(Ekonomist) Jovan Mandić, glavni arhitekta grada Niša - Ništa od investicija

(Jovan Mandić)

Jovan Mandić, glavni arhitekta grada Niša, kaže da se osim u stambene zgrade, mega markete i benzinske pumpe u Nišu godinama ništa nije investiralo. Sa prosečnom zaradom zaposlenih od oko 13 hiljada dinara i više od četrdeset hiljada nezaposlenih ovaj drugi grad po veličini u Srbiji nalazi se na samom dnu ekonomske lestvice

Nekad veliki industrijski grad, Niš je poslednjih godina potpuno “pao u zaborav” privrednih tokova. Sa prosečnom zaradom zaposlenih od oko 13 hiljada dinara i više od četrdeset hiljada stanovnika bez posla drugi najveći grad u Srbiji nalazi se na samom dnu ekonomske lestvice. Promene koje su poslednjih godina, iako sporo, ipak počele da se dešavaju u državi, u Nišu su imale malo uticaja. Zbog toga Nišlije sve češće postavljaju pitanje kako je moguće da su pojedine “palanke” uspele da se gotovo “preko noći” razviju u bogate centre, dok Niš sa prednostima o kojima mnogi “sanjaju” uporno tone ka dnu.

Da u grad još nije stigla ni jedna značajnija investicija, osim privatizacije Duvanske industrije Niš, činjenica je sa kojom se slažu čak i gradski čelnici. Jedino se razlikuje viđenje razloga koji sprečavaju razvoj ovog centra.

Jovan Mandić, glavni arhitekta grada Niša, kaže da se osim u stambene zgrade, mega markete i benzinske pumpe u Nišu godinama ništa nije investiralo. U njegove ruke, dodaje, od kako je na ovoj funkciji nije dospeo čak ni jedan ozbiljan projekat za izgradnju nekog proizvodnog kompleksa.

“Niš ima jako dobre potencijale za izgradnju privrednih kompleksa, koji bi omogućili razvoj privrede. Jedan od njih je i deo grada oko aerodroma, gde se ukrštaju avio, železnički i saobraćajni putevi i to na samom ulazu u grad. Već neko vreme u planu je da se na tom mestu izgradi kargo centar i bescarinska zona, ali s obzirom da ne postoji infrastruktura, za sada je sve samo ideja”, kaže Jovan Mandić. Jedna od propalih investicija, prema njegovim rečima, je i izmeštanje železničke pruge iz centra grada. Država je želela da investira u ovaj strateški projekat, ali kako saznajemo, problem je nastao, jer za taj posao o kome se govori decenijama, još nema planske dokumentacije. Zbog nedostatka papira, gradski arhitekta kaže da su odbijene i inicijative pojedinih investitora koji su želeli da posle Jagodine, i u Nišu naprave veliki “aqua park”.

“Jedini korak učinjen u poslednje vreme je otvaranje Biznis inkubator centra, u okviru koga je otvoreno desetak novih preduzeća. Ali sve je to jako nedovoljno”, ističe gradski arhitekta.

Zastoj u prilivu investicija gradski menadžer Vlastimir Đokić pravda političkim neslogama u gradu. Đokić tvrdi da je država Nišu opredelila nekoliko desetina miliona za rešavanje infrastrukturnih problema, ali da taj novac zbog političkih sukoba u gradsku kasu nikad nije stigao. “Od dve izgubljene donacije jedna se odnosila na izgradnju Eko centra, koji je jako bitan da se grad ne bi uskoro ugušio u smeću. Odobreno nam je 40 miliona dinara, ali Skupština grada ne dozvoljava realizaciju projekta. Jedini u Srbiji smo mogli da dobijemo i sredstva za gasifikaciju, ali iz sličnih razloga uspeli smo da ispustimo i ovu investiciju”, kaže Đokić.

Bez infrastrukture, zemljište za kojim postoji tražnja prema mišljenju menadžera, može se prodati po niskim cenama, što je za prve ljude grada neprihvatljivo, pa ono uglavnom stoji netaknuto.

