Republika će za organizaciju ovog, ne samo sportskog, već i kulturnog, marketinškog, ekonomskog i urbanističkog događaja izdvojiti dodatnih 25 miliona evra (12-15 miliona za operativne troškove i 10 miliona za investicije). Za ostale troškove, pronalaženjem sponzora i privatnih investitora, pobrinuće se preduzeće „Univerzijada Beograd 2009“, koje će postojati do početka 2010. godine i za pet godina poslovanja potrošiti, procenjuje se, 2,8 miliona evra.

Renoviranje grada
Promena imidža ne podrazumeva, naravno, rešavanje svih komunikacionih i infrastrukturnih problema Beograda. Ali svakako će se ukazati prilika da svi sektori usklade svoje razvojne planove sa potrebama Univerzijade, odnosno da ih ubrzaju. To se odnosi na rekonstrukciju važnih saobraćajnica, signalizaciju, gradski javni prevoz, a Telekom bi trebalo da razvije novu IT mrežu. To su, po rečima organizatora, sve svojevrsni „legati“ Univerzijade, koji će ostati Beograđanima i Srbiji.

(Siniša Jasnić :

Najveći posao, na koji će biti utrošena polovina novca neophodnog za organizaciju takmičenja, neće biti plaćena ni iz jednog domaćeg budžeta. Koristeći iskustva ranijih Univerzijada, izgradnja univerzitetskog sela „Beleville“, poverena je austrijskom konzorcijumu Blok 67 Asosijejts (Blok 67 Associates), jer je pobedio na tenderu koji je u maju 2006. godine raspisala Skupština grada. Iza ovog investitora i investicije od 180 miliona evra stoje firme iz velikih holdinga – austrijskog „CEE investmens” (75 odsto), čiji je član „Hipo banka”, i „Delta M” (25 odsto). Na zemljištu površine 14 hektara, preko puta „buvljaka“, a odmah do „Delta sitija“, već je počela izgradnja 2.002 stana i dve poslovne zgrade na ukupno 200 hiljada kvadratnih metara. U okviru kompleksa, biće izgrađene i površine rekreativnog karaktera: moderne atletske staze za treninge i rastrčavanja, otvoreni tereni za odbojku, košarku, rukomet, a verovatno i bazen. Kako će unverzitetsko selo će po završetku takmičenja biti prodato, svi ovi sadržaji će lokaciju učiniti još atraktivnijom za buduće kupce. Tačnije, prodaja će početi ranije, u izgradnji, ali će useljenje uslediti pošto privremeni stanari koji će tu boraviti od 1. do 12 jula napuste Beograd. Cena stanova biće između 1.350 i 1.550 evra po kvadratnom metru, dok se cena komercijalnog prostora u dvema poslovnim zgradama još ni ne nagađa, zbog velike potražnje za kvalitetnim poslovnim prostorom u Beogradu.

Šminkanje objekata
U konkurenciji poljskog Poznana i meksičkog Montereja za organizaciju 25. Univerzijade se izborio Beograd, najviše zahvaljujući postojećoj kvalitetnoj infrastrukturi sportskih objekata. Ali, ne dovoljno kvalitetnoj da bi obezbedila dobre uslove takmičenja za više od 10 hiljada sportista iz celog sveta, koji će se nadmetati u 21 sportskoj disciplini, što je rekordan broj sportova na do sada održanim Univerzijadama. Zbog toga je planirana rekonstrukcija, renoviranje ili modernizacija 36 objekata. Međunarodna organizacija studentskog sporta (FISU) je procenila da Beograd ima dobre sportske objekte kojima je potrebna „šminka“, koja u nekim slučajevima podrazumeva samo ugradnju klima uređaja, moderne komunikacije i uređaja za merenje rezultata. Na nekima su potrebni i kompleksniji građevinski radovi, a troškove svih ovih poslova, koji ne budu pokriveni sponzorstvima snosiće grad odnosno država. „Određivanje visine učešća pojedinih nivoa vlasti u finansiranju, u ovom slučaju Republike i Grada, u ovom trenutku je nemoguće, nepotrebno i nefunkcionalno“, navodi se u budžetu koji je napravila „Univerzijada Beograd 2009“.

