Gradi se više, čeka se manje - Elektronske građevinske dozvole olakšale posao investitorima

Od 1. januara do početka aprila 2016. godine u Srbiji je izdato 725 elektronskih građevinskih dozvola, 311 lokacijskih uslova i 211 upotrebnih dozvola. Tokom prva dva meseca funkcionisanja novog sistema za "onlajn" građevinske zahteve podneto je ukupno 2.779 prijava građana, od čega su rešene 1.553 - od lokacijskih uslova, građevinskih dozvola, prijava radova, do zahteva za izdavanje upotrebne dozvole, saopštilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Ministarka Zorana Mihajlović više puta je isticala da je elektronsko izdavanje građevinskih dozvola jedna od najvažnijih reformi sprovedenih u Srbiji i sledeći korak u procesu reformisanja celokupnog građevinarstva koji je započet usvajanjem Zakona o planiranju i izgradnji u decembru 2014. godine.

- Očekivani efekti objedinjene procedure izdavanja građevinskih dozvola su znatno kraće čekanje - nekada je za dobijanje ovog dokumenta bilo potrebno i po nekoliko godina, a sada stiže i za nekoliko dana - kao i sprečavanje korupcije jer izdavanje svih papira ide kroz jedinstven sistem za e-dozvole. Investitor može podneti zahtev za izdavanje građevinske dozvole iz svoje kancelarije, pa je sa te strane procedura "udobnija" - navode iz Ministarstva.

Broj izdatih građevinskih dozvola od uvođenja objedinjene procedure (1. marta 2015.) do kraja 2015. godine veći je za 33% nego u istom periodu 2014. godine i za 29% u odnosu na prosek u istom periodu u prethodnih sedam godina. Prema poslednjim zvaničnim podacima Republičkog geodetskog zavoda, građevinska industrija je u 2015. godini ostvarila rast od 20,5%, dok je cela ekonomija porasla za samo 0,8%.

- Broj radnih sati na gradilištima se u periodu januar–septembar 2015. godine efektivno povećao za 3,3%, u odnosu na isti period 2014. godine. Ono što je najznačajnije je da je Republika Srbija na listi "Doing Business" za građevinske dozvole za 2016. godinu napredovala za 47 mesta u odnosu na prethodnu godinu – sa 186. na 139. mesto – ističu iz Ministarstva i dodaju da je za građevinsku industriju sadašnjost ono što je za našu javnu upravu budućnost, pa je i investitorima i javnom sektoru trebalo vremena da se naviknu na elektronsko potpisivanje dokumentacije.

Dva meseca nakon uvođenja, sistem za e-dozvole preležao je "prve dečije bolesti", ali na njegovom unapređenju se danonoćno radi. Aktivno se sprovode obuke korisnika sistema u nadležnim organima i imaocima javnih ovlašćenja, uz podršku Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) i USAID-a (Projekat za bolje uslove poslovanja). Iako je ideja bila da se sistem učini što jednostavnim za korišćenje, sagovornici "eKapije" iz resornog ministarstva kažu da je bilo poteškoća da se neujednačena praksa u velikom broju nadležnih organa ujednači u jednom jedinstvenom sistemu koji bi svima odgovarao, pa se još uvek vrše podešavanja, a uskoro se očekuje i unapređena verzija softvera.

- Na nivou Republike Srbije do danas je obučeno oko 3.200 korisnika. Od početka primene objedinjene procedure kreiran je poseban web sajt www.gradjevinskedozvole.rs, uspostavljen je call centar, izrađen vodič "Od ideje do upotrebne dozvole", Uputstvo za podnošenje tehničke dokumentacije kroz sistem za e-dozvole, a Ministarstvo je u stalnoj koordinaciji sa jedinicama lokalnih samouprava u cilju što efikasnijeg prevazilaženja svih nedoumica u poslovima objedinjene procedure. Sada je svim učesnicima u procesu izdavanja dozvola lakše nego ranije, a postupci se sprovode znatno brže. Saradnja sa službama za katastar nikada nije bila bolja, a javna preduzeća odgovaraju na zahteve u propisanim rokovima, koji su, inače, veoma kratki – navode iz Ministarstva.

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), koja je na projektu izrade sistema za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola sarađivala sa USAID Projektom za bolje uslove poslovanja, GIZ Otvorenim regionalnim fondom za modernizaciju opštinskih usluga i Švajcarskom agencijom za razvoj i saradnju, predala je 13. aprila predstavnicima Vlade Srbije i Agencije za privredne registre (APR) u trajno korišćenje softver vredan 400.000 EUR.

Iz NALED-a za "eKapiju" kažu da je sistem vrlo intuitivan i vodi korisnika korak po korak kroz celu proceduru, uz detaljna uputstva. Dostupan je i fizičkim i pravnim licima, a jedini uslov je posedovanje elektronskog sertifikata. Na taj način obezbeđuje se da dokumenti ne budu menjani, odnosno podaci modifikovani, pa se samim tim smanjuje i prostor za moguću korupciju.

Uvođenje elektronskih građevinskih dozvola unaprediće uslove poslovanja na domaćem tržištu nekretnina. Iz Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture navode da se ovde ne govori o budućnosti, već o efektima koji se već ostvaruju.

- Povećanje broja izdatih građevinskih dozvola, kao i rast građevinske industrije od oko 20% u 2015. godini, u kojoj je opšti privredni rast bio ispod 1%, svedočanstvo je uspešnosti ove reforme. Dva rezultata su najvažnija, a to je da se gradi više nego pre i da se za radove koji su se ranije izvodili nelegalno sada uredno podnose i dobijaju građevinske dozvole. Tim objektima će kasnije moći lakše da se legalno trguje, što je posebno važno. Naročito nam je drago da vidimo uticaj rasta građevinarstva na povezane privredne grane – podaci pokazuju značajan rast proizvodnje cementa u 2015. godini, a očekujemo da vidimo i veoma pozitivne podatke o ukupnom rastu industrije građevinskog materijala – kažu u Ministarstvu.

Viktor Kobjerski, sekretar Udruženja za građevinarstvo, industriju građevinskog materijala i stambenu privredu Privredne komore Srbije (PKS), smatra da se elektronske dozvole, tamo gde su razrešeni imovinski odnosi, brzo izdaju i tako se ubrzava ciklus investicione gradnje.

- Objedinjena procedura i izdavanje elektronskih građevinskih dozvola stvorili su uslove za bržu gradnju i manje troškove. U početku je bilo zastoja, ali sam zadovoljan jer je elektronsko izdavanje dozvola zastupljeno svuda u svetu i olakšaće posao investitorima i projektantima - rekao je Kobjerski, uz napomenu da su u Srbiji primenjena najbolja iskustva iz sveta, a posebno iz Makedonije koja efikasno izdaje elektronske građevinske dozvole.

Goran Rodić iz Građevinske komore Srbije takođe misli da će elektronske građevinske dozvole ubrzati početak radova i omogućiti investitorima uštedu vremena koje su dosad provodili na raznim šalterima prikupljajući dokumentaciju.

- Glavni uticaj na građevinsku industriju ogledaće se u bržem započinjanju radova, a svakako će doprineti i određenom smanjenju troškova, ali neće imati neke drastične efekte na rast i razvoj cele grane - kaže Rodić u razgovoru za "eKapiju".

On smatra da će uvođenje elektronskih građevinskih dozvola generalno unaprediti uslove poslovanja na domaćem tržištu, a veruje da će ovu pogodnost u najvećoj meri koristiti fizička lica, koja su i inače bila najviše pogođena obimnom papirologijom koju je neophodno prikupiti za realizaciju jednog građevinskog projekta.