Zidanje Skadra na Savi – Most između Obrenovca i Surčina više od deceniju čeka nastavak izgradnje

Jednočasovno putovanje od Obrenovca do Surčina, prema obećanjima gradskih i republičkih vlasti od 2008.godine, do sada je trebalo da bude svedeno na svega nekoliko minuta. Međutim, izuzetno važna karika u mreži novih gradskih magistrala, drumski most, deo “sremske gazele”, još nije završen, tako da se s jedne na drugu obalu Save i dalje stiže obilaznim putem. Naime, Protokol o oživljavanju radova na „zaboravljenom mostu” čija je izgradnja počela još 1994. godine, potpisan je u septembru 2008. ali se od tada čekalo da računi „Mostogradnje” budu odblokirani kako bi građevinsko preduzeće moglo da obezbedi potrebne finansijske garancije.

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas je prilikom potpisivanja Protokola kazao da će most biti gotov do kraja 2009. godine, a ukupan budžet za nastavak izgradnje projektovan je na više od 1,5 milijardu dinara. Prema tadašnjim najavama, Ministarstvo za Nacionalni investicioni plan obećalo je 300 miliona, a Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda 150 miliona dinara.

Prema usvojenim rešenjima most između Obrenovca i Surčina je dugačak 1.003 metra i širok gotovo 7m. Njime će prolaziti dve kolovozne trake i dve pešačke staze, a ukupna dužina mosta i prilaznih pravaca bila bi oko 30 kilometara. Zahvaljujući “Sremskoj gazeli” vozači bi od Obrenovca, preko mosta na Savi i teritorije opštine Surčin za manje od pola sata stizali do autoputa Beograd-Zagreb, a dalje bi se otvarale mogućnosti putovanja obilaznicom oko Beograda. Njome bi i nova gradska saobraćajnica, “Surčinska magistrala”, putnike vodila od novobeogradskih blokova ka Ibarskoj magistrali. Takođe, ne treba zaboraviti ni pozitivne uticaje na životnu sredinu, s obzirom na to da bi teretni saobraćaj sa sadašnjih puteva kroz Obrenovac, Barič i Umku bio izmešten na novi put ka Sremu. Otvaranjem mosta, dodatno bi se aktivirala i Obedska bara, kao značajna turistička destinacija.

S obzirom na to da je oko 80% konstrukcije mosta već podignuto, projekat nastavka izgradnje predviđa ojačanje stubnih mesta, fundiranje mosta, peskiranje i antikorozionu zaštitu čeličnih konstrukcija, rad na kolovoznoj ploči i nekoliko drugih poslova. Most je od čelične konstrukcije, sa betonskim nosačima, a trenutno ima po jednu kolovoznu traku za svaki smer i trotoar sa obe strane. Najvažniji posao je izgradnja prilaznih saobraćajnica (dva kraka na surčinskoj, jedan na obrenovačkoj strani) bez kojih obrenovačka ćuprija neće profunkcionisati. Osim kraka ka Boljevcima, na surčinskoj strani predviđena je i drumska veza dužine 20 kilometara koja će most povezati sa Dobanovačkom petljom, dok je pristupnica na obrenovačkoj strani od Valjevskog puta znatno kraća.

Da podsetimo, prvobitni projekat mosta predviđao je da on služi samo kao nosač toplovodnih cevi. Odluka da se konstrukcija ojača i proširi za drumski saobraćaj doneta je 1996. godine, kada je ćuprija u blizini obrenovačke elektrane preprojektovana. Za potrebe vojske most je proširen kako bi preko njega mogli da prelaze i tenkovi. Most je sagrađen od nekada čuvene beogradske takse od 3%, za vreme mandata Nebojše Čovića, ali posle toga je potpuno zapostavljen, jer ni sa jedne strane nema izgrađen prilaz za automobile. Pre više od deset godina prekinuta je i izgradnja vangradskog toplovoda….