Avalski toranj – primena samougrađujućeg betona sa Mapei superplastifikatorom

Najviša građevina na Balkanu (204,57 m), ponos i simbol Beograda ponovo se vinuo u oblake. Betonska konstrukcija visoka 136,5 m livena je samougrađujućim betonom sa Mapei superplastifikatorom DYNAMON SX.

Istorijat

Građevina je projektovana 1959-1961. godine a izgradnja prvog tornja trajala je do 1965. godine kada je toranj je pušten u rad. Predstavljao je jedan od najlepših TV repetitora u Evropi. Arhitektonski projekat izradili su Uglješa Bogunović i Slobodan Janjić, a projekat konstrukcije akademik Milan Krstić. Izvođač je bio beogradski GP „Rad“. Tradicionalni srpski tronožac za sedenje poslužio je kao simbol za projektovanje tada jedinstvene konstrukcije poprečnog preseka u obliku jednakostraničnog trougla.

Skoro trideset pet godina od završetka izgradnje betonskog dela Avalski toranj je odolevao naletima vetra i trpeo pomeranja i do jednog metra dok 29. aprila 1999. godine nije pogođen NATO projektilom. Žal za simbolom Beograda bio je veliki pogotovo zbog prepoznatljivosti ove turističke atrakcije koja je jedinu beogradsku planinu uzdizala još više iznad grada. Avala više nije bila kao nekad.

Inicijativa za obnovom

Kada se gradio, njegova funkcija emitovanja TV signala širom Srbije je bila prevashodno u svrhu ulaska televizije u svačiji dom, a sada kada su počele prve priče o mogućnosti obnove preovladale su emocije i nostalgija. Republička direkcija za imovinu i Radio Televizija Srbije obezbedili su sredstva za obnovu tornja.

U tu svrhu je krenula je i akcija novinara RTS Miloša Milatovića "Izgradimo toranj na Avali". O značaju tornja u simboličkom smislu, govori i to da se od 2003. hiljade građana i javnih ličnosti odazvalo akciji prikupljanja sredstava za obnovu.

Uklanjanje ostataka tornja je počelo 2005. godine i trajalo je 2 meseca. Projekat je rađen u Institutu CIP od avgusta do decembra 2005. godine. Gradnja tornja poverena je jednom od najpoznatijih srpskih građevinskih preduzeća "Ratko Mitrović Dedinje" koje je krajem 2007. godine započelo tehnološke pripreme i organizaciju gradilišta.

Probe za izradu SCC betona

Projektovane marke betona tornja su iznosile MB 50 i MB 60 za telo tornja a za ploče MB35. Zbog problema sa vibriranjem betona na tako velikim visinama doneta je odluka da se radi sa samougrađujućim betonom.

"Ratko Mitrović Dedinje" je čak zbog osetljivosti rada sa ovakvim vrstama betona kupio kod nas jedinstvene uređaje za merenje vlažnosti. Klasičan principa merenja vlage na bunkerima za agregat i to najčešće samo na frakciji 0/4 koja i ima najveći procenat vlage. Kod ove fabrike u postrojenje za mešanje postavljene su sonde tako da su operateri na fabrici preko softvera u toku radnog ciklusa bili upoznati sa stvarnim stanjem procenta vlage mešavine svih komponentni (cement, filer i agregat, aditiv).

U cilju postizanja najkvalitetnijeg betona pristupilo se izradi mnogobrojnih proba sa komponentama nekoliko proizvođača materijala uz saradnju sa Institutom za materijale Srbije. Za mešavinu je izabran čist portland cement sa poboljšanom finoćom mliva koji je posebno za ovaj objekat proizvela cementara Lafarge iz Beočina.

U predlogu dodataka za samougrađujuće betona u Mapei-ju nije bilo puno dileme. Predložen je superplastifikator DYNAMON SX koji je trebalo da zadovolji zahteve visoke redukcije vode, odgovarajućeg održavanja obradljivosti i brzog prirasta čvrstoća u cilju što bržeg završetka jednog takta betonskih radova. Beton je trebalo da bude pokretljiv tako da zapunjava i nanedostupnija mesta pa se radlio sa izuzetnom tečnom konzistencijom i klasom rasprostiranja F6.

Posle izvršenih proba sa usvojena mešavina sa čistim portland cementom i kombinacijom rečnog agregata "Moravac" krupnoće 0/4 mm sa drobljenim agregatom – andezitom u tri frakcije (4/8 mm, 8/11,2 mm i 11,2/16 mm) nalazišta Krašnik iz Raške i dodavanjem kamenog filera. Od svih predloženih aditiva na osnovu zahtevanih svojstva odlučeno je da se koristi DYNAMON SX koji je Mapei-jev najčešće upotrebljavani superplastifikator kako kod nas tako i u svetu

Konstrukcija

Konstrukcija donjeg dela tornja je armiranobetonski nosač od tri noge koji se oslanja na temelje dimenzija 6,00x7,30x2,00 m. Ulazni hol sa vetrobranom je na koti 12,40 m. Iz hola se ulazi u dva lifta koji kroz stablo stuba vode do gondola. Noge se od kote 17,10 do 19,10 spajaju sa armiranobetonskom pločom debljine 2,0 m.

Od kote 19,10 m počinje stablo tornja i do 35,00 m noge tornja postepeno prelaze do osnovnog oblika stabla. Stablo tornja je AB konstrukcija trougaonog sandučastog preseka. Jednakostranični trougao po osi zida ima dužinu 7,00 m a debljine zidova su 15 cm. Na uglovima su ojačanja kružnog oblika prečnika 1,04 m. Od kote 102,78 m su gondole i platforme sa sistemom horizontalnih i kosih armiranobetonskih greda i ploča.

