Izmene GUP-a za deo pored Dunava - Silazak grada na reku
Izmenama Generalnog urbanističkog plana (GUP) do 2021. godine, kojima je promenjena namena oko 70 hektara zemljišta, omogućeno je da ovaj prostor u budućnosti preraste u komercijalne i stambene komplekse. U pitanju su lokacije između Dunavske ulice i Luke “Beograd”, ali i područje od Pančevačkog mosta prema Adi Huji. Ovom izmenom GUP-a promenjena je i namena nekih delova zemljišta oko kojih još uvek traje spor između Grada Beograda i Luke “Beograd”.
U Urbanističkom zavodu Beograda kažu da se promena odnosi na područje između stambenih i poslovnih zona Dorćola i reke Dunav koje ni danas, kao ni u narednom periodu, nisu vezana za odvijanje lučke delatnosti.
- GUP-om se samo stvara osnov da se ova zona dalje analizira, istražuju tehnička i prostorna rešenja na koji način bi ovaj deo grada mogao da se uredi i oblikuje. GUP se ne može sprovoditi direktno, tako da se na osnovu njega ne može ništa graditi, i tek nam predstoji donošenje planova detaljne regulacije koji to omogućavaju - kaže direktorka Urbanističkog zavoda Žaklina Gligorijević.
(Žaklina Gligorijević)
Prema njenim rečima, na lokacijama gde je namena promenjena, predviđeni su stambeni, komercijalni, kulturni, sportski, zabavni i rekreativni sadržaji. Takođe, plan predviđa i dosta javnih prostora, naročito uz obalu Dunava, a postoji mogućnost da bude izgrađen i neki kongresni centar ili javna zgrada.
- Izmenama se otvara mogućnost da se atraktivne lokacije ponude investitorima koji bi gradili privredne i tehnološke parkove, naučne i komercijalne centre... Predviđena je i mogućnost da se u svim zonama namenjenim stanovanju, pa tako i ovoj, grade socijani i neprofitni stanovi - objašnjava Gligorijevićeva.
Prenamenom 70 hektara zemljišta oslobođeni su i prostori koji su sada zauzeti proizvodnim, skladišnim i transportnim aktivnostima, a koji nisu u direktnoj vezi sa radom Luke. Međutim, promenjena je i namena delova zemljišta koje je trenutno predmet spora između Grada i Luke “Beograd”.
U Luci “Beograd” objašnjavaju da ove izmene obuhvataju i lokacije na kojima se trenutno nalaze i preduzeća „Duga“, „Tehnohemija“, „Žito mlin“, „Voćarske plantaže“, Direkcija za robne rezerve, „Avala ada“, Fabrika kartona... Toj zoni pripada i 25 hektara na špicu Ade Huje, gde se planira velika zelena površina - dunavska Ada Ciganlija.
- Gradska luka će ostati na ovoj lokaciji, na površini od 34 hektara, za koju namena nije izmenjena. Deo lučkog zemljišta od 60 hektara, koji je danas pokriven skladištima i otvorenim platformama koje ne servisiraju lučku delatnost, dobio je mogućnost prenamene jer je deo zone za urbanizaciju - kaže Tijana Munišić, direktor Sektora za PR i komunikacije Luke „Beograd“.
Prema njenim rečima, sudski spor između Grada Beograda i Luke „Beograd“ vodi se oko zemljišta nizvodno od Pančevačkog mosta, za koje je GUP-om takođe promenjena namena. Reč je o oko 75 hektara.
Sa druge strane, u Gradskom pravobranilaštvu objašnjavaju da u ovom trenutku Grad Beograd praktično raspolaže sa najvećim delom zemljišta u ovoj zoni, i to i sa leve i sa desne strane Pančevačkog mosta.
- Grad je trenutno uknjižen na jednom delu zemljišta oko Luke „Beograd“, a Drugom opštinskom sudu podneti su zahtevi za uknjižbu još jednog dela tog zemljišta. Zahtevi za uknjižbu za potez levo od Pančevačkog mosta su u pripremi - kažu u Pravobranilaštvu.
Kako objašnjavaju, Grad je u ovom trenutku vlasnik (korisnik) ukupno 117 hektara zemljišta oko Luke, i ide na to da se uknjiži na još 74 hektara, čime će praktično biti korisnik čitavog ovog područja, i levo i desno od Pančevačkog mosta, izuzimajući samo područje unutar Luke.
Ko ima koristi?
U Gradskom pravobranilaštvu kažu da promena namene zemljišta GUP-om ne zadire u imovinsko pravne odnose na samom zemljištu, niti oni imaju uticaj na zahtev za uknjižbu Grada Beograda.
- U slučaju tužbe za utvrđenje prava korišćenja (svojine) Grada na spornom zemljištu, to što je planom tačno određeno zemljište za lučku delatnost, samo bi ojačalo pozicije Grada i šanse za uspeh u tom sporu - kaže Strahinja Sekulić, gradski pravobranilac.
Inače, Grad bi mogao dosta i da profitira tako što će naplaćivati naknade za korišćenje gradskog i građevinskog zemljišta.
Da će Grad i Beograđani najviše dobiti prenamenom zemljišta smatraju i u Luci „Beograd“.
- Grad Beograd će, recimo, samo od naknada za gradsko građevinsko zemljište za urbanizaciju područja Luke zaraditi oko 500 miliona evra. Beograđani će umesto industrije u centru grada imati parkove, šetališta, biciklističke staze, plažu i druge sadržaje. I Republika Srbija će dobiti mnogo kroz povećanje bruto društvenog proizvoda, jer ovakav projekat kakav ima Luka „Beograd“ pokreće ekonomiju cele zemlje - objašnjava Tijana Munišić.
napomena : kompletan tekst je preuzet iz lista BLIC od 20.11.2009