Do stana bez kamate - NKOSK pojednostavila proceduru kada jedna banka finansira investitora, a druga kupca stana

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita potpisaće početkom naredne nedelje ugovore sa sedam-osam banaka, među kojima su Komercijalna, Raiffeisen banka, Societe Generale, Intesa, Hypo Alpe Adria, kako bi od 1. oktobra počele da primaju zahteve za kreditiranje kupovine novih stanova, za koje u prve tri godine, kao i poslednjih pet građani neće plaćati kamatu.

Za subvencionisanje kamate država je izdvojila 450 miliona dinara, što će prema oceni Aleksandra Jovića, direktora Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita (NKOSK), biti dovoljno do kraja decembra.

– Iskreno bih voleo da bude više zahteva za kredite i da povučemo dodatna sredstva, ali ne verujem. Do ove sume smo došli na bazi proračuna i iskustva iz prethodnih godina – dodaje Jović.

Izračunato je da će iz budžeta za narednu godinu na subvencije za kupovinu stanova otići dve i po milijarde dinara, a u 2011. i 2012. godini po dve milijarde dinara.

On uverava da je kamatna stopa od 4,9% plus mesečni evribor, koju će građani plaćati od četvrte godine otplate kredita, unapred dogovorena sa bankama, pa ne mogu da zahtevaju da ona kasnije bude menjana na štetu korisnika kredita.

Uz subvenciju će moći da se kupuju stanovi u zgradama koje su završene 80% ili stanovi čiju izgradnju kreditira poslovna banka, i u tom slučaju nije bitan stepen završenosti.

(Aleksandar Jović)

– Vodila se velika debata oko toga sa građevinarima. Ali treba znati da kredibilitet države stoji iza subvencionisanih kredita i ukoliko bi iskrsli neki problemi sa investitorom oko završetka izgradnje, adresa za kritiku bi bila Vlada Srbije, što nikako ne želimo – kaže Jović.

Ukoliko je reč o projektnom finansiranju, građani mogu da podnesu zahtev za kupovinu stana u temelju. Hipoteka će se, prema Jovićevim rečima, uspostaviti nad objektima u izgradnji na osnovu uredne pravne dokumentacije, a isplata će se vršiti posle upisa hipoteke.

Predstavljanjem programa subvencija kojim se finansiraju stanovi u novogradnji, radi brže realizacije kredita, Nacionalna korporacija je u saradnji sa bankama znatno pojednostavila proceduru u slučaju kada jedna banka finansira investitora, a druga kupca stana.

– NKOSK to prihvata i odobrava osiguranje sa hipotekom drugog reda. Banka koja finansira kupca stana isplaćuje novac banci koja finansira projekat. Investitorova banka izdaje brisovnicu banci kupca i stan koji je predmet kupovine se briše iz hipoteke banke koja finansira izgradnju – objašnjava Jović.

Na primedbe, koje su u poslednje vreme izrečene u javnosti, da subvencionisani stambeni krediti utiču na rast cena nekretnina, bankarskih kamata i deficit u budžetu Jović odgovara da je od 2005. godine do sada iz republičkog budžeta za tu namenu izdvojeno 65 mil EUR.

– Osigurali smo 1,7 mlrd EUR kredita. Država je samo od prometa nekretnina što preko PDV-a, što preko poreza na prenos apsolutnih prava, direktno naplatila oko 65 mil EUR. Pored toga 27 industrijskih grana je vezano za građevinarstvo, pa kada se uračuna povećanje zaposlenosti, uplata doprinosa, plate, kupovina građevinskih mašina, materijala, nameštaja, dolazi se do toga da je korist višestruka – kaže Jović.

Uslovi za stambene kredite su ostali isti kao i prethodnih godina – za njih mogu da konkurišu kupci prvog stana mlađi od 45 godina koji su stalno zaposleni i čija mesečna rata ne prelazi 50% primanja. Dozvoljeni iznos kredita je ostao 100.000 EUR, a povećan je maksimalni iznos neto plate na 120.000 dinara. Učešće je pet odsto, a maksimalan rok otplate je 30 godina. Ovi uslovi će važiti za sve i neće biti povlašćenih kategorija stanovništva, kao što su u prethodnom programu bili zaposleni u vojsci i zdravstvu.

Vešto pumpanje

Prema podacima NKOSK, cene stanova su od 2006. do 2008. godine porasle 20%, dok su od sredine 2008. do leta 2009. godine pale između dva i tri procenta.

– Ovo su rezultati naših analiza, jer kroz realizaciju kredita pratimo tržište. Mnogi kažu da ovo nije tačno, ali ja garantujem da je to realno. Realizovana cena je drastično različita od tražene cene i investitori i prodavci koji su bili na strani ponude su to vešto koristili, pumpajući cenu stanova. Sada očekujemo da građevinari isposluju dato obećanje i snize cene stanova – kaže Jović i naglašava da je promet pao, ali ne i cene.

Pojačana kašnjenja

Više se kasni u otplati rata za stambene kredite, ali je otplata stambenih kredita prema rečima Jovića i dalje na visokom nivou. Za sada ima za 12–15 klijenata koji nisu u mogućnosti da otplaćuju rate, a prema mesečnim izveštajima banaka postoji najava da će NKOSK morati da plati osiguranje za još toliko. On kaže da je tržište hipotekarnih kredita kod nas u razvoju, a najbolji pokazatelj je to da je ukupni iznos takvih kredita u odnosu na bruto domaći proizvod između tri i četiri odsto, dok je u zemljama istočne Evrope između 10 i 15%.

(Napomena: tekst je u potpunosti preuzet iz lista "Politika" od 28.09.09.)