Betonski deo tornja ima PTT salu na 103. metru iznad koje je terasa na 107. metru. Osam metara više nalazi se restoran za oko 50 mesta a iznad terasa za ragledanje – vidikovac na 123, metru. Na vrhu se stablo završava pločom debljine 1,50 m. Čelična konstrukcija se sastoji od tri sekcije četvorozidnih rešetki ukupne mase 67 tona.

Ugradnja betona

U sam toranj ugrađeno je oko 2300 m³ betona. Visina tornja zahtevala je i odgovarajući kran. Kran u visini od 185 m je rastao zajedno sa konstrukcijom. Sav beton je kiblama sipan u oplate osim betoniranja na zemlji koje je izvođeno betonskom pumpom. Taktovi betoniranja bili su izuzetno mali i iznosili su od 5-10 m³.

Zahvaljujući značajnoj redukciji vodocemnetnog faktora koje omogućava superplastifikator DYNAMON SX kao i samog sastava betonske mešavine već posle 3 dana beton je dostizao od 80 do 100 % zahtevane krajnje čvrstoće čime je značajno ubrzana dinamika izgradnje. Brz prirast čvrstoće je bio veoma bitno svojstvo betona jer je betoniranje na velikim visinama neretko bilo onemogućeno jačinom vetra. U postavljanju oplate operativa "Ratko Mitrović Dedinje" je problem jakog vetra rešavala i podizanjem platna pojedinačno a ne celokupne oplate i na taj način se prilagodila otežanim uslovima.

Lepljenje veštačkog kamena – i estetika i prijanjanje

Pored isporuke superplastifikatora, izvođač "Ratko Mitrović Dedinje" je sa Mapei nastavio saradnju i u delu završnih radova na pratećim objektima oko tornja tj. ulaznog hola. Naime, odlučeno je da se fasada izvodi veštačkim kamenom a kako je ovaj materijal zahtevan u smislu boje potrebno je bilo da se lepi belim lepkom. Izbor je pao na Mapei lepak na cementnoj bazi KERABOND T u beloj boji. Ovakvim rešenjem su usklađeni esteski zahtevi jer je lepak poslužio i kao fug masa odnosno bio je vidljiv na spojevima elemenata. Dodavanjem lateks dodatka ISOLASTIC, dobijen je poboljšani lepak klase C2 i vrlo fleksibilni lepak klase S2.

Ponos

Tačno deset godina posle rušenja, Avalski toranj je zasijao punim sjajem ali sada funkcionalniji, viši, sa restoranom, vidikovcem i bogatom dekorativnom rasvetom. Vreme potrebno da se liftom popne do vrha iznosi samo 40 s. Pored zadovoljavanja potreba državne televizije i graditelji i građani su ponosni što je Avala dobila svoj nekadašnji izgled, što je demonstrirana želja, spremnost i sposobnost da se uništeno ponovo sagradi. Ovo je objekat koji je pokazao nadmoć stvaralaštva nad destrukcijom.

Mapei je u svom delu učešća, kroz isporuku aditiva takođe izuzetno ponosan. Brojne su svetske reference izgrađene sa Mapei aditivom ali veliki i sve veći broj objekata u Srbiji u svom betonu ima Mapei aditive – mostovi, nadvožnjaci, hoteli, stambene zgrade, saobraćajnice. Sigurno je da Avalski toranj svojom specifičnom konstrukcijom i svojim emotivnim značajem, referenca koju će Mapei uvek isticati.

Tehnički podaci

Investitor: Republička direkcija za imovinu Republike Srbije, Radio Televizija Srbije

Vreme izgradnje: februar 2008 – novembar 2009.

Projekat: Saobraćajni institut CIP, Beograd

Prethodne probe betona: Dr Ksenija Janković d.i.g, Dragan Bojović d.i.ig. (Institut IMS)

Izvođač radova: "Ratko Mitrović Dedinje" d.o.o. Beograd

Odgovorni izvođač radova: Goran Milovanović, d.i.g , Tehnički direktor "Ratko Mitrović Dedinje" d.o.o. Beograd

Rukovodilac gradilišta: Mirko Popović, d.i.g.

Glavni inženjer Laboratorije za beton: Dušanka Tanasković, dipl.ing.tehnologije

Mapei koordinatori: Nenad Cvetković, d.i.g, Vladimir Dimitrijević d.i.g, Nebojša Janić

Mapei distributer: BWC d.o.o. Beograd

Korišćeni proizvodi

Proizvodi navedeni u ovom članku pripadaju grupi proizvoda »Aditivi za betone« i »Proizvodi za polaganje keramičkih pločica i proizvoda od kamena«. Gotovo svi Mapei proizvodi za polaganje podnih i zidnih obloga nose oznaku EMICODE EC1, koju imaju proizvodi sa niskom emisijom štetnih organskih materija-prema sertifikatima GEV. Odgovarajući tehnički listovi nalaze se na internet adresi www.mapei.com. Lepkovi i mase za fugovanje proizvedeni su u skladu sa standardima EN 12004 i EN 13888. Mapei aditivi za betone imaju oznaku CE i u skladu su sa standardom EN 934-2.

Dynamon SX (CE,EN 934-2): superplastifikator na bazi modifikovanih akrilnih polimera za visoku redukciju vode, za betone visokih čvrstoća sa dobrim održavanjem obradljivosti (za samougrađujuće i uobičajene betone)

Kerabond T (C1, EC1R): cementni lepak za keramičke pločice (za nanose do 5 mm).

Isolastic (CE): polimerni dodatak za poboljšanje čvrstoće prionjivosti i fleksibilnosti cementnih lepkova Kerabond T I Adesilex P10 ( za nanose do 5 mm), kao i za Kerafloor ( za nanose do 15 mm)

Izvor : SVET MAPEI