(Univerzitetsko selo)

U Beogradu i okolini uskoro će početi i izgradnja nekoliko kapitalnih sportskih objekata koji se ne grade samo zbog Univerzijade, ali će ih koristiti njeni učesnici. Ti objekti grade se uglavnom sredstvima iz Nacionalnog investicionog plana. „To su, pre svega, Atletski kompleks na Novom Beogradu u kojem značajnim sredstvima učestvuje i Skupština grada Beograda, sportska dvorana u Pančevu i sale za borilačke sportove i gimnastiku, koje će biti aneksi Fakulteta fizičke kulture i sporta u Beogradu. U planu je još i studentska dvorana na Bežanijskoj kosi, što je idealna prilika da Beogradski univerzitet dobije svoju halu”, kaže Siniša Jasnić. Nakon takmičenja, svi objekti će pripasti finansijerima, dok Univerzijada za uzvrat očekuje besplatno korišćenje hala tih 12 dana jula.

Da bi se za nešto više od dve godine, koliko je do početka takmičenja ostalo, posao efikasno završio potrebno je usvojiti Zakon o univerzijadi. Bez ovog zakona, po rečima Siniše Jasnića, ne bi bilo vremena da se raspišu svi tenderi za rekonstrukciju i izgradnju i ispoštuje sva propisana procedura. Takođe, zahvaljujući ovom Zakonu, po ubrzanoj proceduri će biti regulisani nerešeni imovinsko-pravni odnosi, koji opterećuju mnoge sportske objekte.

Za udeo u organizaciji takmičenja bili su zainteresovani i mnogi drugi gradovi u Srbiji, što bi zbog već sređenih objekata pomoglo i pojeftinilo organizaciju. Ali to nije bilo moguće, osim kada je u pitanju šire područje Beograda, jer FISU standard nalaže da borilišta ne mogu biti na više od 45 minuta vožnje autobusom od „sela“. Osim toga, dislociranje takmičenja možda ne bi zahtevalo rekonstrukciju svih sada planiranih objekata, ali bi se morala dislocirati logistička podrška, što znači povećanje broja ljudi, duple komunikacione linije, dodatni prevoz, ketering, obezbeđenje, pa bi time takmičenje zapravo poskupelo.

Pomoć sponzora
A za navedene operativne troškove, poput obezbeđenja, obeležavanja grada, oblačenja volontera, spektakularnog otvaranja i zatvaranja na Marakani... biće potrebno 43,6 miliona evra. „Srećom“, bitna razlika između Olimpijade i Univerzijade je što hranu, 50 hiljada obroka dnevno u ovom slučaju, ne plaća organizator - svaki sportista za smeštaj i hranu plaća 45 evra dnevno. Jedna od bitnijih stavki, koja se ne može izbeći niti naplatiti od učesnika jeste organizacija doping kontrole. Jer da bi se održalo 21 „malo“ svetsko prvenstvo, potrebno je prekontrolisati više od 10 hiljada sportista. A u Beogradu ne postoji dovoljno dobra laboratorija za doping kontrole, koja bi dobila sertifikat od Međunarodnog olimpijskog komiteta. Jedna takva košta milion i po dolara. Dalje se za svaki kvalitetan test mora potrošiti između 250 i 270 evra (za svakog od deset hiljada sportista). Ali to se ne može izbeći. Kao što se ne može bez mernih instrumenata, semafora, video i audio opreme koje beogradske hale i stadioni ili nemaju, ili nije na zadovoljavajućem nivou. Posle Univerzijade će ih imati. I to vrhunsku, s obzirom da FISU standardi ne dozvoljavaju ništa manje dobro od marke „Omega“ za rukomet i plivačke discipline, „Swatch Longine“ za atletiku ili „Tissot“ za mačevanje. U ovoj oblasti, očekuje se pomoć međunarodnih i domaćih sportskih federacija. Ako ne uspe, firma „Univerzijada Beograd 2009“ pokušaće da problem reši sponzorskim ugovorima. „Simens“ je već obezbeđen kao sponzor za informacione tehnologije, od ove firme dobijen je i softver i hardver. Takođe, kompanija „Volkswagen“ već je obezbedila 670 vozila za potrebe Univerzijade. Pitanje transporta biće potpuno „pokriveno“ sponzorima, kada bude potpisan ugovor sa beogradskom „Lastom“, koji organizatori takmičenja najavljuju.
„Zakon o univerzijadi bi i ovde bio od velike koristi. Oprema koja se ne nabavi preko sponzora moraće da se kupuje. Pošto u Srbiji niko ne proizvodi potrebne merne instrumente, oni će morati da se uvoze. Bilo bi potpuno besmisleno da se na takav uvoz plaća PDV. Pošto će se takva oprema plaćati iz budžeta, bilo bi to samo nepotrebno „uzimanje – davanje“. A tehnika će svakako ostati gradu, nikome se neće prodavati“, kaže Jasnić.