Dok jedni tvrde da se zemljište ne sme izdavati dok se potpuno ne opremi, postoje i oni koji tvrde da je neiskorišćeno zemljište najskuplje, kao i vreme koje nepovratno teče. Zbog toga se većina u Skupštini grada zalaže da se zemljište “pokloni” ako treba svakome ko želi da u Nišu ponovo gradi fabrike i zaposli građane. No, s obzirom na to da je za „poklone” te vrste potreban potpis gradonačelnika, ta priča je već duže vreme „mrtvo slovo” na papiru.

Dragoslav Ćirković, predsednik niške opštine Mediana, mišljenja je da grad za kratko vreme može da počne da se razvija ako se investitorima izda zemljište i objekti, koje vojska namerava da proda gradu.

“Grad nema para da otkupi tu imovinu, niti da je stavi u funkciju. Ali, postoje oni koji imaju para i kojima se može dati, pod uslovom da ga iskoriste u dogovoru sa gradom”, kaže Ćirković.

Inženjer Dragan Živković napominje da grad nije uspeo da iskoristi ni površinu Elektronske industrije, čije hale deset godina zvrje prazne. Površine od oko sto hektara, prema Živkovićevim rečima, predstavljaju možda i najveći prazan i neiskorišćen prostor na području nekadašnje SFRJ.

“U ovoj nekada najvećoj industrijskoj zoni danas nema čak ni uslova za grejanje tokom zime. Međutim to investitorima nije problem. Oni žele i sami da ulože u gradnju nedostajuće infrastrukture, samo ako im se pruži šansa da rade”, tvrdi Živković.

Svi pomenuti problemi su evidentno nesporni, postavlja se međutim pitanje, kada će i ko konačno početi da ih rešava. Prebacivanje odgovornosti, za arhitektu Miodraga Medara, dovelo je do toga da se Niš našao u začaranom krugu iz koga mu, izgleda, nema izlaska.

“Tačno je da projekata nema. Ali ne može ih ni biti kada gradska vlast godinama za tu namenu nije izdvojila sredstva u budžetu. Para nema ni za infrastrukturu, ali neće ih ni biti ako nema investicija, a investitora nema jer nema infrastrukture”, objašnjava Medar.

Da apsurd bude još veći ne samo da više niko ne ulaže u Niš, već i same Nišlije sve češće svoje proizvodne hale grade u obližnjim opštinama, pre svega jer su im komunalni troškovi za otvaranje poslova u Merošini, Doljevcu ili Gadžinom Hanu daleko niži nego u Nišu. To malo investitora (najčešće vlasnici mega marketa), koji se ipak opredele da dođu u Niš, uglavnom sklapaju poslove neposredno sa privatnim licima. Najbolji primer za to je Metro, koji je dva puta bezuspešno pokušao da sklopi posao sa gradom. Posle obe propale licitacije, ova kompanije otkupila je prostor preduzeća “Tehnohemija” i izgradila svoj kompleks. Njihovim primerom krenuli su i drugi.

Duvanska industrija Niš

Usvajanjem akciznog plana CEFTA sporazuma Duvanska industrija Niš, koja posluje u okviru kompanije “Filip Moris”, moći će da osvoji nova tržišta na Balkanu i proširi izvoz, saopštio je Skip Bornhuter, novi generalni direktor niške fabrike duvana, prilikom prvog zvaničnog obraćanja novinarima po postavljanju na ovu funkciju. Ovo nije jedini razlog za zadovoljstvo Bornhutera. Još jedan jako bitan je i taj što je Republički zavod za razvoj DIN i zvanično proglasio za najuspešniju srpsku kompaniju u 2006. godini, jer je ostvarila najviši profit i uložila najviše investicija.

Poslednje četiri godine DIN je inače uložio investicije “teške” 600 miliona evra, ali i obogatio proizvodni asortiman za 30 novih vrsta cigareta. Od njihove prodaje, na račun akciza, samo ova fabrika prošle godine uplatila je u republičku kasu 12 milijardi dinara, a ove godine ta brojka biće veća još za šest milijardi. S obzirom da se očekuje da ovi nameti u narednih pet godina i dalje rastu, u niškoj fabrici najavljuju da će od januara predstojeće godine ipak morati da povećaju cene cigareta.

poziv na pretplatu na - www.ekonomist.co.yu