Promena delatnosti – šansa za tržne centre u Beogradu

Milan Gavrilović već 10 godina posluje kao ugostitelj u tržnom centru "Čumićevo sokače". Ali, radi "na ivici egzistencije" iako je njegov kafić na najatraktivnijoj lokaciji u prizemlju.

– Nisam zaposlio konobare, radim sam. Na taj način pokušavam da smanjim troškove. Opstajem samo zahvaljujući stalnim mušterijama koje ovde dolaze iz navike – objašnjava Gavrilović.

On se priseća da je do pre pet godina tržni centar bio znatno ugledniji. U međuvremenu, broj zakupaca je opao, a preostali su manje spremni da učestvuju u održavanju zajedničke infrastrukture, prostorija i sadržaja u centru.

– Nekada smo dobro sarađivali međusobno, sakupljali smo novac za popravke i održavanje. Danas niko ne brine o zajedničkim delovima objekta. Kome prokišnjava krov, taj ga i krpi. O fontani u atrijumu brine ko stigne i nađe za shodno – nekada sam to bio ja, jer mi je u blizini kafića, sada je tu obavezu preuzeo zakupac iz lokala preko puta, jer je njemu fontana odmah "na vratima" – priča ugostitelj.

Svako je svoj majstor i u tržnom centru u Sremskoj ulici. O četrdesetak lokala brinu se sami vlasnici i zakupci. Upotrebna dozvola objekta je istekla, ljudi neće da ulažu jer se plaše rušenja, a poseban problem je što se objekat noću ne zaključava. Dodatne muke trgovcima u centru zadaju ulični prodavci koji im, kažu, predstavljaju nelojalnu konkurenciju.

U "Čumićevom sokačetu" gotovo polovina lokala je prazna, dok u nedavno otvorenom "Ivaniumu" u Balkanskoj ulici radi samo dvadesetak od 104 lokala. Na izlozima mnogih okačeni su oglasi za izdavanje. Ako je za utehu sadašnjim i budućim zakupcima, zbog male potražnje i rente su smanjene. Lokal u "Čumiću" danas je moguće zakupiti za 200 do 400 evra mesečno, pri čemu se jeftiniji prostor nalazi na višim spratovima. Takva lokacija više odgovara preduzetnicima koji se ne bave trgovinom, odnosno ne zavise od toga koliko često kraj njih prolaze potencijalne mušterije. Zbog toga turističkim agencijama, kancelarijama veleprodaje i salonima za ulepšavanje predstavlja manji problem da se "smeste" na drugom ili trećem spratu.

Prema rečima Branimira Savića, direktora TC "City passage" na Obilićevom vencu, u tome možda leži ključ opstanka trgovinskih centara koji su otvoreni pre petnaestak godina ali su izgubili trku sa većim kupovnim centrima.

– Vremena su se promenila. Najveći deo kolača uzimaju veliki kupovni centri na periferiji u kojima posluju ogromni butici "podržani" besplatnim parking mestima, pratećim sadržajima, restoranima i bioskopima. Malim tržnim centrima, sa druge strane, prednost su atraktivne lokacije i neuporedivo povoljnije rente. Njihov spas je u preorijentaciji poslovanja, od delatnosti koje podrazumevaju prodaju robe široke potrošnje, ka uslužnom, zastupničkom, agencijskom preduzetništvu i prodaji uskospecijalizovane robe – ističe Savić.

Njegovu ideju deli i Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, koji smatra da je tržne centre u srcu grada pregazilo vreme usled najezde novih "potrošačkih hramova".

– Alavi apetiti vlasnika lokala, koji naduvavaju cene zakupa, često utiču na njihovo pozicioniranje. Ukoliko bi taj prostor preuredili u stambeni ili kancelarijski, možda bi mogli da opstanu. Ni kineski trgovinski centri nisu moderni ali imaju jeftinu robu i ne propadaju – ističe Stevanović.

Šansu da privuku zakupce ali i mušterije, Mile Bjelica, upravnik tržnog centra "Ivanium", vidi u sužavanju ponude nasuprot dosadašnjem "svaštarenju".

– Planiramo da jedan sprat bude rezervisan samo za juvelirnice, a drugi za sportsku opremu tako da kupac koji traži takve proizvode ne luta po gradu već da širok izbor ima na jednom mestu – navodi Bjelica.

Preorijentacija u ovom trenutku, ipak, neće biti lak zadatak, smatra Tomislav Sekulić, predsednik Udruženja posrednika u prometu nekretnina. On kaže da je za uspešnu promenu delatnosti prvo potrebno uraditi analizu poslovanja i pozicioniranja svakog trgovinskog centra ponaosob. Dok se to ne dogodi, vlasnici lokala koji očekuju da rešenje "padne s neba" moraće da se protiv slabe potražnje bore niskim cenama zakupa.

– Cene zakupa poslovnog prostora nisu korigovane proporcionalno tražnji koja je opala i do 40%. Za razliku od prošle godine, kada je za kvadratni metar bilo potrebno 15 do 20 evra, sada isti lokal u centru možete zakupiti za 10 do 15 evra po kvadratu. Vlasnicima poslovnog prostora u centru isplativije je da snize cenu nego da im lokali zjape prazni – objašnjava Sekulić.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 30.07.09.)