„Još nisu potpisani svi ugovori sa sponzorima, sa Olimpijskim komitetom ili državom i gradom. Pregovara se i dalje. Preostale su još dve godine, ima vremena i za upliv privatnog kapitala, na tom polju sigurno neće biti neke diskriminacije. Kada smo se kandidovali, hteli smo da budemo i dobri domaćini ali i da ostvarimo finansijski efekat. Koliko će on na kraju biti, ne može se još uvek proceniti. Za sada se još bavimo delom u kom pokušavamo da budemo vrhunski organizatori“, kaže Jasnić. Ali sigurno je da će grad, gotovo besplatno, dobiti odličnu sportsku infrastrukturu, a zemlja još bolju reklamu. Da ulaganje na ovaj način može biti isplativo, pokazao je primer Atine. Nakon Olimpijskih igara, grčka prestonica jedno vreme je bila najposećeniji grad u Evropi.

Zvuči nerealno, ali Siniša Jasnić kao izvodljivu pominje mogućnost da Beograd postane domaćin i letnjih olimpijskih igara. Doduše, tek u periodu između 2028. i 2036. godine. „Mnogi me podsećaju da je to danas u domenu velikih i finansijski moćnih zemalja, ali ja govorim o periodu od kog nas dele tri decenije. Univerzijadu smo dobili za samo godinu dana planiranja i organizovaćemo je za samo četiri godine. Uspeh Univerzijade će biti najbolja preporuka za organizaciju drugih velikih takmičenja – evropskih i svetskih prvenstava, a jednog dana, možda i Olimpijade”, objasnio je direktor 25.Univerzijade.

Domaći patent

Čitava organizacija Beogradske univerzijade radi se po obrascima koji su korišćeni i ranijih godina. Osim jednog dela koji je osmislila „domaća pamet“. „Zahvaljujući softveru koji je osmislio IT menadžer firme „Univerzijada Beograd 2009“ u saradnji sa „Siemens“-ovim timom umesto nekoliko sati čekanja u redu za akreditaciju, sportisti u Beogradu neće čekati ni sekund, najavljuje Jasnić. Svaka će delegacija poslati slike svojih sportista, koji će za uzvrat dobiti svoj SMS kod. Odmah po stizanju na Beogradski aerodrom kod će se aktivirati i sportista će automatski biti registrovan. Za detalje u vezi sa akreditacijom dalje će biti zadužen samo šef delegacije. Jedini problem ovakve akreditacije jeste što 10 do 15 odsto sportista, uglavnom iz Afrike, nemaju mobilne telefone neophodne za ovu vrstu registracije. Zato Univerzijada planira da preuzme obavezu nabavke mobilnih telefona za sve koji ga nemaju. „Ova tehnologija jeste naš izum, koji ćemo po završetku takmičenja zaštititi i tako ga eksploatisati bar narednih deset godina“, kaže direktor Beogradske univerzijade.

poziv na pretplatu na na www.ekonomist.co.yu